U okviru ovog dana, održana su predavanja i panel diskusije koje se ne odnose samo na nacionalni domen, već se bave i opštom situacijom na polju upravljanja domenima i IP adresama, ali i ostalim pitanjima bitnim za funcionisanje internet zajednice.
Između ostalog, na konferenciji se govorilo i o IPv4 i IPv6 protokollima. Berislav Todorović, iz KPN Internationala, govorio je o pogrešnoj predstavi koju javnost ima kada je o ovim pojmovima reč, i kako se česti pogrešno koristi termin prelaska, umesto uvođenja IPv6 adresa.
Prema njegovim procenama, internet će raspoložive IPv4 adrese, njih oko 4 milijarde i 300 miliona, iskoristiti to 2020. godine. U momentu nastajanja ovog protokola, osmišljen je 1977. godine, mislilo se da će taj broj biti dovoljan. Međutim, Todorović kaže da se u početku prilično rasipnički odnosilo prema IP adresama, pa je do 1993. podeljeno čak 35 posto. Neko su, na primer Harvard, dobili po 16 miliona IP adresa.
Novi, odnosno relativno novi, jer koncept postoji već određeno vreme, ali nije široko primenjen, IPv6 protokol, podrazumeva 128 bitne adrese i time daje čitavih trista sekstiliona IP adresa. To bi, prema podacima sa Wikipedije, značilo da ako bi zemlja bila sačinjena od zrna peska veličine 1 kubni centimerat, svako zrnu u 300 miliona planeta mogla bi se dodeliti jedinstvena IP adresa.
On je i istakao da će se paralelno sa postojanje IPv4 uvoditi IPv6 adrese koje će paralelno nastaviti da postoje.
Todorović je rekao i da je u Srbiji tokom prošle godine dodeljeno 600 hiljada adresa, a da je na globalnom nivou taj broj iznosto 19 puta 16 miliona, koliko iznosi jedan blok A klase.
Osim toga, na konferenciji su govorili i predstavnici nekih od najuspešnijih .rs projekata, među kojima su portali trcanje.rs, rts.rs i limundo.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 2
Pogledaj komentare