"Nismo svesni opasnosti koje vrebaju na internetu"

"Vrlo olako, površno i brzopleto prihvatamo razne servise i osećamo se bezbedno jer sve je tu ili na kompjuteru, notebooku ili na telefonu i ne razmišljate o tome da u jednom trenutku možete da ostanete bez svega toga: da neko drugi preuzme sve vaše kontakte, da u vaše ime šalje poruke ili ako ste imali podatke o platnim instrumentima da iskoristi vašu karticu, pokupuje koliko može“, rekao je Rodić u razgovoru za N1.

On je naveo slučaj svog prijatelja kome je neko otkrio šifru, preuzeo nalog na iPhone-u, obrisao kontakte a pošto se telefon automatski sinronizuje sa podacima koji su „u oblaku“ i oni su obrisani a šifra je promenjena. Tada je svim njegovim kontaktima poslata panicna poruka na engleskom jeziku da se on nalazi sa porodicom u Parizu, da su opljačkani ali da imaju dokumenta te moli prijatelje za novac kako bi skupio 2.500 dolara za avionsku kartu da se vrati kući. Kada se malo bolje pogleda mejl sa kog je stigla poruka, vidi se da to nije njegova adresa, ukazuje Rodić. „

To je tipična krada identiteta“, naglašava on, ukazujući da u ovom slucaju situacija nije tako jednostavna kao, recimo, u slucaju kradje kartice kada se odmah pozove broj, kaže da je kartica ukradena i ona bude blokirana. „Vlasnik sada mora da se obrati servisu, mora da dokaže da je to on. Kako će sad neko u Americi da zna da je on pravi vlasnik. On čak nije uradio ni bekap podataka na neki spoljni disk“, dodao je Rodić.

„Imate alat koji vam pomaže, čini vas efikasnijim i u poslu i privatno a onda ste odjedanput u potpunom mraku. Takoreći, kao i da nema struje“, navodi on. Rodić ističe da mnogi često kažu: "Neće baš mene" ali takvi napadi se rade odjedanput, na hiljadama naloga, automatski i postoje programi koji to rade. Prema njegovim rečima, vrlo često se to dešava tako što kliknete na atačment u mejlu. „Jedan klik je dovoljan da bi vam bio blokiran virtuelni identitet“, naglašava on. To je jedan primer za pojedinca kako može da nastrada a da to uopšte ne očekuje. „

Zamislite isto to na nivou cele privrede, banaka... Nama odgovara što preko interneta možemo da plaćamo neke stvari, ne moramo da cekamo u redu 45 minuta da bi platili neku od usluga. Kad sve to radi, to je ogromna ušteda ali postoje opasnosti koje se kriju a o kojima mi u suštini ne razmišljamo. Ipak, kriminalni umovi samo o tome razmišljaju – kako da nadu propuste, kako da ih zloupotrebe“.

Rodić podseća da je Srbija početkom godine usvojila Zakon o informacionoj bezbednosti koji, izmedu ostalog, predvida osnivanje CERT-ova - Centara za prevenciju bezbednosnih rizika u informacionim sistemima. Upravo ti centri treba da preduzimaju odredene mere kojima je cilj pojacavanje bezbednosti što podrazumeva i edukativnu ulogu i konkretne mere u smanjivanju rizika. Samo oprezno, proveravajte sve, čak i kad vam piše neko ko vam je poznat. preduzimaju određene mere kojima je cilj pojacavanje bezbednosti što podrazumeva i edukativnu ulogu i konkretne mere u smanjivanju rizika, ištiče Rodić. Prema njegovimr ečima, zakon nije striktan da mora biti samo jedan CERT, može ih biti više i ocekuje se da oni saraduju i podseća da je Slovenija svoj CERT osnovala još početkom 90-tih godina.

Odgovarajući na pitanje koliko smo bezbedni na internetu u odnosu na ostale zemlje regiona, on kaže: „"S jedne srane relativno manja penetracija primene informaciono komunikacionih tehnologija je na neki način, deo zaštite. Znači, ako vas nema na internetu ili ako je samo polovina stanovništva na internetu, onda ste manje ugroženi. Ko nije na internetu on nije direktno ugrožen ali jeste posredno. Ako žrtva nekog sajber napada bude finansijski sitem ili sistem za upravljanje energijom onda će i onome ko nije na internetu da nestane struja, kao što se desilo u Ukrajini prošlog meseca“. Što je jedna zemlja više tehnološki naprednija, što se više oslanja na informaciono komunikacione tehnologije u obavljanju aktivnosti – privrednih i društvenih, to je više osetljiva".

U suštini, praktično svi zaostaju za stepenom ugroženosti koji se pojavljuje. To ne znaci da necemo ništa da radimo, upravo je ovo jedan od načina da se sistemski borimo protiv verovatno najveceg problema bliske buducnosti, rekao je Rodić.

"Niko ne može da kaže, ni Nemačka, ni Engleska: ’Mi sami smo sebe osigurali, mi smo bezbedni i baš nas briga šta ce biti u Srbiji’. A šta kada problem nastane u toj Srbiji? Šta ako im zatreba pomoć lokalnih organa. Zato je i EU stalo da što više zemalja bude ukljuceno u razmenu i povezivanje koje mora da bude brzo“, istice predsenik UO RNIDS-a. Kako istice, u virtuelnom svetu možete biti žrtva napada a da ne znate da ste bili žrtva napada jer u prvi mah pomislite da je bio neki apdejt koji nije uspeo ili neki softverski ili hardverski problem na vašem racunaru. „Dok vi to rašclanite, da li je to to ili napad, napadač je vec sve iskoristio šta je hteo i ide dalje“.