Eksperti veruju da naši geni određuju da li smo ševe ili sove.
Neurogenetičar dr Luis Ptacek sa Univerziteta Kalifornija kaže da nam razumevanje nečijeg hronotipa - vremena kada u danu funkcionišemo najbolje - može pomoći da živimo zdravije.
Ptacek je rekao za BBC: "Sviđalo se to nama ili ne, naši roditelji nam govore kada da idemo na spavanje - na osnovu gena koje su nam preneli."
Svi imamo unutrašnje cirkadijanske satove - naš glavni sat je napravljen od hiljadu nervnih ćelija smeštenih u hipotalamusu.
Hipotalamus kontroliše različite vrste telesnih funkcija - od otpuštanja hormona do regulisanja naše temperature i unosa vode. Ovaj unutarnji sat se resetuje svakodnevno.
S obzirom na to da dan traje 24 sata, očekivali biste da svi funkcionišemo prema sličnom rasporedu, ali nije tako. Zato postoje ševe i sove.
Ljudi koji ležu kasnije, tzv. sove, imaju različitu mutaciju jednog gena.
Rik Nujbig, profesor farmakologije iz Mičigena, je ekstremni primer ševe: "Ljudi iz Evrope, sa kojima komuniciram primećuju kako dobijaju od mene mejlove uvek rano ujutru. Takođe ujutru volim da posmatram ptice. Majka nas je uvek budila rano ujutru kada smo kretali na odmor i evo, i moja ćerka vežba rano izjutra."
"Ako je vaš stav brz, onda volite da radite stvari ujutru, a ako je spor, onda stvari radite kasnije", objašnjava profesor Derk Džan Dijk, koji je radio ovo istraživanje.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 10
Pogledaj komentare