Život

Petak, 23.06.2006.

12:21

Nikola Tesla i sunarodnici

''U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što često biva kod mladih i oduševljenih ljudi. Ali, ako budem srećan da ostvarim samo neke od svojih ideja, biće to dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to delo jednog Srbina...''.

Nikola Tesla

Izvor: Saša Zdravkoviæ

Default images

Otac Nikole Tesle, Milutin Tesla, inače sveštenik u Gospiću, je prvobitno svom sinu nametao sopstveni životni put, ali je kasnije uvideo da mladi i tada bolešljivi Nikola ima  jedinu želju da bude inženjer. Ipak je uslišio želju svom četvrtom detetu, i u međuvremenu jedinom sinu, i odlučio da ga posle završene karlovačke (rakovačke) realke, na jesen 1875., upiše na studije Visoke tehničke škole, Hemijsko-tehnološkog fakulteta u Gracu.
Milutin Tesla
Milutin Tesla se odlučio za Grac iz verovatno, više razloga: Od svih tadašnjih ''slovenskih'' univerziteta Grac je bio najbliži, a u to vreme u Gracu je bilo i najviše Srba (i Hrvata) i to ne samo iz Austro-Ugarske, već  i državljana Srbije, Crne Gore i  Bosne. Jedan od Bosanca je bio i Teslin cimer, student pravnog fakulteta, Kosta Kulišić, kasnije profesor gimanzije u Sarajevu.  Na osnovu njegovih svedočanstava imamo saznanja o '' privatnom životu'' Tesle u Gracu, njegovom ispočetka blistavom studiranju,  kasnijem prepuštanju hazardnim igrama i razuzdanom životu, i odlasku u Marburg (današnji Maribor). Značajno je reći da se Tesla po dolasku u Grac, odmah uključio u rad studentskog društva ''Srbadija'' koje je nastalo kao protivteža udruženjima nemačke omladine. Ovo društvo je izdavalo svoj istoimeni književno-naučni almanah koji je bio štamapan u tadašnjem centru srpske manjine u Austro-Ugarskoj, u Novom Sadu. Na jednoj od sednica ''Srbadije'', januara 1876. Tesla iznosi saopštenje ''O kapilarnim cevima''. Interesantno je da je Tesla za predmet svog prvog javnog predavanja izabrao istu temu (kapilarne pojave) kao i Albert Ajnštajn, 25 godina posle njega (1901.), kao i Nils Bor 1906. godine. Uz sve ovo treba napomenuti da je Tesla bio neizostavno tačan u pogledu odlaska na predavanja, i za razliku od svojih kolega nije propuštao vežbe ni na 30° ispod nule.
Grac danas
Zahvaljujući izuzetnom obrazovanju svoga oca (Milutin Tesla je govorio italijanski i nemački), zatim entuzijazmu gimnazijskog profesora Martina Sekulića, Tesla je na prvoj godini studija postizao izvanredne rezultate iz svih predmeta i preterivao u čitanju i učenju, što je izazivalo strah kod njegovih mentora, a zbog njih, i kod oca. Kasnije su nastupili drugačiji pomenuti momenti Teslinog života i on je posle smrti oca otišao u Prag, zatim Budimpeštu, Pariz i na kraju na drugi kontinent…

U to vreme u kraljevini Srbiji polako se ka Evropi šire naučni krugovi i Srbija postaje uključena u sva vodeća naučna dostignuća toga vremena.
Vodeća ličnost  nauke kraljevine Srbije od osmadesetih godina devetnaestog veka, pa do kraja svog života  je Đorđe Stanojević, rođen 7. aprila 1858. godine u Negotinu. Fizičar, astrofizičar, meteorolog, profesor fakulteta i vojne akademije, rektor univerziteta u Beogradu, jedan od konstruktora i realizatora prvih hidoelektrana u Srbiji na reci Đetinji (1900.) i na Vučjanki kod Leskovca 1903., tvorac prvih fotografija u boji kod nas, naučnik sa oko osamdeset objavljenih naučnih radova i knjiga u zemlji i inostranstvu. Ali je izgleda najznačajnija činjenica to, da je bio vršnjak Nikole Tesle i praktično jedini čovek ondašnje Srbije koji je bio i lični prijatelj Nikole Tesle, a u određenoj meri i njegov saradnik. Bez ove činjenice Teslina dostignuća iz tog vremena bi nam ostala nepoznanica.
Tesla je prihvatio jedini poziv naučnih krugova kraljevine  Srbije, da poseti Beograd, i to je učinio juna 1892. godine. Stanojević je bio član delegacije koja je organizovala posetu i doček Tesle, na železničkoj stanici u Beogradu . Član delegcije je bio i Jova Jovanović Zmaj, koji mu je napisao i izrecitovao pozdravnu pesmu, (koja se Tesli jako dopala i kasnije je ispunio obećanje dato pesniku da će njegove pesme prevesti na engleski jezik).

Teslu je primio i kralj Aleksandar Obrenović, koji je želeo da tada već uveliko slavnog naučnika odlikuje ordenom Svetog Save prvog reda, ali Tesla kao građanin Amerike nije mogao da primi odlikovanja. U sklopu posete Tesla je održao predavanje u Kapetan–Mišinom zdanju, gde se prisutnima između ostalih obratio i rečima : ''U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što često biva kod mladih i oduševljenih ljudi. Ali, ako budem srećan da ostvarim samo neke od svojih ideja, biće to dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to delo jednog Srbina...''.
Mihajlo Pupin
Tesla je potom bio u šetnji gradom, poseti beogradskoj Velikoj školi, a boravak mu je organizovan u hotelu ''Imperijal''. U ta dva dana boravka u Beogradu Tesla je predlagao Stanojeviću da se Beograd osvetli naizmeničnom, a ne jednosmernom strujom, što je Stanojević ipak paradoksalno odbio, uz opasku da taj sistem u svetu još nije zaživeo. Ovo i nije toliko iznenađujući podatak kada se ima u vidu da tada u ''ratu struja'', Tesli podršku nije dao ni Mihajlo Pupin. Bilo kako bilo, od tada se Stanojević i Tesla mogu nazvati prijateljima. Iduće godine je Tesla predložen za dopisnog člana Srpske Akademije Nauka i Umetnosti, gde nažalost nije izabran, ali je to učinjeno tek sledeće 1894. godine! 

Stanojević 1905. osniva biblioteku za opštu i primenjenu fiziku, gde u narednim godinama upoznaje čitaoce sa najnovijm dostignućima nauke i tehnike tog vremena i približava ih radu i otkrićima njihovog zemljaka Nikole Tesle. To često čini svojim delima koje posvećuje svom prijatelju, a najznačajnije je: ''Nikola Tesla i njegova otkrića''(1894.). Tesla je ustupao Stanojeviću tekstove patenata i predavanja i slao klišeje slika i šeme, pa Stanojević, inače poznat u širim naučnim krugovima Evrope, znalački i na najbolji mogući način to koristi i u potpunosti uvodi našu nauku u savremene tokove na polju elektrotehnike.
Elektrana na Ðetinji, nekad i sad
Činjenica da je elektrana na Đetinji, podignuta samo pet godina nakon Tesline na Nijagari, druga takve vrste na svetu,  deluje sasvim impozantno, i treba znati da su prve dve hidrocentrale podignute zbog fabrika tkanina, pa tako paralelno teče i industrijalizacija Srbije.

Treba istaći i to da je Tesla kao student u dva navrata potraživao stipendiju od Matice Srpske i oba puta bio odbijen. Ipak, je Tesla bio svešteničko dete, a u to vreme sa finansijske strane, u očima ljudi iz Matice to je za njega bila otežavajuća okolnost. Tesla je postao počasni doktor nauka niza evropskih visokoškolskih ustanova: 1908. godine Bečkog politehničkog fakulteta, Beogradskog i Zagrebačkog univerziteta 1926.godine, a od 1936.-1937. Više tehničke škole u Pragu i Gracu, univerziteta u Bukureštu, Grenoblu, Sofiji i drugim gradovima.

U najtežim godinama za njega, odbijao je novčanu pomoć od privatnih lica,  čak i od onih koja je poštovao ili industrijskih kompanija. U pismu upućenom od januara 1935. generalnom konzulu Jugoslavije u Njujorku, g. Jankoviću, Tesla ga je molio da izvesti Mihajla Pupina, da bi svaki pokušaj novčane pomoći smatrao teškom uvredom, i kao znak da je došao kraj njegovom stvaralačkom radu, ali su ga sa teškom mukom nagovorili da prima doživotnu penziju od vlade kraljevine Jugoslavije u visini od 600 dolara mesečno.
Milutin Milankoviæ
U prvim godinama dvadesetog veka bio je zaista veliki broj naših veoma uspešnih i poznatih naučnika u svetskim razmerama. Jedan od njih je bio i Milutin Milanković, koji je uz Slavka Bokšana i Bogdana Gavrilovića, doprineo osnivanju instituta ''Nikola Tesla''. I najzad sledeće godine, Tesla postaje redovni član SANUM-a marta 1937., u svojoj 80-oj godini života i trideset godina posle dobijanja članstva u Američkoj akademiji nauka!? 

Teslin najmalađi sestrić, Sava Kosanović, takođe svešteničko dete i sin njegove najmlađe sestre Marice, se vezao za svog ujaka kao što se i Tesla vezivao za svog ujaka Paju Mandća. On emigrira u Ameriku 1941. godine zbog invazije Nemačke i Italije na Jugoslaviju i ostaje uz Teslu sve do njegove smrti 7. januara 1943. godine u potkrovlju ''Njujorkera''.
Kosanović je kao diplomata bio na  funkciji  ambasadora Jugoslavije u SAD, od 1946. do 1948. godine. Zahvaljujući njegovoj brizi, opširna arhiva, istorijski prototipi Teslinih pronalazaka i njegove lične stvari, su sakupljene, delimično otkupljene iz banaka i otpremljene u domovinu, u muzej, koji je osnovan 1952. godine i smešten u nekadašnjoj ''Genčićevoj vili''.

U muzeju koji se nalazi u Krunskoj 51, i koji jedini čuva originalnu i ličnu zaosatvštinu velikog naučnika, nalazi se više od 160 000 originalnih dokumenata, više od 2000 knjiga i časopisa, istorijsko-tehničkih eksponata, fotografija, orginalnih tehničkih preparata, instrumenata i uređaja. Od 1957. muzej predstavlja jedinstvenu instituciju nauke i kulture jer je jedini muzej koji je ujedno i mauzolej, jer čuva i urnu u obliku sfere u kojoj su smešteni Teslini kremirani posmrtni ostaci. Tesla je naime sahranjen po pravoslavnim običajima, ali je naknadno po želji porodice kremiran.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 7

Pogledaj komentare

7 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: