Najtraženija mesta za umiranje

Bol je najveći strah, istina, pogotovo kod pacijenata koji umiru od raka. Heroin je u Britaniji tokom 90-ih godina prošlog veka bio dostupan kao lek protiv bolova u poslednjoj fazi života, odnosno, u poslednjoj fazi bolesti, pred smrt kada su bolovi najjači. Pitanje je zašto se heroin nije mogao pronaći u Kanadi iz istog razloga. Najveći strah je bio zavisnost koja se javlja kod učestalog konzumiranja. Istina je da se nije razvijala zavisnost jer im nije davan zbog užitka već kao lek protiv bolova. I zapravo, zašto bismo razmišljali o zavisnosti kada je čoveku ostalo još nekoliko dana ili sati života? Koliko je to grubo?

Specijalisti za rak u Tomasovoj bolnici u Londonu kažu da pacijenti pred kraj života primaju 1.500mg svakog sata, dok je 5mg normalna doza za postoperativni oporavak. Ukoliko se rak ne vrati, pacijente „skidaju" sa heroina u roku od tri nedelje.

U Severnoj Americi je rasprostranjeno mišljenje da je morfijum skoro isto dobar kao i heroin, međutim, heroin je jači, brže se kreće kroz organizam i stvara blagi osećaj euforije.

To što je Kanada na devetom mestu kao država po broju želja da se tamo umre ima svoju pozadinu. Naime, 20. decembra 1984. godine, nakon brojnih apela da se uvede terapija heroinom za pacijente koji skoro čekaju da umru, vlada je dozvolila upotrebu heroina samo za umiruće pacijente. Dalje, taj heroin se čuvao na tajnim lokacijama u Kanadi i morao se prenositi uz policijsku pratnju do bolnice. Svaki slučaj za koji je predložen heroin je morao biti iznet pred posebnim komisijama, što je rezultiralo smešno malim količinama heroina koje su smele da se koriste, pa sve do toga da je prestao i uvoz u Kanadu.

Danas postoje fondacije koje se bore i anonimnim putevima skupljaju novac za lekove koji se mogu davati pacijentima koji u bolovima umiru svakodnevno.

Koja je politika i čija je kada od toga gde živite zavisi u kakvim ćete okolnostima umreti? Širom sveta postoje bolnice u kojima se lekovi protiv bolova ni ne daju pacijentima koji čekaju smrt jer se to smatra gubitkom novca.

Vudi Alen mora biti prisutan kada nastupi njegova smrt, ali nekim ljudima će od toga kako ih tretiraju i koliko se o njima vodi računa zavisiti i način na koji će umreti.