DVB-T Digitalna TV i za Balkan(ce)?

Televizija je danas ubedljivo najmoćniji medij. Ljudi provode većinu slobodnog vremena gledajući tv program. TV prijemnik je središte društvenog života jedne porodice. Kao nekad, oko vatre i ognjišta, ukućani sede, zaslepljeni treperavom svetlošću malih ekrana. Televizija, kao "prozor u svet" je većini glavni izvor informacija, zabave i edukacije.

Deo svoje moći televizija može zahvaliti sveopštoj raširenosti i dostupnosti, jer preko 98% stanovnika Evrope ima pristup bar jednom tv-u. Bitna činjenica je i da, zbog jednostavnosti prezentacije, za praćenje tv programa nije potrebno, skoro, nikakvo obrazovanje. Ipak, ključnu moć joj daje osećaj neposrednosti, koji se postiže, pre svega, krupnim kadrovima glumaca, voditelja i gostiju. Sa druge strane, sveprisutni televizor je deo naših dnevnih i spavaćih soba, naš član porodice. On nas gleda pravo u oči i prenosi poruku koja se hipnotički upija.

Živimo u vremenu buma telekomunikacija, u kome se opštom kulturom smatra poznavanje novih tehnologija kao što su računari, mobilni telefoni, DVD plejeri, bankomati... Stari tv okvir je postao tesan i tu se javila digitalna tv. Ona integriše prednosti digitalnih informatičkih tehnologija sa televizijom današnjice. Proces potpunog prelaska na digitalno emitovanje je nezadrživ i pitanja su samo „kada?“ i „kako?“.
Tehnologija digitalnog prenosa slike postoji još od osamdesetih godina, ali je tek sa standardom MPEG-2, početkom devedesetih, postala raširena. Masovnija migracija je otpočela sredinom devedesetih u satelitskoj difuziji, gde je danas pred okončanjem. Poput AM radija, analogni kanali koji još uvek rade više su sećanje na stara vremena, nego neki značajan način prenosa slike, dok broj digitalnih (DVB-S) raste iz dana u dan. Kablovski sistemi u mnogim zemljama su prešli na digitalni (DVB-C) sistem distribucije. U mnogim zemljama uvodi se (DVB-H) sistem emitovanja za male ručne prijemnike, tipa PDA i mobilnih telefona.

Kao najmoćniji način prenosa najmoćnijeg medija zemaljska distribucija je tvrd orah. Tehničko rešenje zemaljskog prenosa slike i tona od sredine dvadesetog veka do danas se nije suštinski promenilo, razvoj je bio evolutivan. Od uvođenja emitovanja slike u boji, preko stereo zvuka, teleteksta i slike 16:9 zadržavana je takozvana "vertikalna kompatibilnost" novih sa starim tehnologijama. To, zapravo, znači da ako vam stari crno-beli TV iz 1968. sa tavana još uvek radi, možete pratiti sve današnje analogne kanale. Na pragu smo revolucije koja će grubo iseći tu istorijsku nit. Sledi potpuna promena sistema u kome se emituje program, odnosno prelaz na digitalno emitovanje.

Nove digitalne programe mogu da prate samo oni koji imaju odgovarajuću opremu, tj. digitalne risivere ili integrisane tv prijemnike. Emiteri, sa svoje strane menjaju delove prenosnih sistema i predajnika. Tako oštra promena načina na koji televizija, kao ubedljivo najmoćniji medij, dolazi do svakog od nas, bolna je za sve. Za emitere, za gledaoce, za državu, za nevladin sektor, za vlast, za opoziciju... I tako je u svim državama sveta...

Era digitalne zemaljske televizije (DVB-T) konačno stiže i na područje Ex-Yu zemalja.
Eksperimentalno DVB-T emitovanje u Srbiji je započelo i pokriva preko 2 miliona potencijalnih gledalaca. Takođe se i u Sloveniji, Crnoj Gori, Bosni i Makedoniji testira digitalno emitovanje.
Najdalje su otišli u Hrvatskoj, gde se eksperimentalna faza završava tokom 2007., kada bi trebalo da počne redovna difuzija posredstvom DVB-T mreže sa preko 20 predajnika, koji će pokrivati većinu stanovništva. Zemlje Zapadne Evrope su otišle još dalje, tako da postoje regioni u kojima se ne emituje ni jedan analogni zemaljski program. (o iskustvima drugih u trećem nastavku).

Šta je to DVB-T?

(sada samo ukratko, ovo je tema sledećeg nastavka)
DVB-T* je zapravo "digitalna radiodifuzija pomoću zemaljskih predajnika" (od engleskog: "Digital Video Broadcasting via Terrestrial Transmitters") i predstavlja deo širih DVB standarda. Digitalna zemaljska televizija kvalitetom slike i zvuka je slična sa digitalnom satelitskom televizijom.

Najveće prednosti DVB-T:

- bolje iskorišćenje frekventnog spektra - na jednoj frekvenciji (kanalu) gde ste do sada mogli pratiti jedan analogni program, DVB-T emituje 4-6 programa (kod MPEG-4 čak do 10!), čime otvara vrata novim programima uključujući i "pay tv" tematske programe, čiji sadržaj kvalitetno štiti

- slika je otpornija na smetnje, signal manje jačine je dovoljan za prijem

- televizijske programe prati mono, stereo ili 5.1 zvuk. Jednu sliku može pratiti i više tonskih sadržaja (npr. višejezičko emitovanje, isti zvuk stereo + 5.1 ili tv + radio programi)

- uz teletekst ima mogućnost prenosa podataka, naprednih programskih vodiča (EPG) i drugih multimedijalnih servisa

- omogućuje odličan prijem i u mobilnim uslovima

Najveća mana: nekompatibilnost sa analognom tv.

Balkan - šta smo propustili?

Područje Balkana večito kasni. Porođaj radija je trajao predugo. Samo je Radio Zagreb čekao dve godine (1924.-1926.) na dozvolu. Slično je bilo i sa televizijom pedesetih, kada je Partija otezala, smatrajući da ta novotarija može samo da šteti. Kažu da je drug Tito presudio. Kolor tv je stigla, na vreme, početkom sedamdesetih, kada i drugi tv program. I tu je sve stalo. Kao da je 1980. sa drugom Titom umrla i naša radiodifuzija, a baš su te osamdesete bile godine proboja novih tehnologija u svetu. Taj zaostatak nije do danas nadoknađen.
Da bi smo shvatili sve prednosti digitalne radiodifuzije moramo se detaljnije upoznati i sa starim, analognim.

tv:

- Stereo tv – sistem emitovanja zvuka sa tri načina rada. Mono, stereo i bilingual (dual, dvojezični). Dok prva dva ne treba objašnjavati, bilingual je prenos dva, potpuno nezavisna, mono kanala („A“ i „B“, po starijem označavanju tj. „I“ i „II“ po novijem). Idealna primena bilingual-a je prenos originalnog tona i sinhronizacije, kod filmskog i dokumentarnog programa ili emitovanja tona na dva jezika u višenacionalnim sredinama. Izuzetak je Hrvatska, gde je HRT još od 1990. počeo sa STEREO emitovanjem sva tri programa. Naravno ima i retkih izuzetaka u Srbiji, ali oni samo potvrđuju pravilo.

- Teletekst. E, koliko je vode moralo da protekne Savom, Moravom i Dunavom da i kod nas krene. Sećam se scene iz 1990. kada je u Knezu, u izlogu, uveče izložen tv sa teletekstom „uhvaćenim“ prepodne sa HRT-a, dok su naši još uvek prenosili obrazovni program.

- 16:9 slika – mogućnost emitovanja „široke“ slike. Na novijim 4:3 televizorima se po vertikali kompresuje, dok se na starim prikazuje razvučeno. Po analizama 16:9 je važan stepenik ka televiziji visoke definicije (HDTV).

radio:

- Stereo radio – čisto zbog mlađih, Radio BG 1 je (kao i većina lokalnih stanica) bio mono do 1989.!
(„RTS Stereorama“ se od 1999. do danas emituje MONO, u telefonskom kvalitetu, širom zemlje Srbije!!!!)

- ARI (auto radio informacije) – sistem prenosa trećeg tonskog kanala kod FM radija, nezavisnog od tekućeg programa. Korišćenjem pilot signala prijemnik može sam preći sa redovnog programa na ARI kanal, koji se emituje u slabijem kvalitetu zbog korišćenja AM modulacije i uglavnom se koristi za prenos govornih informacija o saobraćaju. Kod nas nikada nije zaživeo. Čast momcima za pilot emitovanje na Studiu-B sredinom osamdesetih (rad je publikovan u časopisu „Radio-amater“)

- RDS i RT – sistemi prenosa tekstualnih poruka preko FM radio stanica. Iako je danas dosta raširen, nisu iskorišćene sve mogućnosti, kao što je „RDS-pejdžing“, sistem automatskog pronalaženja predajnika iste stanice tokom puta.

Pravila

Ne mogu, a da ne pomenem da ni danas, u 21. veku, u zemlji Srbiji ni jedna od ovih tehnologija nije uslov za dobijanje nacionalne tv ili radio mreže. Kada smo kod pravila, Međunarodna organizacija za telekomunikacije (ITU) je odredila „tranzicioni period za uvođenje digitalne terestričke radiodifuzne službe“, koji je počeo 17. juna 2006. i završiće se 17.06.2015. godine, kao datum potpunog prestanka analognog televizijskog emitovanja na području Evrope i Afrike. I Srbija je potpisala ovaj sporazum. Dakle, datum konačnog isključenja analognog emitovanja može biti samo pre navedenog i neke države Zapadne Evrope su već odredile ranije datume (od 2007. do 2012.). Tema diskusije treba da bude dinamika uvođenja digitalnih i isključenja analognih. Ja lično nemam ništa protiv da se RTS 1 emituje analogno do onog 17. juna 2015. Daleko je važnije postepeno zainteresovati gledaoce da pređu na DVB-T. Da bi se to ostvarilo potrebno je ponuditi više mreža sa dosta programa, koje kvalitetno pokrivaju područje. Mi u Srbiji smo sada u eksperimentalnom periodu, i teško ćemo nekog zainteresovati mrežom RTS-a od samo dva predajnika, i tri programa.

… nastaviće se