Hakerski napadi na sajtove medija i ustanova sve učestaliji

Foto: Petras Gagilas /Flickr.com

Predavač na IT akademiji Zoran Ilić objašnjava da postoje tendenciozni napadi na pojedine sajtove, ali i da se to može desiti sa zaraženog kompjutera i da korisnik iz neznanja može da obori nekome sajt.

"Sajtovi državnih ustanova se tendenciozno napadaju. Pre nekoliko godina imali smo napad na Mastercard i Visu i te vrste napada se stalno dešavaju i biće ih sve više", naglašava Ilić i dodaje da će borba administratora koji pokušavaju da održe sajt i hakera koji pokušavaju da ga sruše biti stalna.

On pojašnjava da se hakerski napadi na sajtove medija i državnih organa obično izvode tako što se istovremeno pošalju na hiljade zahteva za prikaz neke prezentacije i na taj način se privremeno ili na duže staze onesposobljava servis. Ilić pojašnjava da može da je moguće otkriti odakle dolazi zahtev za prikaz stranice, ali se za ovakvu vrstu napada ne može reći da je nelegalna.

Može se desiti da zahtevi stižu i sa kompjutera koji je zaražen virusom, tako da pojedinci i ne znaju da se sa njihovog kompjutera bombarduje neki sajt zahtevima za prikazom.

"Zato je jako bitno da svi imamo čiste kompjutere od virusa da mi sami ne bismo bili iskorišćeni za neke napade", pojašnjava Ilić.

IT stručnjak Marko Krečković kaže da osim generisanja velikog saobraćaja ka sajtu, internet prezentacija može da se obori i korištenjem različitih propusta u verziji softvera koja se koristi, što omogućava napadaču da obriše sajt ili zameni početnu stranicu sajta svojom.

"Administrator koji je zadužen za održavanje servera na kome je postavljen sajt može znati da li je u pitanju napad koji će generisati veliki saobraćaj ili je saobraćaj organski. Postoje i uređaji koji služe za zaštitu servera od ovakvog tipa napada", naglašava Krečković.

On pojašnjava da je napade koji podrazumevaju dobijanje pristupa serveru ili sajtu teže otkriti, ali konstantnim monitoringom sistema od strane administratora, kao i redovno ažuriranje softvera drastično otežavaju posao hakerima.

Sajt predsednika države napadnut je noćas ali, kako se navodi u saopštenju preš službe predsednika, zahvaljujući odličnim merama zaštite, sajt predsednika Republike funkcioniše uz neznatne poteškoće. Nedavno je internet sajt dnevnog lista Kurir bio je oboren, a kako je tada rekao ministar policije Nebojša Stefanović ključni napad, ili jedan od najvažnijih napada, došao je sa teritorije Hrvatske.

Kako je tada pojasnio utvrđeno je da se radi o masovnom DDOS napadu kojim je u jednoj sekundi pristup internet listu bio sa 60.000 do 80.000 računara sa različitih lokacija.

Na meti hakera našao se i sajt Peščanika, a prema policijskom izveštaju napad je stigao sa adresa iz osam država, među kojima su i Rusija, Nemačka, Holandija Francuska u Japan.

Sajt Peščanika napadnut je isto kao sajt Kurira u DDOS napadu što znači da jedan racunar kontroliše zaražene računare širom sveta i koji po komandi istovremeno pristupaju jednom sajtu i dovode do obaranja tog sajta.