Ni digitalna generacija ne zna šta je lažna vest

Iako su deca tehnički naprednija i obrazovanija od svojih roditelja, ipak ne mogu da razaznaju istinite od neistinitih informacija.

Čak 31 odsto dece između 10 i 18 godina je objavilo priču za koju se kasnije saznalo da je neistinita, dok 44 odsto kaže da ume da prepozna lažne vesti.

Džim Stejer, osnivač neprofitne organizacije za promovisanje bezbednih vesti i tehnologije za decu, smatra da lažne vesti nisu bile problem do pre dve godine i da ih je ubrzao "Trampov fenomen" optuživanja medija za namerno širenje lažnih informacija.

Istraživanje pod nazivom "Vesti i deca Amerike" sprovedeno je na 583 dece i tinejdžera uzrasta od 10 do 18 godina. Razmatralo se kako deca vide nove vesti i kako se menja konzumiranje medija kod dece između 10 i 12, i tinejdžera između 13 i 18 godina.

Jedino pozitivno saznanje je bilo to da deca cene vesti i smatraju ih korisnim za čitanje. Sedamdeset odsto njih je izjavilo da se oseća pametno i obrazovano ako pročita nove informacije u medijima.

Osim toga, četvrtina grupe je rekla da ima puno poverenje u činjenice iz organizacija za novosti. Cela grupa smatra da u vestima ne postoji ravnoteža kada se iznose teme koje se tiču pola ili rase, kao i relevantnost samih tih vesti. Samo jedna trećina tvrdi da su u medijima muškarci i žene jednako zastupljeni kao i ljudi različitih rasa i etničkog porekla.

Većinu vesti deca ipak dobijaju preko roditelja, učitelja, porodice i prijatelja više nego iz bilo kog drugog izvora, a takvih je 63 odsto; 49 odsto dobija informacije putem interneta, a 46 odsto preko radija, novina ili televizije.

Mlađa deca još zavise od roditelja i profesora, dok se tinejdžeri već okreću prema društvenim mrežama, portalima i aplikacijama. Samo 16 odsto mlađih (10-12 godina) čita vesti preko društvenih mreža, a sa druge strane 49 odsto tinejdžera upravo na taj način skuplja informacije.

Što se tiče dobijanja vesti preko porodice, obe starosne grupe su izjednačene; 42 odsto mlađih (10-12 godina) dobijaju vesti na ovaj način, dok je kod tinejdžera (13-18 godina) taj procenat 47 odsto.

U poređenju sa njima, odrasli mnogo više konzumiraju televiziju, a daleko manje društvene mreže kao izvor informacija. Više od četvrtine odraslih kaže da vesti čita na portalima i aplikacijama za mobilne telefone.

Mlađi tinejdžeri više konzumiraju vesti sa YouTubea (41 odsto), dok stariji preferiraju Facebook (41 odsto). Devojke su sklonije čitanju vesti na Facebooku, dok su dečaci skloniji YouTubeu.

Kao zaključak istraživanja, vodeći naučnici zaključuju da bi deca u školama trebalo da se posvete vestima i da medijske grupe moraju da stvaraju više sadržaja koji mogu da konzumiraju i tinejdžeri.

Tinejdžeri smatraju da se od problema koji se tiču njih samih najbitniji: obrazovanje (76 odsto), tehnologija (72 odsto), novosti iz lokalne zajednice (67 odsto) i okolina (64 odsto).