Štetnost zasićenih masti je običan mit?

Ovaj engleski kardiolog tvrdi da je štetno dejstvo zasićenih masti, naročito po zdravlje srca, preterano i da se štetnost nekih drugih faktora popout šećera neopravdano previđa.

"Vreme je da rasturimo mit o ulozi zasićenih masnoća u nastanku srčanih bolesti", napisao je kardiolog Asem Malhotra svoje mišljenje u Engleskom zdravstvenom žurnalu, ali se sa njegovim mišljenjem nij saglasilo Englesko udruženje za očuvanje srca, jer napominju da postoje dokazi da se kroz smanjenje holesterola putem lekova smanjuje rizik za pojavu oboljenja srca.

Nakon istraživanja koja su za cilj imala uočavanje veze između načina ishrane i pojave bolesti napravljene su smernice za ishranu u kojoj se nalazi manje zasićenih masti, jer je zaključeno da se njihovim eliminisanjem poboljšava zdravstveno stanje.

Milionima ljudi u svetu se u uobičajenioj terapiji prepisuju lekovi (statini) koji smanjuju holesterol u krvi, koji je označen kao mogući krivac za pojavu srčanih bolesti.

Sada se doktor Malhotra suprotstavio uobičajenom načinu mišljenja i kaže "da namentnuta mantra koja nalaže da zasićene masti moraju da se proteraju iz ishrane kako bi se eliminisao rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti jednostavno nema osnova".

Smatra se da zasićene masti koje se uglavnom nalaze u kolačima, tortama, puteru, kobasicama, slanini i masnom mesu povećavaju nivo holesterola u krvi koji povećava rizik za nastanak neke od kardiovaskularnih bolesti, a preporučeno je da dnevni unos ovih masti za muškarce ne bi trebalo da prelazi 30 grama, a za žene 20 grama.

Međutim, kardiolog Asem Malhotra smatra da su zasićene masti "nepravedno demonizovane" i dovedene u vezu sa nastajanjem srčanih bolesti, iako istraživanja nisu potpuno potkrepljena naučnim dokazima.

On naročito naglašava da je ovakav status zasićenh masti doveo do toga da sada proizvođači hrane umesto njih u hrani koriste šećer koji, po njegovom mišljenju, ima dvostruko više negativnih efekata od zasićenih masti.

"Usvajanje takozvane mediteranske ishrane koja u sebi uključuje maslinovo ulje, masnu ribu, velike količine voća i povrća i ograničen unos crvenog vina nakon srčanog udara je skoro tri puta delotvornije od uzimanja statina, koji se pacijentima prepisuju kako bi se smanjila količina holesterola u krvi", kaže Malhotra.

Profesor Peter Vajsberg, direktor Engleske fondacije za zdravlje srca, kaže da istraživanja o vezi ishrane i pojave određenih bolesti često daju potpuno različite rezultate, ali da su, bez obzira na to, ljudi koji imaju povišen holesterol u krvi svakako pod većim rizikom za pojavu srčanog udara ili neke druge bolesti i da je sasvim jasno da smanjenje masti u krvi lekovima ima i te kako efekta.

Međutim, i on kaže da nivo holesterola zavisi od mnogih faktora i to između ostalog i od ishrane, fizičke aktivnosti i lekova, naročito statina.

"Efikasnost statina u poboljšanju zdravstvenog stanja kod ljudi koji su preživeli srčani udar, ili kod smanjenja rizika za njegovu pojavu, ne može se nikako dovoditi u pitanje, ali svakako treba da bude kombinovano sa ostalim važnim stvarima, poput prestanka pušenja i redovne fizičke aktivnosti ", kategoričan je doktor Vajsberg.

Jedno odvojeno istraživanje nedavno je potvrdilo da su statini izuzetno efikasni u sprečavanju moždanih udara, a da njihovo povećano korišćenje dovodi do smanjenja pojave moždanih udara od skoro 40%.

Foto: freedigitalphtos.net/KEKO64