Usporen metabolizam nije samo mit?

Naučnici sa Instituta za metabolizam u Kembridžu znali su da se miševi rođeni bez gena KSR2 lakše debljaju od ostalih, ali nisu znali kakav bi efekat ta mutacija mogla da ima na ljude.

Zbog toga su analizirali DNK kod 2101 gojaznih pacijenata i ustanovili da neki od njih imaju mutiranu verziju gena KSR2 što ima dvostruki učinak: pojačan apetit sa jedne i usporen metabolizam sa druge strane.

"U tom slučaju ste često gladni i želite da jedete, a nemate želju da se krećete jer vam je metabolizam usporen i moguće je da ste već u ranim godinama razvili dijabetes tipa 2", kaže profesorka Sadaf Faruki.

"To usporava sposobnost sagorevanja kalorija", a to je otkriće "važno jer objašnjava gojaznost".

"Opravdanje sporog metabolizma" ismevali su lekari i šire društvo u nedostatku dokaza da je metabolizam gojaznih osoba usporen. U mnogo slučajeva metabolizam gojaznih pacijenata pojačano radi kako bi mogao da se nosi sa velikom telesnom masom.

Tačno je da na višak težine i gojaznost podjednako utiče količina i vrsta konzumirane hrane, kao i kretanje i fizička aktvnost, ali neki ljudi ipak imaju više šansi od drugih da postanu gojazni.

Manje od jedan posto ljudi ima mutiranu verziju gena i neki od njih imaće normalnu težinu, ali dva posto dece koja su bila gojazna u dobi od pet godina imaju mutirani gen.

Ukoliko naučnici razviju lek koji bi rešio problem gena KSR2, taj lek bi mogao biti delotvoran i kod drugih gojaznih osoba bez mutiranog gena, smatraju naučnici.

Foto: Image courtesy of Ohmega1982 / FreeDigitalPhotos.net