Zdravlje

Ponedeljak, 25.03.2013.

14:01

Zubi nacije u katastrofalnom stanju

Svega 8,5% odraslog stanovništva u Srbiji ima sve svoje zube, a 9,3 odsto nema nijedan svoj zub. U vilici svakog četvrtog odraslog stanovnika naše zemlje nedostaje više od 10 zuba.

Izvor: Piše: Dragan Pejiæ

Default images

U Srbiji se stomatološka zdravstvena zaštita u državnim zdravstvenim ustanovama pruža u: 158 domova zdravlja, Zavodu za stomatologiju u Kragujevcu, Zavodima za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, Klinikama za stomatologiju u Novom Sadu i Nišu, kao i u Zavodima za zdravstvenu zaštitu radnika u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Zavodu ѕa ѕdravstvenu zaštitu radnika MUP-a. Trenutno je u njima 3846 radnika. Stomatološka zdravstvena zaštita pruža se i u 2.114 privatnih ordinacija.

Pošto se skoro sve usluge plaćaju, a suočeni sa opštom besparicom, ljudi idu kod zubara samo kad baš moraju, a sve manje neophodne i skuplje intervencije ostavljaju za neka srećnija vremena, pa i ne čudi tužna slika stanja zuba srpske nacije. Prema aktuelnim podacima zbog besparice ljudi sve ređe idu kod zubara. Svakom četvrtom stanovniku Srbije nedostaje više od deset zuba.

Prema nedavno objavljenom Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu za 2012. godinu Srbija je na listi na kojoj su 34 evropske zemlje zauzela poslednje mestu po kvalitetu zdravstvene zaštite. To ne treba da čudi kada znamo da je izdvajanje za zdravstvo u OECD dostiglo 2010. godine - 3.268 dolara po stanovniku, dok je u Srbiji iznosilo 250 evra godišnje po stanovniku. Istovremeno, zemlje u regionu izdvajaju četri puta više od nas. Udeo BDP u izdvajanju za zdravstvo je najveće u SAD - 17,6 odsto, u Holandiji 12 odsto, u Nemačkoj i Francuska - 11,6 odsto, a u Srbiji - 6,3 odsto. BDP Holandije iznosi 680 milijardi evra, dok se BDP Srbije lažno prikazuje na 32 milijardi evra, mada on realno iznosi 17 milijardi evra. U Srbiji zaposlenih u zdravstvu je 104.500, ali lekara ima samo 20.900 i nemamo dovoljno lekara po broju stanovnika, gledajući, opet, evropski prosek, mada na birou za nezaposlene ima 2.019 lekara, 14.853 osobe sa srednjom medicinskom spremom,1.220 stomatologa i 400 farmaceuta.

Ovako sumornu sliku zdravstva u Srbiji upotpunjuje i poslednje istraživanja o stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti sprovedeno u okviru velike analitičke studije zdravlja nacije, koju je sproveo Institut za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, koje pokazuje da su zubi nacije u - katastrofalnom stanju! Svega 8,5 odsto odraslog stanovništva ima sve svoje zube, a 9,3 odsto nema nijedan svoj zub! U vilici svakog četvrtog odraslog stanovnika nedostaje više od 10 zuba.

Odnos odraslih prema zdravlju usta i zuba bio je povoljniji 2000. godine nego danas: 2000. godine 56,7 odsto odraslih pralo je zube više od jednom dnevno, a današni 50%. Jedini pomak nabolje ilustruje podatak da se povećao broj odraslih koji posećuju stomatologa zbog kontrole oralnog zdravlja, sa 8,6 na 15 odsto za šest godina.

Brigom o oralnom zdravlju, prema svim dosadašnjim istraživanjima, nikad baš nismo mogli da se pohvalimo. Isključivanje stomatološke zaštite iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja za najveći deo odraslog stanovništva, drastično je proredilo odlaske zubaru. Broj poseta stomatologu opao je za čak 60 odsto. Prosečan broj poseta stomatologa po stanovniku u Srbiji lane je iznosio 0,3 odsto, a 10 godina ranije duplo više - 0,7 odsto. Pretprošle godine plombirano je 59% manje zuba nego 2005. Još više je smanjeno lečenje komplikacija karijesa, za čak 64 odsto.

Sve ovo, upozoravaju istraživači, dovešće narednih godina do povećanja vađenja zuba i broja krezubih. A, i stomatološke službe su ”desetkovane”. Posle isključivanja stomatološke zdravstvene zaštite za većinu osiguranika iz usluga o trošku osiguranja, broj stomatologa je u mreži javnih zdravstvenih ustanova smanjen za više od 40 odsto. Jedino su u nešto povoljnijem položaju deca do 18 godina jer su za njih stomatološke usluge ostale pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Mnogo ali nedovoljno

U odnosu na 2011. godinu, a u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, proširena su prava u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite i to što je starosna granica za preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod osiguranih lica dece pomerena sa 18 godina, odnosno do kraja srednjoškolskog školovanja, kao i na studente do kraja tog školovanja, a najkasnije do navršene 26 godina života. Na taj način populaciji studenata obezbeđuje se stomatološka zdravstvena zaštita iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čime se rasterećuju ova lica obaveze plaćanja stomatoloških usluga iz sopstvenih prihoda odnosno prihoda roditelja.

Novinu predstavlja pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba osim lica kojima je to pravo dato i na osigurana lica kod kojih je u toku života zbog obolenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihofizičkih funkcija zbog čega nisu u mogućnosti da samostalni obavljaju aktivnosti svakodnevnog života.
Dr Draško Karaðinoviæ
Najznačajniju novinu predstavlja pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba za osigurana lica iz člana 22.Zakona o zdravstvenom osiuranu, lica koja zbog nedostatka sopstvenih prihoda pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju iz sredstava doprinosa koje uplaćuje republički buđet, odnosno priznato je pravo na stomatološke usluge kategoriji socijalno ugroženiih lica.

Na taj način najugroženijim kategorijama lica, zbog nedostatka sopstvenih sredstava iz kojih bi plaćali stomatološke usluge, ili iste ostvarili na osnovu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, dato je pravo na stomatološke usluge na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovom da je nivo njihovih primanja ispod cenzusa utvrđenog u skladu sa Zakonom.

Uslov da osiguranici iz čl. 22 Zakona ostvare pravo na stomatolosku zdravstvenu zastitu,jesu da su prihodi osiguranih lica ispod cenzusa utvrđenog Pravilnikom o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica. Dokaz da je prihod osiguranika ispod cenzusa potvrda koju izdaje Filijala/Ispostava RFZZ/o. Visina prihoda osiguranog lica koje je ispod cenzusa utvrđuje se na način i postupku za utvrđivanje visine prihoda kao cenzusa kod nezaposlenog lica, i to po zahtevu na izjavi o članovima porodice i prihodima po clanu porodice.

Šta treba menjati

Očigledno je da je potrebno hitno promeniti koncept stomatološke službe i usaglasiti ga sa evropskom praksom. Neophodno je omogućiti da pacijenti sa knjižicom i na račun RZZO slobodno biraju stomatologa u domu zdravlja ili privatnom sektoru po principu "novac prati pacijenta", redefinisati "osnovni paket usluga" i suštinski izmeniti cenovnik stomatoloških usluga RZZO koji je generator neefikasnosti, rasipanja stomatološkog dinara i zdravstvene diskriminacije siromašnih građana.

Dr Draško Karađinović, stomatolog iz Novog Sada je dugo radio, skoro dve decenije, u zemljama Zapadne Evrope, pa je interesantno čuti šta misli o dopunskom radu lekara kod nas:

- Prvo, očigledno da plaćanje iz džepa u ustanovama koje su na budžetu može samo da podstakne i legalizuje diskriminaciju pacijenata po osnovi imovinskog stanja. Podsećam, po definiciji državni službenici, u ovom slučaju lekari odnosno stomatolozi, imaju obavezu jednakog i ravnopravnog tretmana svih pacijenata, bez pravne osnove da posebno privileguju određene pacijente To proizilazi iz činjenice da rade u budžetskoj monopolskoj ustanovi koju finansiraju svi građani kroz takođe obavezni monopolski javni fond RZZO a u skladu sa elementarnim principima funkcionisanja moderne države (sudstvo, carina, policija, školstvo...). Iz tog, svakom poreskom obvezniku razumljivog razloga, u Evropi ne postoji ovakav model koji omogućava masovan privatni rad državnog lekara u istoj delatnosti. Kako je oko nas? U Sloveniji, manje od 1% državnih lekara može da radi privatno u bolnici dok je Republici Srpskoj dvojni rad poptuno zabranjen.
U suprotnom, neravnopravan tretman građana u javnoj ustanovi odmah problematizuje pitanje obaveznosti finansiranja stomatološke službe u Domu zdravlja, pa ovaj model finansiranja, osim što podriva principe pravednosti, dostupnosti, solidarnosti i jednakosti na kojima počiva javno zdravstvo, obesmišljava obavezno zdravstveno osiguranje i predstavlja direktan poziv na poresku neposlušnost građana koji logično gube motiv zaza redovno plaćanja poreza i doprinosa.

Drugo, otvara se problem korišćenja skupog državnog resursa (stomatološka oprema, ortopantomografi, hirurška sala, protetske laboratorije...itd) jer se postavlja pitanje kojim redom i po kojoj ceni će ga koji stomatolozi koristiti za svoje privatne pacijente. I šta kada se pokvariturbina ili ortopantomografski aparat od 100 hiljada evra, koji pripadaju svima nama, u dopunskom radu zbog privatnog profita? Šta se dešava sutra sa redovnim pacijentima koji su na listi čekanja?

Ukratko, nebulozna regulativa šteti pacijentima a državne stomatologe, ni krive ni dužne, gura u sivu zonu konflikta javnog i privatnog interesa sa svim etičkim i zakonskim dilemama.

Ovakvo rešenje bi trebalo da postane obrazac za stomatološku zaštitu u Republici?! Poslednji je trenutak da Vlada RS hitno reaguje i spreči nezakonitu komercijalizaciju državnog zdravstva, u ovom konkretnom primeru stomatologiju, a time i diskriminaciju miliona siromašnih građana Srbije zbog teških zdravstvenih i socijalnih posledica.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

55 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: