Ukoliko pogledamo iz perspektive sveta koji još uvek nije načisto sa tim šta je uopšte USB, primetno je pitanje koja najčešče ponavalja pri susretu sa iPadom: "Čemu ovo služi?".
Nekoliko nedelja korišćenja trebalo bi da bude dovoljno za jasnu sliku o tome šta veliki iPod zaista može učiniti sa našim digitalnim životima.
Tap umesto klika
Elementarni nivo šoka koji iPad izaziva pri prvim kontaktima svodi se na činjenicu je ceo uređaj zapravo ekran koji komunicira u oba smera. Stvar je u tome što iPad svojim dimenzijama pre svega sugeriše da je kompjuter, a gde je kompjuter tu su tastaura, miš (touchpad) i ekran, zaduženi za ulaznu i izlaznu komunikaciju. iPadov ekran obavlja poslove sva tri pomenuta uređaja, pri čemu se se dešava na jednom mestu.
Činjenica da se komanda fizički zadaje tamo gde se vide njeni rezultati je radikalna promena u odnosu na dosadašnje shvatanje i praksu. Zahvaljujući tome, interakcija je prirodnija i intuitivna, budući da nema posrednika u vidu misa i kursora, već se obavlja dodirom ili dodirima ekrana.
U tom svetlu dešava se nestajanje jednog i ustoličavanje novog termina. Klik postaje irelevantan i zamenjen terminom "tap" (/tæp/) koji praktičnim rečnikom znači kratak dodir ekrana.
Konzumerski raj
Kada se na pomenuti zaokret u interakciji doda mobilnost kakvu ni jedan mobilni računar danas nema, ispostavlja se da je iPad ultimativno najbolja sprava koju možete izabrati za konzumaciju sadržaja van radnog stola. Pošto je iPad posve nova stvar za nas, čini se da ga je najbolje posmatrati u poređenju sa onim što već imamo neko vreme - laptop i netbook računarima.
iPad apsolutno nadmašuje pomenute tipove kompjutera kada je mobilnost pitanju. Mala težina (oko 700g) omogućava mu veliku prenosivost, kako u kućnom okruženju tako i u slučaju nošenja van. Sa druge strane, budući da nema fizičku tastaturu daleko je praktičniji za držanje i manipulaciju u većini situacija (zamislite da od netbooka koji držite imate samo ekran u rukama).
Surfovanje internetom na iPadu stoga je fascinantno iskustvo. Željeni link otvara se dodirom istog, skrolovanje strana zapravo je logično i prirodno (prevlačenjem prsta preko ekrana na gore, strana se pomera ka donjem delu - kao što bi to bio slučaj sa listom papira koji valja pomeriti na gore kako bi se donji deo bolje video), a sve to zaokruženo je odličnim performansama i odazivom browsera (Mobilni Safari). Zumiranje pomoću multitouch pokreta (pinch to zoom) teče glatko uz istovetno dobar odaziv. Na dobre stvari je se lako navići, pa je se osnovna rutina potrebna za surfovanje stiče vrlo brzo.
Dimenzije i prenosivost provlače se kao prednost praktično kroz sve aspekte primene uređaja. Tako je iPad recimo odličan digitalni foto album, budući da je po dimenzijama sličan "većim" fotografijama koje su se nekada izrađivale kod fotografa, uz šta je dovoljno prenosiv i pruža odličan prikaz zahvaljujući dobrom ekranu.
Podrška za YouTube postoji kroz namensku aplikaciju, zajedno sa opštom podrškom za HTML5 multimediju na webu, te je iPad odličan mobilni video player. Kad smo kod toga valja se dotaći i proporcije ekrana koja je 4:3 što znači nekompatibilinost sa snimcima u wide screen rezolucijama. Namenska aplikacija za Google mape naročito naglašava pogodnost multitouch zumiranja i interaktivnost u radu sa ovakvom vrstom sadržaja.
Email klijent koji se isporučuje sa sistemom omogućava relativno komforan pregled pošte i sažetiju korespodenciju.
Ono što je nova tema, a nameće se i sama je uticaj na tradicionalne medije, pre svega štampane. Problematika je, reklo bi se dvojaka. Pre svega, neki štampani mediji već nude svoja izdanja za iPad preko namenskih aplikacija poput Timea ili Wall Street Journala. Sa druge strane, kvalitet prikaza web sadržaja u kombinaciji sa mobilnošću same sprave ozbiljno dovodi u pitanje konkurentnost štampanih medija, naročito dnevnih novina.
Drugim rečima, tokom prethodnih nedelja nametnulo se na prvi pogled trivijalno, ali ustvari veoma ozbiljno pitanje: da li na jutarnju kafu poneti aktuelni kontigent dnevnih novina ili iPad? Ili možda prezicnije: da li čitati informacije od sinoć, ako su jutrošnje već online? Bilo kako bilo, ukoliko papir kao takav nije imperativ, iPad postaje idealna platforma za čitanje omiljene štampe. Knjige su pak nešto drugačija tema, kraće testiranje iBooksa ostavlja veoma pozitivan utisak, mada je diskutabilno koliko je LED ekran dobar izbor na duže čitanje u odnosu na e-ink ekrane.
Ono za šta iPad nikako nije jeste bilo kakav masovniji unos teksta ili kakva ozbiljnija operacija koja zahteva prednosti tradicionalnih ulaznih uređaja, to jest tastature i miša. U slučaju takvih potreba, netbook, laptop ili desktop računar nemaju alternativu. Samim tim je poenta jasna, iPad je apsolutni raj za konzumaciju, naročito uz činjenicu da baterija traje koliko i tvrde, što znači da se iPad u prethodnim nedeljama ređe punio od telefona.
Zatvor
Zatvor je ipak zatvor, makar bili zatvoreni i u predsedničkom apartmanu. Ma koliko iPad istinski bio odličan proizvod, druga strana priče baca veliku senku na to.
Apple je stvari postavio tako da se podaci na iPad pohranjuju preko računara uz posredovanje iTunesa. Da biste upšte pokrenuli uređaj, potrebno je prvo ga priključiti na kompjter na kome postoji iTunes. Problem nastaje kada se iPad uključi na drugi računar (za šta je, podrazumeva se, potrebno imati iTunes i na njemu), jer će u tom slučaju iTunes obrisati sve fajlove sa uređaja. Tačnije, uradiće sinhronizaciju sa praznom bazom, tako što će isprazniti i iPad (ovo se odnosi na muziku, video i sl.). Pored toga što može postojati sasvim realna potreba za priključivanjem jednog iPada na više kompjutera (pustite mašti na volju), iTunes na Windowsu je prilično spor. Da bi bili sigurni da nije do nas, korišćen je vrlo kvalitetan biznis laptop, sa fabrički setovanim Windowsom.
USB prilkjučka za memoriju ili slota za memorijske kartice kao alternative nema. Na kraju, kao svetlo na kraju tunela pojavio se projekat libimobiledevice, koji instaliran na, u ovom slučaju Ubuntu omogućio da se iPad na sistemu pojavi kao eksterna memorija.
Apple je takođe, ruku na srce sa dosta dobrih argumenata, rešio da ne uključi podršku za Adobe Flash na iPadu. Međutim, posledice takve odluke su nemogućnost prikaza dobrog dela online multimedije sajtova ili njihovih elemenata koji su napravljeni ovom tehnologijom.
Iako, kao što je već pomenuto, Apple u dosta momenata zaista ima pravo, korisnici će umesto Flash sadržaja videti prazna polja za znakom pitanja što je sve, samo ne dobro korisničko iskustvo. Većina sajtova funkcioniše, uključujući populatne društvene mreže, ali je velika šansa da neki njhovi delovi neće biti dostupni (popularne Flash igre na Facebooku na primer). Budući da je operativni sistem koji pogoni iPad vlasnički, Appleova je do daljnjeg poslednja, što po zvemu sudeći znači da nema Flasha u skorije vreme.
Za sada nema bolje
Razlog za to je jednostavan: iPad je za sada jedini aktivni proizvod iz svoje familije na tržištu. U tom svetlu valja razjasniti jednu važnu stvar. Većina onoga što iPad čini revolucionarnom spravom koja de facto menja pejzaž konzumerske elektronike zapravo je karakteristika familije uređaja koja će sasvim skoro biti dopunjena novim primercima drugih proizvođača.
To znači da bi surfovanje mrežom bilo u načelu isto tako fascinantno i pomoću nekog Android tableta sa kvalitetnim ekranom i multitouch sposobnostima, što važi i za ostale stvari. Ono što iPad za sada čini drugačijim u odnosu na druge modele koji se najavljuju su, pre svega Appleov dizajn i kvalitet (što je za mnoge presudno), softverska i hardverska platforma i dimenzije, uz glavni nedostatak u vidu zatvorenosti sistema i kontrole.
Ono što su Jobs i kompanija veoma uspešno uradili je pozicioniranje na tržištu. Sva je prilika da dva miliona prodatih primeraka pre nego što su ostali uopšte stali na zemlju sa obe noge najbolje ilustruje dobar tajming. iPad je za sada sinonim za novu generaciju, na ostalima ostaje da posao urade dovoljno dobro kako bi se to promenilo.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da uhapšeno i zadržano ukupno 11 lica povodom tragedije u Novom Sadu kada je prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad. Među njima se nalazi Goran Vesić.
Rat u Ukrajini – 1.000. dan. Ukrajina je izvela napad na region Brjanska američkim raketama dugog dometa ATACMS, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.
Ovog četvrtka kroz novu kulinarsku avanturu takmičare će voditi sudija Nenad Atanasković! Šta im je to on pripremio, saznaćete u novoj epizodi tačno u 20.55 na Prvoj!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se u petak, 22. novembra sa predsedavajućom i srpskom članicom Predsedništva Bosne i Hercegovine Željkom Cvijanović.
Sudije su pronašle "razumne razloge" po kojima ova trojica muškaraca snose "krivičnu odgovornost" za navodne ratne i zločine protiv čovečnosti tokom rata između Izraela i Hamasa.
Na festivalu u Poljskoj održana je premijera filma Rust tri godine od ubistva Galine Hačins na snimanju. Alek Boldvin, glavna zvezda filma, nije pozvan na premijeru.
U jednom od najvećih skandala u zdravstvenom sistemu u Turskoj, lekari, medicinske sestre i vozači hitne pomoći optuženi su da su postavljali lažne dijagnoze kako bi novorođenčad prebacivali na odeljenja intenzivne nege u 19 privatnih bolnica, gde su bebe bile podvrgnute produženim i ponekad nepotrebnim tretmanima.
Aukcijska kuća kaže da je kineski vlasnik firme za kriptovalute Džastin Sun ponudio najviše novca. Suna je američka Komisija za hartije od vrednosti ranije optužila za malverzacije, ali on je odbacio optužbe.
Komentari 62
Pogledaj komentare