Da li je fiksni telefon prošlost?

Dok sedim za svojim stolom iz daleka čujem zujanje fotokopir aparata i vibriranje mobilnog telefona. Kancelarijei su zaista postale mirna mesta.

Tehnologija je promenila zvuk kancelarijskog života. Stotinama godina kancelarije su bile bučna mesta, ispunjena zvukom telefona i pisaćih mašina. Sada tišinu može prekinuti samo zvuk kolege koji govori: „Idem po kafu, hoće li još neko?“

Na početku je bio samo papir i pero. Onda je došla pisaća mašina koja je sa sobom donela i niz drugih otkrića s kraja XIX veka: kartoteke, digitrone i telefon.

Međutim, šta nam znače ti izumi i jesu li oni kancelarisjki život učinili boljim ili lošijim?
U Muzeju Londona se nalazi ogromno groblje prepuno starih kancelarijskih mašina. Redovi i redovi kalkulatora ispunjavaju police.

Najstariji model je kalkulator Burroughs kojim su mogle da se izračunuju prilično komplikovane sume.

Još jedno otkriće se pojavilo 1870. godine - orman za kartoteku. Pre nego što je izmišljen ovaj jednostavni komad nameštaja, službenici su morali sve da zapisuju u ogromne knjige i na komade papira vezane u snopove. Ukoliko bi službenik otišao ili iznenada umro, šanse da bilo šta pronađete bi umrle s njim.

U kartoteci su informacije poređane po abecedi, što znači da je teoretski moguće da ćete ih ponovo pronaći. To je divno, ali ono što nije divno je činjenica da je ovaj izum stvorio čitavu industriju nepotrebnih poslova.

Onda je došao telegraf. To je bio viktorijanski internet koji je globalno povezao svet. To je značilo da možete poslovati sa drugog mesta i da se stanje na pariskoj berzi znalo istog dana i u Londonu.

Širenje telegrafa je bilo gotovo jednako brzo kao i širenje fejsbuka danas. Do 1887. godine je više od 50 miliona telegrafa godišnje stizalo u Veliku Britaniju, sve za biznis.

Godine 1876. je izumljen telefon i s njim i nova vrsta ponašanja. Telefon je stvorio neformalnost za kojom telegraf nikada nije težio.

Telefonom se naveliko obavljao posao. Jednostavna komunikacija je podsticala razvoj multinacionalnih kompanija sa predstavništvima širom sveta. Takođe ih je načinila visokim - bez telefona nikad ne bi nikli toliki soliteri.

Jedan od inžinjera kompanije AT&T je to 1900.godine opisao rečima: „Pretpostavimo da nije bilo telefona i da je svaka poruka morala da se prenese lično. Šta mislite koliko bi prostora svi ti neophodni liftovi ostavili za kancelarije?“

U Sjedinjenim Državama ljudi nisu mogli da se zasite telefona, do kraja 1920. ga je imalo oko 40 posto domaćinstava.

Telefoni su učinili poslovanje demokratskim. Svaki zaposleni je mogao da razgovara sa šefom bez posrednika.

„To je zajedničko mesto sastajanja kapitalista i radnika,“ napisao je Herbert Kason 1910. godine u svojoj knjizi „Istorija telefona“. „To je instrument svih ljudi da ga skoro možemo nazvati nacionalnim simbolom, zaštitinim znakom demokratije i američkog duha.“

Takav entuzijazam nije vladao u Velikoj Britaniji. Vilijam Pris, glavni inženjer u Glavnoj pošti je izjavio da je telefon samo „zamena za sluge“.

„Postoje uslovi u Americi koji zahtevaju korišćenje takvih instrumenata više nego ovde. Mi ovde imamo obilje glasnika, dostavljača i takvih stvari. Nedostatak službenika je prisilio Ameriku da usvoji komunikacijske sisteme za domaće potrebe. Ja imam jedan telefon u kancelariji, ali više za pokazivanje. Ako želim da pošaljem poruku, zaposlitću dečaka da je preuzme,“ rekao je Pris odboru Donjeg doma parlamenta.

Nova tehnologija i nova etiketa

Ljudi su strahovali da će telefon narušiti njihovu privatnost, što se danas događa sa društvenim mrežama. Ipak, do 1927. godine su telefonski pozivi preplavili svet sa u proseku jednim pozivom svaki jedan i po dan.

Žene su bile novi gospodari telefona, baš kao što je bio slučaj sa pisaćim mašinama. Nastala je nova vrsta kancelarije – telefonska centrala - a žene su smatrane idealnim osobama za taj posao.

„Milozvučni tonovi ženskog glasa su imali umirujući učinak na muški um,“ rekao je jedan telefonski inženjer.

Ali zapravo nema ništa umirujuće u radu u centrali. To je bio naporan i iscrpljujući posao koji je uključivao manevrisanje s glomaznim aparatom i brzo uključivanje i isključivanje žica i naravno komunikaciju s ljudima kojima nije bilo lako udovoljiti.

"Tajms" se žalio na zaposlene u centrali: „Izgleda da previše operaterki smatra telefonske korisnike svojim prirodnim neprijateljima i tretira ih s krajnjim nemarom, ako ne i sa drskošću, što je još više iritantno s obzirom da izgleda da trenutno nema leka za njih.“

Nova tehnologija je donela novu etiketu. Godine 1910. telefonska kompanija Bell je izdala knjižicu pod nazivom "Dr Jekyll i Mr Hyde".

Neke od lekcija su bile: „Govorite direktno u mikrofon i sklonite brkove sa slušalice.“
Mnogi su se protivili tome da poziv počinje pozdravom.

„Da li biste uletelil u kancelariju ili na vrata rezidencije i uzviknuli ‘Zdravo, zdravo, s kim govorim'“, pitao se Bell. „Razgovore treba otvarati frazama kao što je 'Gdin. Vud, Kurtis ili Sans želi da razgovara sa gospodinom Vajtom', bez nepotrebnih i nedostojnih pozdrava.“

A što se tiče završetka poziva, Telefonski magazin je 1927. godine savetovao da bi onaj koji zove trebalo da signalizira kraj poziva, osim ako ne razgovaraju muškarac i žena kada bi „drugi pol“ trebalo prvi da prekine.

Međutim, sve je to bilo u SAD-u, Velika Britanija je i dalje zaostajala - 1914. godine je Velika Britanija imala najgori telefonski servis u civiliziranom svetu, kako navodi Quarterly Review. Britanci su imali manje od dva telefonska priključka na stotinu osoba u poređenju sa deset u SAD-u. Tek nakon 1919. godine telefon je postao raširenija pojava.

Do sredine XX veka su svi radnici imali telefon na svom radnom stolu i navikli su se na stalno zvonjenje i prekide. Ljudi više nisu razgovarali jedni s drugima uživo već preko telefona.

I to se nije promenilo, barem ne do proteklih nekoliko godina. Trenutno smo svedoci izumiranja fiksnih telefonskih linija, a s njima i glavnih centrala.

Ako me neko stvarno traži, može mi poslati e-mail. S obzirom da ne volim slučajna uznemiravanja baš kao ni edvardijanci, potpuno sam prestala da se javljam na fiksni telefon u uredu.

Neki dan sam proverila svoju telefonsku sekretaricu i na njoj našla stotinu poruka od kojih su neke stare i nekoliko sedmica. Pogodite šta sam propustila? Ništa značajno.

Foto: freedigitalphotos.net/pakorn