U hrani koju jedemo nema dovoljno minerala

Zasad je najdetaljnije ispitivan sadržaj magnezijuma i utvrđeno je da ovog minerala u našoj zemlji ima dovoljno samo u vodama zlatiborskog kraja i u Raškom okrugu. Situacija, upozoravaju stručnjaci, skoro neće biti bolja, jer posledice agrotehničkih mera koje su dovele do deficita mnogih vitalnih elemenata iz prirode ne mogu brzo i lako da se isprave.

Pokušajem da se u plastenicima i staklenicima uzgoje zdravije namirnice postignuta je bolja zaštita od štetnih materija koje stižu iz atmosfere, ali nije poboljšan mineraloški sastav. U zatvorenom prostoru ograničava se i uticaj klimatskih faktora koji su karakteristični za svako područje.

- Tako uzgojena hrana nije izložena direktnom uticaju sunca - upozorava profesor dr Tomislav Jovanović, balneolog, profesor Katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Gubi se geografsko poreklo namirnica, a sva hrana koja se gaji u veštačkim uslovima je ista. Sa druge strane, proizvođači kažu da se u uslovima staklenika ne primenjuju agrotehničke mere, hrana je organski proizvedena, i ako je to tačno, to je veoma dobro.

* Zbog čega je, sa aspekta zdravlja potrošača, važno da se agrotehničke mere uz primenu dokazano toksičnih preparata što manje primenjuju?

- One utiču na sastav zemljišta, ali i na mineraloški sastav hrane i vode. Već je utvrđeno da više od polovine stanovništva ne unosi hranom i vodom dovoljno magnezijuma. Problem predstavlja i nedovoljan unos selena, snažnog antioksidansa koji utiče na normalno funckionisanje ćelija, pogotovo onih koje se dele. Sve manje se unose i elementi koji pomažu metaboličke funckije ćelija, prvenstveno cink i bakar. Na našim prostorima se još ne spominje deficit silicijum-dioksida, ali u balneološkim ispitivanjima to je sve češća tema. Njegove fiziološke uloge su primarno u programima usporavanja starenje, prevenciju nastanka Alchajmerove bolesti, jer deluje na produženje životnog veka i vitalnosti ćelije, a uz magnezijum regeneriše i obezbeđuje njihovo funkcionisanje.

* Šta se dešava u orgnizmu kada imamo manje ovih elemenata?

- Najdalje se otišlo u istraživanjima deficita jona magnezijuma. On je i značajniji od drugih elemenata jer u velikoj meri utiče na funkciju i sazrevanje eritrocita, crvenih krvnih zrnaca i omogućava ili olakšava vezivanje insulina, i time poboljšava efekte terapije kod dijabetičara. Zapravo, magnezijum je odgovoran za oko 350 enzimskih rekacija u svakoj ćeliji, koje se remete ako ga nemamo dovoljno.

* Koja je optimalna količina magnezijuma u organizmu?

- Oko 30 mg na kilogram telesne mase. Smešten je uglavnom u koštanom, mišićnom i nervnom tkivu, jer je tamo i najpotrebniji za funkciju ćelija nervnog sistema, srčanog i skeletnih mišića i glatkih mišića krvnih sudova. * Koji simptomi ukazuju na njegov nedostatak?

- Deficit magnezijuma dovodi do promene razdražljivosti nervnog sistema, javiće se psihomotorni nemir, nervoza, hronični umor, tremor. U radu srca doći će do poremećaja ritma i produžene faze relaksacije srca, što je pokazatelj da u srčanim ćelijama ima više slobodnog kalcijuma nego što je potrebno, a on usporava fazu relaksacije srčanog mišića. U glatkim mišićima krvnih sudova postojaće češći i intenzivniji spazam, a sa njim i povećani otpor u kretanju krvi. Tada srce mora brže da radi, što dovodi do porasta pritiska i pojave hipertenzije. Magnezijum, takođe, potpomaže rast i razvoj organizma, utiče na fertilizaciju, ali i na životni vek ćelije i na proces usporavanja starenja.

Koliko bi svakoga dana trebalo da unesemo magnezijuma u organizam?

- Dnevne potrebe su određene životnom dobi, polom, fizičkom aktivnošću, ali prosečno od 350 do 400 mg.

* Znači li to da treba nadoknađivati ovaj mineral?

- Mora se dobro proceniti magnezijumski status, što je problem svuda u svetu. Naime, magnezijum je glavni ćelijski dvovalentni jon, on je fiziološki unutar ćelije, a mi ga određujemo u krvnoj plazimi ili serumu, dakle vanćelijski. Veoma retko se u krvi otkrije hipomagnezijemija, jer u orgnizmu postoji dobar mehanizam regulacije svih elemenata. Ali, ako postoje simtomi deficita magnezijuma, bez organskog uzroka, laboratorijske analize pokazuju da je nivo magnezijuma na donjoj granici tolerancije, a nivo kalcijuma iznad srednje granice toleranice. To može da bude indirektni pokazatelj hipomagnezijemiskog statusa u organizmu. * Na koji način treba uzimati suplemente magnezijuma?

- To može da se radi na dva načina: farmakopreparatima, ili uzimanjem vode bogate magnezijumom. U oba slučaja mora da se vodi računa u kom je obliku magnezijum. Ako je hidrokarbonat ili hidrohlorid, on brzo prolazi enteralnu barijeru u tankom crevu, olakšano ulazi u krvotok i dolazi do svake ćelije. Magnezijum-sulfat teško prolazi iz tankog creva u krv, i uglavnom ima povoljne efekte u gastrointestinalnom traktu gde pospešuje motoriku creva i otklanja probleme opstipacije.

* Šta je efikasnije: voda ili farmakopreparati magnezijuma?

- Mnogima je komfornije da rastvore dnevnu dozu u čaši vode i tako umire savest, ali je fiziološki unositi postepeno, tokom čitavog dana. Tableta ne može da se podeli na 50 delova, i da se sa svakom čašom vode uzme pomalo. A kada popijemo punu dozu u jednoj čaši vode, dolazi do naglog skok magnezijuma, organizem se brani od hipermagnezijemije, ubrzano ga eliminiše kroz bubrege i organizam vrlo brzo ponovo ulazi u stanje hipomagnezijemije. Kada pijemo vodu koja je bogata magnezijumom čitavog dana uzimamo kontinuirano umerene doze, i na taj način omogućavamo da se popune sve ćelije koje imaju deficit.

* Da li na isti način mogu da se uzimaju suplementi i drugih elemenata koji nam nedostaju u organizmu?

- Treba biti oprezan sa uzimanjem suplemenata selena, cinka i bakra, jer se višak ovih elemenata mnogo teže izbacuje iz organizma. Sa druge strane, prisustvo velikih doza može da ošteti niz vitalnih organa: jetre kada se radi o bakru i cinku, a selen funckiju srca. Zato je važno da se uradi njihov status u krvi, a zatim da se svako posavetuje sa lekarom. Ni u kom slučaju ih ne treba uzimati prekomerno, jer se najbolji efekat zapravo postiže kontinuiranim uzimanjem preporučene doze. Ove preparate ne bi trebalo da uzimaju deca mlađa od 18 godina.,

Izvor: Novosti.rs