WoT: Istorijski kutak - Staljinova kugla smrti

Protivotenk

Osmislio ga je, a potom i zaista predložio u martu 1942. godine vrhovnoj komandi Crvene Armije, gospodin L. P. Mokruzov.
Mokruzov je radio kao glavni inženjer u fabrici “Crvena Zastava” u Harkovu, pre nego što je prebačen u drugu fabriku u istom gradu. Pre rata, studirao je na harkovskom politehničkom institutu. Svoje studije uspešno je završio 1934. i dobio je svoju inženjersku diplomu. Dok je dizajnirao Protivotenk, bio je u Molotovu (današnji Perm), u Gulagu, gde je boravio zbog pronevere (finansijske zloupotrebe).

Vozilo je dizajnirano da bude teška napadačka mašinerija, specijalno napravljena da uništava neprijateljske tenkove, bunkere, uporišta i da – zajedno sa regularnim trupama – probija front i napada važne i osetljive mete iza prvih linija (artiljerija, mesta lansiranja V2 raketa npr, i slično). Razlog neuobičajenog sfernog oblika jeste taj da uz takav dizajn oklopa, tenk je gotovo nemoguće probiti, a naravno zauzvrat Protivotenk bi uništavao nemačke tenkove “k’o iz šale”.

Naoružanje koje je nosio bilo je masivno! Četiri topa, od kojih su dva 155mm kalibra, osam mitraljeza i dva protivavionska mitraljeza. Glavna prednost vozila jeste ta da ima odličnu mobilnost, za svoju veličinu (o tome nešto kasnije).

Statistika tenka je sledeća:
Prečnik – 10 metara
Težina – 500 tona
Oklop – 200-250 milimetara, sastojen od tri dela, a svaki zaseban deo je sastavljen od više ploča
Motor – 2,000 konjskih snaga
Maksimalna brzina – 90 km/h

Zvuči masivno? Na jednoj od slika možete videti kako bi on izgledao pored Mausa, nemačkog superteškog projekta, a ujedno i tier X nemačkog teškog tenka.

Da bi se vozilo kretalo, bila bi potrebna dva motora od hiljadu konjskih snaga sa vodenim hlađenjem koja bi bila ugrađena u sredini, a pored njih zahtevao se i treći, manji motor koji bi pokretao generator. Generator služi za pokretanje malih motorčića koji bi okretali točkove i pokretali gusenice.

Što se tiče posade, sastojala se od 8 članova. Vozač, mehaničar, četiri nišandžije i dvojica nišandžija glavnih topova (gorepomenutih, od 155mm). Primetimo da fali komandir, što znači da je verovatno neko od ovih članova posade ujedno vrši i tu funkciju.

Skoro nepotrebno je napomenuti da je ovaj projekat odbijen zbog nepraktičnosti, ali je svakako interesantan. A da nije unikatan, govori i činjenica da su nemci napravili sopstveni okrugli tenk – kugelpanzer.

Pored ovog projekta, bizarnih ruskih projekata ima podosta, pa bih možda napravio i mini-serijal o njima. (recimo da ih pouzdano ima 5-6, do 10 najviše). Naravno, ako vi želite ovako nešto da čitate, tako da bih zamolio da ostavite komentar da li biste hteli da vidite još ovoga. Zahvaljujem unapred!

izvor: klanrur.rs