Nedelja, 18.03.2012.

09:02

"Rodiću kad budem spremna"

Plodno doba žene u 21. veku značajno je prošireno, pa tako imamo prvorotke od 18. ali i sve više onih od 48. godina! Razlozi što se trudnoća često odlaže do četvrte ili čak pete decenije života su socijalni, profesionalni, finansijski, emotivni...

Izvor: Sanja Lazarević / VIVA

Izvor: B92

Default images

Nedavno je jedna generacija beogradskih maturanata proslavila 30 godina mature. Evocirali su uspomene na mladost, pričali šta im se u međuvremenu dešavalo i jedni drugima pokazivali slike svoje dece. Posebno su bile ponosne majke, među kojima su neke imale kćeri i sinove starije od 25 godina, ali i – mlađe od pet. Jedna od prisutnih dama, a reč je o ženama u kasnim četrdesetim, porodila se pre deset meseci! Jasno je da su se granice i vreme podobno za rađanje toliko rastegle da više nije neobično kad žena odluči da rodi prvo dete posle četrdesete.

Priča koja se često čuje

– Kada sam završila pravni fakultet nekoliko godina sam menjala posao, i nezadovoljna svojim statusom, uporno tražila nešto bolje, priča 47-godišnja M. I. koja ima dve devojčice, jednu od sedam, drugu od dve godine. – Konačno sam se zaposlila u srpskom ogranku jedne strane kompanije i dobila posao kakav sam oduvek želela. Da bih tu i ostala, dokazala se i napredovala, nisam mogla ni da pomišljam na udaju, a kamoli na trudnoću i porodiljsko odsustvo. Stalno sam putovala, išla na različite seminare i usavršavanja i uživala u svom napredovanju i afirmaciji. Imala sam partnere, ali to su bile vrlo slobodne veze, bez ikakvih planova za budućnost i brak. Tek u 37-oj godini sam upoznala čoveka za kojeg sam poželela da se udam, a tada sam već mogla i da malo odahnem, kad je reč o profesionalnom dokazivanju.

– Venčali smo se kada sam napunila 38, on 40 godina. Oboje smo već bili na dobrim pozicijama u kompaniji, imali odlične prihode i rešeno stambeno pitanje. Potom su se rodile Ana i Tea i sada smo jedna zaokružena i srećna porodica. Kao odgovorna osoba, a smatram da sam takva, obe svoje trudnoće sam ozbiljno shvatila, pridržavala se svih lekarskih saveta i obavila na vreme sve kontrole i testove koji su neophodni u trudnoći, pogotovo imajući u vidu moje godine i godine mog supruga. Naše kćerke su zdrave devojčice, koje imaju našu potpunu pažnju i ljubav, ali i svu materijalnu potporu koja im je potrebna, tako da ćemo se truditi da im omogućimo kvalitetno školovanje i dodatno obrazovanje.

Ovo je samo jedna od mnogih sličnih ispovesti onih žena koje su svesno odlučile da odlože rađanje dece sve dok ne pronađu pravog partnera i dok se ne dokažu na profesionalnom planu. Verujući da biološki sat ipak ne kuca tako brzo kako im brižna okolina sugeriše i rizikujući da ih društvo etiketira kao sebične i preambiciozne – one su izabrale da postanu mame onda kada su se za to osetile potpuno spremne, emocionalno, psihološki, finansijski...

– Dete treba da se rodi kada je majka spremna za to. Ni pre, ni kasnije, kaže Vesna Brzev-Ćurćić, psiholog, psihoanalitičar. - Okolina uvek ima neki komentar, bilo da se radi o mladoj ili ne sasvim mladoj majci. Ukoliko bi se to uzimalo kao kriterijum, verovatno bi realnost izgledala kao sala sa krivim ogledalima u luna parku; morali bismo da se prilagođavamo svakome.
surlygirl / Flickr.com
Veći rizik, ali i radost

Razlozi zbog čega žena odlaže trudnoću posle 35-te, a sve češće i posle 40-te godine, brojni su i individualni. Osim što grade karijeru, žele finansijsku sigurnost i komforan dom za svoju porodicu, mnoge jednostavno ne uspevaju da pronađu pravog partnera. Nije novost da su muško-ženski odnosi, kako u našoj zemlji tako i u ostalom delu sveta - u krizi. Intimne veze su nestabilne, kratke, prolazne, a mladi ljudi se žale da teško uspostavljaju odnos poverenja, pripadnosti, nužnih kompromisa. Statistički podaci su neumoljivi – u Srbiji je čak četvrtina osoba starijih od 25 godina koje još nisu stale pred matičara. Prosečna nevesta je 1994. imala 26 godina, a već 2004. čak 2,5 godine više. Osim što se sve kasnije venčavaju mladi parovi, čak petina njih prema zvaničnoj statistici, nemaju dece ni posle nekoliko godina braka. Pojedini od njih svesno odlažu roditeljstvo, oni drugi međutim, ne mogu da začnu bebu zbog zdravstvenih problema jednog ili drugog supružnika.

– Svaka žena je biološki predodređena da bude majka i treba joj to omogućiti, u onoj meri u kojoj to savremena medicina može, kaže doktorka Dragana Đorđević, specijalistkinja ginekologije u DZ Stari Grad. – Rizik je zaista veći posle 35-te, a pogotovo posle 40-te (a sve je više prvorotki u tom dobu), i to pre svega za samu majku. U tim godinama već počinje proces starenja, a to nagoveštava i moguće aterosklerotične promene, promene na kostima, bubrezima, probleme sa štitnom žlezdom… U trudnoći sve to dolazi do izražaja. Pacijentkinje su svesne mogućih opasnosti po sopstveno zdravlje, ali su toliko srećne što će se ostvariti kao majke da im to najčešće nije prepreka. Naravno, kod starijih prvorotki neophodan je „rigorozan” lekarski nadzor tokom cele trudnoće što znači bar deset redovnih kontrola (uobičajeno je pet), zatim učestaliji ultrazvučni pregledi, testovi na moguće genetske anomalije, dodatne laboratorijske analize.

Obavezna genetska ispitivanja su: placentocenteza (do 12. nedelje), kordocenteza u 21. nedelji (uzima se krv iz pupčanika), amniocenteza (16-18 nedelja), CVS – biopsija horiona (8-10 nedelja), dabl test (krv majke u 13. nedelji), tripl test (15-17 nedelja). Sve ove analize, koje često nisu ni lake ni bezbolne, buduće majke stoički podnose, jer su u svojim zrelim godinama sasvim sigurne da žele bebu i spremne su da se za nju žrtvuju.

- Jedna moja pacijentkinja koja je prvi put zatrudnela u 39-oj godini rekla mi je da je u trci za poslom i zaradom „zaboravila” da želi dete i da se već primiče četrdesetoj, priča nam dr Đorđević i dodaje: - Ima i onih koje godinama piju pilule protiv začeća, a onda kad napune četrdeset dođu i kažu: Sad želim da rodim! Eh, ali tada je to već mnogo teže, i najčešće su upućene na vantelesnu oplodnju, koja je izvrsna savremena metoda, ali nosi i brojne kontraindikacije i komplikacije za ženu. Sada je i država omogućila dva besplatna pokušaja za žene do 40-te godine života. Do nedavno ova granica je bila u 38. godini. Bilo kako bilo, mi u Domu zdravlja pratimo sve naše trudnice i posle porođaja. Starije prvorotke su toliko srećne da i svoje tegobe prelivaju u emociju prema bebi. Ali ipak imaju tegobe i najčešće se žale da nemaju snage za sve napore odgajanja odojčeta. Što se samog ishoda porođaja i zdravlja bebe tiče, ukoliko je majka bila savesna i lekar obavio dobru dijagnostiku, ne očekuju se učestalije pojave određenih anomalija kod ove starosne grupe majki, u odnosu na one mlađe.
kelsey_lovefusionphoto / Flickr.com
Smeta li deci starost majke?

Prema opšteprihvaćenom mišljenju, prednost mladih majki je u njihovoj fizičkoj kondiciji i lagodnosti s kojom nose trudnoću, zatim porođaj i kasnije i samo roditeljstvo. Starije prvorotke su po pravilu (mada ne i obavezno) više zabrinute za svoju bebu, strepe svaki put kad se nakašlje, a imaju i manje energije za sve neophodne radnje koje beba traži: kupanje, dojenje, šetnja, presvlačenje, ljuljanje, učenje prvih koraka…

– Svako doba ima svoje prednosti i nedostatke, kaže Vesna Brzev-Ćurćić. Mlađe majke su još uvek sačuvale „dete” u sebi, psihički su gipkije, lakše podnose i fizički teret vezan za uzrast odojčeta, npr. Majke koje rađaju nešto kasnije su zrelije, uglavnom već profesionalno i lično ostvarene, ne doživljavaju roditeljstvo kao odricanje i žrtvu već kao još jednu nadgradnju i uzajamnu interakciju. Mnoge su odlagale roditeljstvo dok nisu bile sasvim spremne za to. Neke su pak morale da se bore za svoje materinstvo i da prolaze kroz brojna iskušenja.

Poslednjih godina do nas stižu vesti iz sveta o tome da su i žene u poznim pedesetim ili ranim šezdesetim postale majke i mnogi od nas se pitaju: da li će one uspeti da izvedu na put svoju decu? Čak i kad nije reč o ovako drastičnim primerima, nameće se dilema kako deca prihvataju činjenicu da im je majka starija od majki ostalih vršnjaka. Da li im to uopšte smeta i da li je to jedna od „mana” kasnog roditeljstva?

– O manama zapravo ne može da se govori. Izuzimam one slučajeve kada je majka stara već oko pola veka, ne zbog tolike razlike u godinama koliko zbog manje izvesnosti da će dete, tokom svog razvoja, imati majku uz sebe. Mogući problemi nisu vezani za rani razvoj i period osmogodišnje škole koliko za period puberteta i potom adolescencije. Razlika u godinama može da uslovi priličnu razliku u poimanju sveta, realnosti, običaja, ophođenja, ukusa. Adolescenti, uvek spremni na pobunu, teško tolerišu ovolike razlike. A tu je onda i čuvena roditeljska rečenica „U moje vreme...” koja je uvek uvod u rat. Međutim, sve je češće da se žene odlučuju na rađanje baš u ovom periodu te zbog toga okolina ne igra tako značajnu ulogu. Bar polovina dece ima majke koje su toliko starije od njih pa samim tim to ne predstavlja problem. Mame su u početku za svu decu najlepše i najpametnije. Kasnije gube ta svojstva, sve do toga da ni o čemu nemaju pojma. Na sreću, ovaj period takođe ima svoj kraj pa se majkama vrate i pamet i lepota. Deci više smeta nerazumevanje roditelja, nedostatak empatije za njihove probleme koje roditelji tretiraju kao "male", rigidnost, nepoštovanje dečjih prava od toga što je roditelj određene starosne dobi.
kelsey_lovefusionphoto / Flickr.com
Kad mogu zvezde…

Tokom prošle decenije, broj žena u svetu koje se prvi put porađaju tek u četrdesetoj porastao je za 50 odsto. U Velikoj Britaniji na primer, više je prvorotki u starosnoj grupi 30-34 godine, nego u grupi 20-24, dok je najviše mama koje su to postale između 35 i 39 godine. Ovom „trendu” osim socijalnih, psiholoških, pa i medicinskih faktora, doprinosi i veliki broj zvezda iz sveta filma, muzike i šou-biznisa koje ponosno pokazuju svoje trudničke stomake i šetaju bebe, iako su već odavno zagazile u četvrtu pa čak i petu deceniju života. Među njima je svakako Madona koja u 51-oj godini, kako prenose mediji želi da rodi dete sa svojim 28 godina mlađim partnerom. Ona je već biološka majka dvoje dece od 13 i 9 godina, a usvojila je i dvoje mališana od četiri godine. Helen Filding, autorka knjige „Dnevnik Bridžet Džons” se prvi put porodila u 43. godini, Đina Dejvis je rodila blizance u 48-oj, a Džejn Sejmur u 44. godini. Sara Džesika Parker je prvog sina rodila u kasnim tridesetim, a zatim, uz pomoć surogat-majke dobila je i blizanci, kada je već premašila 45. godinu života.

I na domaćoj medijskoj sceni ima sličnih primera. Nekad slavna, danas već pomalo zaboravljena glumica Beba Lončar („Ljubav i moda”) u četrdesetoj je, prema sopstvenoj izjavi, odlučila da stavi tačku na karijeru, i da postane majka. A manekenka Ljiljana Tica je u 46-oj dobila sina, u trenutku kada je već odustala od svih pokušaja da začne.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

48 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: