Teško do lečenja u inostranstvu

Kada iscrpe sve mogućnosti lečenja u Srbiji, oboleli, naročito od onih bolesti koje se u svetu tretiraju savremenijim metodama nego kod nas, traže novac za lečenje u inostranstvu. Mnogi, ipak, budu odbijeni, jer država za lečenje u stranim klinikama ”dreši kesu” samo za određene intervencije, i po tačno definisanim kriterijumima, prenose Večernje novosti.

Od ukupno 412 zahteva za lečenje u inostranstvu, koji su podneti RFZO prošle godine, odobrena su 334. U strane klinike najviše je otišlo pacijenata sa neurološkim bolestima (165), zatim onkološkim i hematološkim (73), dok su na kardio-hirurgiju upućena 54 pacijenta, a na transplantaciju pluća - jedan. Za lečenje osiguranika u inostranstvu RFZO je platio 274 miliona dinara.

Za poslednjih godinu dana sasvim su odbačena 53 zahteva, a zbog nepotpune dokumentacije - osam. “Među zahtevima najviše je onih koji su odbijeni jer su pacijenti sami otišli na lečenje, a onda tražili da im se nadoknade troškovi” kaže Sanja Mirosavljević, savetnik za medije direktora Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. “Odbijani su i određeni zahtevi za lečenje tzv. sajber-nož metodom. Naime, naši osiguranici se, prema Pravilniku o upućivanju u inostranstvo, na ovaj zahvat šalju u strane centre isključivo zbog neuroloških oboljenja. A oni koji su odbijeni zahteve su podneli za lečenje tumora solidnih organa - pluća, jetre...”

Bez pozitivnog mišljenja lekarske komisije ostali su i osiguranici koji su tražili da idu na transplantaciju pluća, a ovaj zahvat RFZO plaća samo kada se on radi zbog autoimune bolesti. Među odbijenima su, takođe, i oni koji su u strane klinike hteli da idu zbog lečenje benignih tumora oka.

Najviše je ipak onih, uglavnom dece, koji bi u strane centre hteli da idu zbog nekih retkih bolesti, bilo na operaciju, bilo na terapiju. Oni, međutim, nemaju nikakve šanse čak ni da prikupe svu dokumentaciju koja je neophodna da se RFZO uputi zahtev, a kamoli da im se to i odobri. Jer, prilikom upućivanja u inostranstvo, kažu u komisiji, najvažnija je procena da li lečenje tamo može da ime dovoljno efekta.

“Lekari u Srbiji neretko odbijaju da potpišu dokumente koji su neophodni za slanje dece na lečenje u inostranstvo, a obrazloženje je da većina operacija može da se obavi i u našoj zemlji”, kaže Radice Jovanović, predsednica Udruženja ”Dobra vila za vas”, koje okuplja roditelje dece obolele od teških i neizlečivih bolesti. Međutim, šanse da dete preživi posle operacije u Srbiji su oko dva odsto, a u inostranstvu oko pedeset odsto.

Nedočekavši transplataciju srca u ponedeljak je preminula Danica Ćirković. Više o tome pročitajte OVDE