Previše gledanja televizije ometa razvoj dece

Previse gledanja televizije ometa razvoj dece Kada se deca uzrasta od 3 do 5 godina igraju u prostoriji u kojoj je ukljucen TV s nekim programom za odrasle, u proseku se igraju 5 odsto manje sto znaci da kada TV ne radi, decja igra traje duze. "Nasi dokazi pokazuju da televizija sprecava decu da odrze paznju u vreme kada tokom razvoja pocinju da organizuju svoje vestine paznje i ponasanja", rekao je autor studije Danijel Anderson, profesor psihologije na Univerzitetu Masacusets. Roditelji misle da to nema uticaja, jer programi nisu namenjeni deci. Medjutim, to sto dete nije direktno usmereno na televiziju ne znaci da ne postoji ometajuci efekat. Americka akademija za pedijatriju preporucuje da se deca uzrasta od 2 godine i mladja uopste ne izlazu televizijskom ekranu. Za stariju decu preporucuje se ograniceno vreme pred ekranima, ukljucujuci televiziju, video-igrice i upotrebu kompjutera na jedan do dva sata na dan aktivnog gledanja. Zbog cinjenice da su mnoga deca izlozena "pozadinskoj" televiziji, a vizualni i zvucni signali se menjaju na otprilike svakih 5 sekundi, Anderson i njegove kolege su se zapitali utice li to na veoma malu decu. Njihova studija objavljena u jednom americkom casopisu, ukljucivala je 50 dece uzrasta od 12 do 36 meseci. Svako dete snimano je na video-traci sat vremena u okolini slicnoj roditeljskoj sobi, pri cemu su roditelji zamoljeni da ogranice komunikaciju sa decom. Deca su bila rasporedjena u grupe u kojima su se jedni igrali u prostoriji u kojoj nije bio ukljucen TV, a drugi u prostoriji u kojoj je radio televizor. Decja igra je bila kraca za oko polovinu vremena u slucajevima kada je TV bio upaljen. Pedijatar Danijel Bronfin poistovecuje televiziju u pozadini sa pasivnim pusenjem. "Sve brige koje imamo vezane za gledanje decjeg programa odnose se i na pasivno gledanje, sto ometa decu u detinjstvu i igri", kazao je Bronfin, dodajuci da ta vrsta konstantne ometenosti moze biti jedan od razloga koji doprinosi porastu poremecaja u ponasanju, kao sto je poremecaj smanjene paznje. Zato doktori Anderson i Bronfin preporucuju da roditelji iskljuce televizore kada je dete u sobi jer, kako je istakao Anderson, neke emisije za decu imaju svoju vrednost i deca iz njih mogu uciti, ali to je nesto sasvim drugacije od televizije u pozadini. Izvor: Tanjug Foto: imagerymajestic/FreeDigitalPhotos.net Tanjug Televizijski program u pozadini ometa decu u igri i moze da utice na razvoj paznje, istice se u novoj studiji americkih istrazivaca. Cak i kada deca ne gledaju TV, to ih moze omesti u igri i lose uticati na razvoj paznje. Prema nedavno radjenim istrazivanjima, TV ometa razvoj dece cak i kada ga ne gledaju. Upaljen televizor u prostoriji u kojoj su deca ometa njihovu igru, a u isto vreme ostavlja trajne posledice na razvoj njihove paznje.

Kada se deca uzrasta od 3 do 5 godina igraju u prostoriji u kojoj je uključen TV s nekim programom za odrasle, u proseku se igraju 5 odsto manje što znači da kada TV ne radi, dečja igra traje duže.

"Naši dokazi pokazuju da televizija sprečava decu da održe pažnju u vreme kada tokom razvoja počinju da organizuju svoje veštine pažnje i ponašanja", rekao je autor studije Danijel Anderson, profesor psihologije na Univerzitetu Masačusets.

Roditelji misle da to nema uticaja, jer programi nisu namenjeni deci. Međutim, to što dete nije direktno usmereno na televiziju ne znači da ne postoji ometajući efekat.

Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se deca uzrasta od 2 godine i mlađa uopšte ne izlažu televizijskom ekranu. Za stariju decu preporučuje se ograničeno vreme pred ekranima, uključujući televiziju, video-igrice i upotrebu kompjutera na jedan do dva sata na dan aktivnog gledanja.

Zbog činjenice da su mnoga deca izložena "pozadinskoj" televiziji, a vizualni i zvučni signali se menjaju na otprilike svakih 5 sekundi, Anderson i njegove kolege su se zapitali utiče li to na veoma malu decu.

Njihova studija objavljena u jednom američkom časopisu, uključivala je 50 dece uzrasta od 12 do 36 meseci. Svako dete snimano je na video-traci sat vremena u okolini sličnoj roditeljskoj sobi, pri čemu su roditelji zamoljeni da ograniče komunikaciju sa decom.

Deca su bila raspoređena u grupe u kojima su se jedni igrali u prostoriji u kojoj nije bio uključen TV, a drugi u prostoriji u kojoj je radio televizor. Dečja igra je bila kraća za oko polovinu vremena u slučajevima kada je TV bio upaljen.

Pedijatar Danijel Bronfin poistovećuje televiziju u pozadini sa pasivnim pušenjem.

"Sve brige koje imamo vezane za gledanje dečjeg programa odnose se i na pasivno gledanje, što ometa decu u detinjstvu i igri", kazao je Bronfin, dodajući da ta vrsta konstantne ometenosti može biti jedan od razloga koji doprinosi porastu poremećaja u ponašanju, kao što je poremećaj smanjene pažnje.

Zato doktori Anderson i Bronfin preporučuju da roditelji isključe televizore kada je dete u sobi jer, kako je istakao Anderson, neke emisije za decu imaju svoju vrednost i deca iz njih mogu učiti, ali to je nešto sasvim drugačije od televizije u pozadini.

Izvor: Tanjug
Foto: imagerymajestic/FreeDigitalPhotos.net