Dečja gojaznost u Srbiji ozbiljan problem

Trodnevni skup, koji organizuju Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu i Kancelarija SZO za Srbiju, zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije, okupio je predstavnike resornih ministarstva, međunarodnih organizacija, lokalnih samouprava i civilnog sektora, ali proizvođače hrane koji će uputstva zdravstvenih strucnjaka primeniti u praksi.

Pristup ovom problemu mora da bude multisektorski i zato će se uključiti ministarstva zdravlja, poljoprivrede, omladine i sporta, kao i drugi akteri od kojih zavisi iznalaženje optimalnih rešenja za zaustavljanje daljeg porasta broja prekomerno uhranjene i gojazne dece i omladine, rekao je na otvaranju skupa državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Vladimir Ðukić.

Ističući da je u Srbiji više od 25 odsto dece gojazno, jer se hrane na nekvalitetan način, on je dodao da je prekomerna težina faktor rizika za ranu pojavu dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova, lokomotornog aparata, kao i psihičkih i psihijatrijskih problema.

"Gojaznost je udružena sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću dece", rekao je dr Ðukić i najavio da država priprema niz mera da bi se "sprečila ova pošast 21. veka".

Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije prim. dr sc. med. Dragan Ilić upozorio je da "više od 60 odsto dece koja su prekomerno uhranjena pre početka puberteta postaje gojazno u odraslom životnom dobu, što ukazuje na značaj ranog otkrivanja, odnosno blagovremene prevencije gojaznosti u detinjstvu".

On je dodao da je "epidemija gojaznosti jedan od najozbiljnijih izazova za zdravlje stanovništva u svetu, čemu u prilog govore i podaci Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti da je svako deseto dete školskog uzrasta gojazno".

SZO je kao drugi veliki javno zdravstveni problem vezan za ishranu prepoznala i prekomerni unos soli, zbog čega je danas održana i jednodnevna radionica o strategiji kojom se može uticati na smanjivanje njene upotrebe.

"Težište je na primerima dobre prakse za smanjenje unosa soli, pre svega njenog sadržaja u industrijski proizvedenim namirnicama", rekao je na otvaranju skupa prof. Žoao Breda iz Regionalne kancelarije SZO za Evropu

On je kao primere dobre prakse naveo zemlje kao što su Velika Britanija, Austrija i Bugarska, dodajući da konkretne mere zavise od navika u ishrani stanovništva. U većini evropskih zemalja hleb je vrlo bitna namirnica i ako se u njemu redukuje količina soli, ukupan unos može da se smanji za 10 do 15 procenata, a da ljudi to i ne primete.

Tome treba dodati i sireve, sosove, mesne prerađevine, rekao je dr Breda, ističući da je važno da se i slanik na stolu koristi što manje.

"Da biste imali uspešnu zdravstvenu politiku treba da znate koliki je unos soli stanovništva i da taj prosek, ako je moguće, razložite po socijalnim i starosnim grupama, polu", rekao je dr Breda i dodao da "mnoge zemlje rade na tome da se utvrdi ''zlatni standard'', koji podrazumeva merenje unosa soli".

On je objasnio da je taj proces izuzetno komplikovan ako se utvrđuje merenjem 24-časovnog izlučivanja soli u urinu. Drugi, jednostavniji način je da se uradi anketa sa stanovništvom, "da ih prosto pitate šta su jeli u poslednja 24 sata".

Dr Breda je istakao da su ti rezultati važni da bi se industrijskim proizvođačima dale smernice o količini soli koju treba da koriste, dok bi istovremeno zdravstvene profesionalce trebalo obučiti kako da sprovedu kampanje informisanja stanovništva o štetnosti prekomernog korišćenja soli u ishrani.

Foto: freedigitalphotos.net/tiverylucky