Vežbanjem protiv visokog krvnog pritiska

Istraživači su analizirali rezultate 13 studija koje su se bavile pitanjem koliko fizička aktivnost utiče na krvni pritisak. Studije su obuhvatile skoro 137 000 ljudi iz Amerike, Evrope i Istočne Azije, koji su na početku ispitivanja imali dobar krvni pritisak.

Studija je trajala od dve do četrdeset godina i tokom tog perioda, visok krvi pritisak javio se kod više od 15 600 učesnika.

U poređenju sa ljudima koji su vežbali manje od jednog sata nedeljno u slobodno vreme, rizik od pojave visokog krvnog pritiska bio je manji za 11 procenata kod ljudi koji su vežbali jedan do tri sata nedeljno, odnosno 19 procenata manji kod ljudi koji su rekreativno vežbali više od četiri sata nedeljno, pokazala je studija objavljena 30. septembra u magazinu "Hipertenzija".

Ovi rezultati potvrđuju da što više vežbate u slobodno vreme, to je manji rizik od pojave visokog krvnog pritiska.

Istraživači, međutim, nisu pronašli jaku vezu između fizičke aktivnosti na poslu i rizika od visokog krvnog pritiska. Fizička aktivnost vezana za posao, kao što su poljoprivredne aktivnosti ili industrijski poslovi, može da se odnosi na podizanje teških predmeta, produženo stajanje ili ponavljanje jedne iste radnje.

Preporuke o vežbanju ne prave razliku između fizičke aktivnosti na poslu i u slobodno vreme, ali "s obzirom na nova otkrića, možda bi trebalo", rekao je za magazin koautor studije dr Bo Ši, predavač na Fakultetu za javno zdravlje Univerziteta Šandong.

Rekreativo vežbanje može da pomogne u smanjenju rizika od pojave visokog krvnog pritiska tako što će sprečiti uvećanje telesne težine, poboljšati insulinsku osetljivost ili umanjiti otpor krvnih sudova na kretanje krvi, rekli su istraživači.

Oni, međutim, dodaju da rezultati njihovih istraživanja ne pokazuju da vežbanje u slobodno vreme istinski igra ulogu u prevenciji visokog krvnog pritiska. Ljudi koji vežbaju iz zabave možda naprosto žive zdravije, objašnjava Ši.

Oko 78 miliona odraslih Amerikanaca pati od visokog krvnog pritiska, koji predstavlja faktor rizika za oboljenja bubrega i srčana oboljenja.