EUFIC je svojevremeno upozoravao da spanać i drugo tamnozeleno lisnato povrće tokom podgrevanja razvijaju nitrozamine, potencijalne kancerogene i izazivače takozvanog sindroma plave bebe, do kog dolazi zbog nedostatka kiseonika u krvi.
Nakon što je britanski Independent pisao o njihovom savetu, članak je dospeo do medija u Hongkongu, a jedan student zabrinuo se zbog toga što je njegova majka iznenada prestala da podgreva jela od povrća u strahu da će zbog njih oboleti od raka.
“Rekao sam joj da ne treba da obraća pažnju na takve članke. Do raka debelog creva dolazi baš zato što ljudi ne jedu povrće”, napisao je on u mejlu upućenom Independentu.
“Nije mi verovala, kao ni ostali članovi porodice. Mislio sam da mnogi ljudi možda menjaju svoje navike zbog tog članka, zbog čega može doći do problema.”
Albert je onda podneo “niz pritužbi” protiv hongkonškog lista, ali su oni odgovornost prebacivali na Iindependent.
Ne dozvolivši da ga to ometa u postizanju cilja, student se onda obratio britanskom listu, rekavši da je “šokiran” njihovim pisanjem i odbacivši sve dokaze protiv podgrevanja spanaća kao “glupost”.
Independent ga je onda uputio na sajt EUFIC.
Većina ljudi bi u tom trenutku odustala, ali ne i Albert. On je Evropskom veću poslao detaljnu argumentaciju zajedno s tabelarnim prikazom.
Iz EUFIC-a su mu odgovorili da su uklonili tu reporuku i da “cene njegovo vreme i komentare, koje će uzimati u obzir prilikom pripreme drugih članaka i preporuka na tu temu”.
Iz Veća priznaju da su na Albertovo insistiranje uklonili zastareli članak i objavljuju da “uz adekvatno skladištenje i prethodno hlađenje, podgrevanje spanaća nije opasno”.
Prenosimo vam jedan odlomak iz pisma mladog Kineza koje je promenilo stav Evropskog veća za informacije o hrani:
“Nitrati u hrani mogu biti pretvoreni u nitrite u prisustvu nekih enzima i bakterija. Nitriti reaguju sa aminokiselinama i tako formiraju nitrozamin u određenim okolnostima, poput kiselog okruženja i visoke temperature."
Tačno je da do takve reakcije teoretski može da dođe podgrevanjem spanaća. Međutim, vaš članak generalizuje ovu pojavu i zaključuje da čitaoci treba da reaguju proaktivno.
Da li možete da objavite izvor istraživačkih radova koji su testirali nivo nitrita/nitrozamina u ostacima hrane koji su proveli 24 sata u frižideru? Moj glavni argument je da pravi eksperimenti nisu ni izvođeni i da nema dovoljno dokaza da se ljudima preporučuje promena načina života. Mnogi ljudi su podgrevali ručkove na poslu. Treba da znate da se toksikologija ne bavi samo prisustvom ‘štetnih’ supstanci, nego i dozama! Slažem se da se nitrati mogu pretvoriti u nitrite u prisustvu određenih bakterija. Međutim, količina nitrita koja je prisutna u vreme varenja je ono na šta treba obratiti pažnju, a ne samo njihovo prisustvo u hrani"
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 17
Pogledaj komentare