Koliko brzo ćemo zaboraviti odbojkaše?

Jasno je da su fudbal i košarka omiljeni sportovi koji će uvek privlačiti pažnju, bez obzira na rezultate, a da će "mali" sportovi tek povremeno biti u centru pažnje.

Sada im svi čestitaju, slikaju se s njima, hvale ih, grle, tapšu po ramenima, ali da li će biti tu i za nekoliko meseci kada im budu potrebni dobri uslovi za pripreme? Da li će ih se i tada setiti državni zvaničnici ili neki privrednici i pomoći im pre nego što osvoje zlato?

To najbolje znaju vaterpolisti, suvereni šampioni svetskih bazena, a ista slika se često vidi i sa drugim našim sportistima. Među njima su svakako i odbojkaši koji često osvajaju medalje, ali brzo padnu u zaborav. Nema potrebe ni pominjati individualne sportove.

Generacija koju predvodi Nikola Grbić je prva u istoriji srpske odbojke koja je osvojila Svetku ligu. To takmičenje je daleko od evropskih i svetskih šampionata te Olimpijskih igara po rangu, ali mu se prestiž ne može osporiti.

Sada su Srbi šampioni, od pobede nad Brazilom u nedelju uveče u Krakovu svi pričaju o njima, ali ako se prisetimo prošlosti, čak i one bliže, videćemo da je to kratkog daha.

Pet godina nije mnogo, može se nekad reći da je kao da se juče desilo. To važi i za izjavu tadašnjeg kapitena odbojkaša Ivana Miljkovića nakon osvajanja titule prvaka Evrope 2011. godine.

Krajem avgusta te godine nacija je puna optimizma ispratila košarkaše na Evropsko prvenstvo u Litvaniji. "Orlovi" su otišli kao srebrni iz Poljske, a vratili se kao osmi. S druge strane, niko nije ni obratio pažnju na odbojkaše koji su otišli na svoj EURO u Austriju i Češku, odakle su se vratili kao šampioni. Tek sa zlatom oko vrata su privukli pažnju svih.

Foto: StarSport

"Dobro da su nas se mediji sad setili. Mi smo svoju šansu čekali iz prikrajka. Na neki način su nam košarkaši svojim neuspehom otvorili medijski prostor. Nadam se da ćemo u budućnosti imati još više prostora. Želeo bih iskreno da zahvalim košarkašima, mislim da izrazim izvinjenje i žaljenje što su oni uradili to što su uradili, a opet na neki način da im zahvalim što su nam omogućili ovaj medijski prostor i svu ovu pažnju koju je reprezentacija imala tokom ovog vikenda", rekao je Miljković 19. septembra 2011. godine.

Jedan od najboljih odbojkaša svih vremena se tada ironično osvrnuo i na odnos države prema ovom sportu.

"Izražavam žaljenje i državi Srbiji, jer smo ih opet bacili na trošak. Osvajanjem ove medalje opet smo osvojili po onom pravilniku neku nagradu. Nadam se da ćemo stati u red. Naravno, prvo da se ispoštuje ona prošla godina sa Svetskog prvenstva, od kojeg još ni dinara nismo dobili, pa se nadam da ćemo na red doći i mi, posle vaterpolista, košarkaša i svih ostalih", rekao je Miljković.

Na kraju svog obraćanja kapiten zlatne generacije objasnio je motive zbog kojih se nastupa za reprezentaciju.

"Ne igramo za novac, igramo za državu, igramo za zastavu i znajte, grb i zastava nije samo na srcu dok nosimo majicu, oni su mnogo više, oni su unutra. Čast mi je što sam bio sa ovim momcima i što sam branio boje države na ovom Evopskom prvenstvu", zaključio je Miljković.

Međutim, opet su brzo pali u zaborav, opet su tek medalje bile te koje su ih vraćale u javnost, bronza sa EP 2013. i srebro iz SL prošle godine, pa će verovatno i sada brzo nestati, posebno zbog činjenice da ih, nažalost, neće biti na Olimpijskim igrama u Riju.