Nije lako biti Đorđević – koji centri idu na Evrobasket?

Bliži se kraj klupske košarkaške sezone, a to znači i postepeno sumiranje učinka potencijalnih reprezentativaca za predstojeće Evropsko prvenstvo (31. avgust – 17. septembar). Kao aktuelni svetski i olimpijski vicešampion, tim od koga je u protekle tri godine na svetskoj sceni bila bolja samo američka kaznena ekspedicija, ekipa Aleksandra Đorđevića ne može da pobegne od statusa favorita pred turnir koji će se održavi u četiri različite države, drugi put u nizu.

Đorđević svoju koncepciju igre umnogome bazira na centarskoj liniji, iako ima dosta opcija i u drugim parametrima, pa već godinama na takmičenja vodi tri visoka igrača koja imaju podjednako veliku ulogu. Za razliku od nekih ranijih turnira kada izbor centara na osnovu njihove uloge doprinosa u najjačim evropskim i NBA klubovima nije bio previše "opširan", Đorđević će za EP 2017. imati najmanje šest konkretnih opcija.

Nema sumnje da će nosilac igre Srbije u reketu biti trenutno prva zvezda srpske košarke, centar Denver Nagetsa Nikola Jokić, a da će Đorđević među ostalim kandidatima birati samo njegovu podršku. Upravo će mu to biti najveća muka, jer su tu već godinama pouzdani Miroslav Raduljica i Vladimir Štimac, potom otkrovenje ove sezone Ognjen Kuzmić, poslednjih godina u Španiji odlični ali za selektorski spisak nedovoljni Dejan Musli, te čovek koji je podelio Srbiju na dva tabora pred Rio de Žaneiro – Boban Marjanović. Iz drugog plana novom pozivu se sigurno nada i Nikola Milutinov.

Nikola Jokić (Denver Nagets)

Foto: StarSport

Vlade Divac, Željko Rebrača, Dejan Tomašević, Nenad Krstić, naša selekcija je u svakoj generaciji imala centra koji je bio sposoban da skoro pa sam rešava utakmice i donosi pobede. Posle nekoliko godina zatišja, konačno opet imamo jedno takvog teškaša. Opet je u pitanju momak iz Sombora, Rebračin "zemljak" Nikola Jokić, koji je poslednjih meseci ljubimac nacije.

U poslednjih desetak godina samo jedan srpski sportista je konstantno privlačio ogromnu pažnju čitalaca sportskih medija, samo je jedan prodavao tiraže i poslednjih godina povećavao broj "klikova". Naravno, u pitanju je Novak Đoković. Međutim, proteklih meseci Novak je pao i sa tog trona, skinuo ga je upravo centar Denver Nagetsa.

Neočekivano odlična ruki sezona najavila je velike domete ovog momka, ali niko nije očekivao da će već praktično na debiju u nacionalnom dresu imati toliki doprinos kao što se dogodilo u kvalifikacijama za OI i potom na samom olimpijskom turniru.

Da je u pitanju vanserijski talenat potvrđuje i u tekućoj sezoni gde je posle prvih nekoliko meseci epizodne uloge pokazao i prvom treneru "grumenja" Majku Melounu da je on ključni igrač tima. Jokić je tokom zime na izmaku skoro redovno beležio dabl-dabl nastupe, a onda podsetio Ameriku kako izgleda kada beli centar dominira, sa 40 poena u hramu košarke Medison Skver Gardenu i potom tripl-dablom protiv jednog od najboljih timova svih vremena Golden Stejt Voriorsa.

Našeg centra je u međuvremenu stigao umor, Ol-star vikend mu je oduzeo energiju koja ga je nosila nedeljama, pa su malo opali njegovi statistički parametri, ali iako ne poentira toliko dominantno kao ranije, i dalje je sveprisutan na terenu kao prvi skakač i asistent Denvera.

Srbija će sa Jokićem imati dodatnu alternativu u napadu, jer malo koja ekipa može da se odbrani od tima koji u svakom trenutku može da poentira uz najmanje tri solucije, a posebno od tima protiv koga ne znate da li da pažnju obratite na pleja, beka ili centra, koji se takođe može naći u ulozi pleja.

Nema sumnje u to da će Jokić u septembru biti čovek u koga će cela nacija da gleda kada se budu očekivale pobede na EP, niti ima imalo sumnje u to da će on podbaciti. Ali da bi on bio na očekivanom nivou, mora imati konkretnu podršku visokih sigrača sa klupe.

Nažalost, glavni problem koji će mučiti svakog od nas narednih meseci je da li će se ponoviti slučaj "Marjanović", odnosno da li će Denver Nagetsi biti glavni "selektor" Srbije i uticati na to da li će Jokić igrati na Evrobasketu.

Ognjen Kuzmić (Crvena zvezda)

Foto: StarSport

To bi pomalo neočekivano mogao da bude igrač iz domaćeg šampionata. Prethodnih godina domaća košarkaška javnost, a svi znamo da Srbija u svakom sportu ima nekoliko miliona selektora, je često osipala drvlje i kamenje na Đorđevića zbog poziva Ognjenu Kuzmiću u nacionalni tim.

Momak iz Doboja svojim učinkom to svakako nije opravdavao, povremene "eksplozije" u razvojnoj NBA ligi (NBDL) svakako nisu najbolja preporuka za mesto u reprezentaciji od koje se očekuju isključivo pobede, a to posebno nije opravdavao igrama u dresu Panatinaikosa prošle sezone.

Međutim, potpuno neočekivano, u tekućoj se dogodio ogroman preokret. Kuzmić je od grejača klupe posrnulog atinskog velikana postao jedan od najboljih centara u Evropi. Godine skupljanja iskustva u NBA kao deo Golden Stejta, i jedna sezona u Evroligi, donela su Crvenoj zvezdi novu zver u reketu. Naravno, sistem rada na Malom Kalemegdanu sa centrima prethodnih godina umnogome je uticao na to, ali bez obzira, niko nije očekivao Kuzmića u takvoj ulozi. Vrlo pouzdana igra u reketu, kako u odbrani tako i u napadu, besprekorna saradnja sa plejmejkerom, i što je još važnije sa ostalim spoljnim igračima, učinila su Kuzmića jednim od najnepredvidljivijih oružja koje jedan tim u reketu može da ima.

Kuzmić sigurno može da ispuni ono što Đorđević bude tražio i u napadu i u odbrani, mada neće biti toliko koristan u ogranizaciji napada koliko je Jokić, njegova jača strana su visina i pokrivenost prostora, što će u mnogim trenucima možda biti i presudno.

Način na koji je doneo pobedu Zvezdi nad Fenerbahčeom pre nekoliko nedelja u Pioniru, sjajnom odbranom na poslednji napad Turaka preko jednog od najboljih centara EL Ekpea Judoa, posebno idu u prilog toj tvrdnji.

Miroslav Raduljica (Emporio Armani)

Foto: StarSport

Iako statistički nije na nivou prethodne dvojice zemljaka, iako iz sezone u sezonu igra sa mnogo, možda i previše oscilacija u svojim klubovima, Miroslav Raduljica je centar koji će uvek biti sposoban da nosi igru reprezentacije u reketu na velikim takmičenjima.

Da li zbog okruženja, tipa takmičenja ili jednostavno pravog trenutka, Raduljica je u nacionalnom dresu uvek bio dijametralno suprotan igrač od onog iz klupskih boja. Na svakom meču na najvišem mogućem nivou.

Uvek maksimalno motivisan, borben, efikasan bez obzira nato da li je na parketu ili na klupi za rezerve.

Raduljica je igrač koga morate imati u svom timu, posebno Srbija, ako ne zbog prethodno navedenog onda zbog odnosa koji ima sa saigračima i kvaliteta koji raste kako u njegovoj tako i njihovih igri zbog njegovog prisustva.

Miloš Teodosić je plejmejker sposoban da sarađuje perfektno sa bilo kojim igračem na svetu, ali postoji neka posebna hemija kada su u pitanju on i Raduljica. To je još jedno od jakih oružja Srbije.

Zaboravite njegovu sliku iz Emporio Armanija ove sezone, ne zbog toga što Raduljica ponekad teško pronalazi pravu motivaciju u klupskoj konkurenciji, pa ni zbog toga što je u pitanju ekipa bez konkretnog sistema i funkcionalnosti, već zbog toga što je Raduljica košarkaš rođen da igra za nacionalni tim.

Vladimir Štimac (Bešiktaš)

Foto: StarSport

Slično kao i u prethodnom slučaju važi i za Vladimira Štimca. Uvek veran "vojnik" svog selektora centar Bešiktaša je igrač u koga bez ikakve dileme možete da se uzdate.

Čak iako mu kažete da je višak, a onda ga neočekivano pozovete dok je na dugo očekivanom odmoru, on će vam se sa zadovoljstvom odazvati i dati možda još i više od sebe nego što bi da je bio na prvom spisku.

To je ono što svaki trener i selektor posebno ceni kod igrača, to je ono što Štimca čini neizostavnim delom srpske reprezentacije, to je ono što svaki tim čini za nijansu jačim nego što rival misli da jeste.

Ali, za razliku od nekih prethodnih sezona, kada je Štimac poput Raduljice često imao oscilacije u igri, u tekućoj će ga na mesto na selektorovom spisku, makar preliminarnom, dovesti i forma. Štimac jednostavno rečeno dominira, kako u Turskoj, tako i u Evropi. FIBA Liga šampiona možda nije ni blizu nivoa Evrolige, teško da može da se meri i sa Evrokupom, ali niko ne može da ospori kvalitet igrača koji na skoro svakoj utakmici ima dabl-dabl.

Bešiktaš je godinama ulagao novac u zvučna imena kako bi izašao iz senke Anadolu Efesa, Galatasaraja i poslednjih godina Fenerbahčea, ali nijedan od tih preplaćenih igrača nije doprinosio rezultatima kao Štimac.

Najviše zahvaljujući njemu crno-beli iz Istanbula su jedan od glavnih favorita za osvajanje premijernog izdanja LŠ, te ravnopravan konkurent evroligašima iz Turske u borbi za nacionalnu titulu.

A kao i kod Raduljice, iz godine u godinu Štimac je davao još više nacionalnom timu, samom pojavom na parketu, ali i pored njega je znao da učini igrače boljim, ako ništa onda motivisanijim, ornim i željnim da, ne pobede, nego da "pokidaju" i "izginu" na terenu.

Boban Marjanović (Detroit Pistons)

Foto: StarSport

Dok Đorđević već bude na slatkim mukama prilikom analize prethodnih imena, moraće da razmotri pre svega još jedno ime.

Boban Marjanović je pre godinu dana trebalo da bude kičma tima u Riju, ključni faktor u pokušaju da se iznenadi aktuelna generacija NBA zvezda, ali je umesto toga doneo lošu amotsferu oko nacionalnog tima i skretanje pažnje sa važnijih stvari.

Naravno, niko ne sme zameriti jednom košarkašu kojem se ostvario san da igra u NBA to što želi da osigura svoju budućnost u takmičenju o kojem počne da sanja svaki dečak već od prvog kontakta sa košarkaškom loptom, obručem i mrežicom na njemu, pa ni selektor bez obzira na to koliko je negativno uticao na njegove planove.

U proteklih nekoliko meseci Marjanović se nije preterano naigrao košarke u dresu Detroit Pistonsa, ali nema sumnje da je on i dalje jedan od najboljih evrpskih centara koji može mnogo više da donese kvaliteta timu svojim prisustvom, nego što to govori njegova statistika.

On sam već mesecima ističe da želi da opet bude deo "Orlova", ali potpuno nenametljivo ističe da je poslednja selektorova, pa će tako svakako i biti. Usponom Jokića javnost više nije toliko "očajna" zbog izostanka do pre nekoliko meseci jednog od najboljih igrača Evrolige, ali nema sumnje da bi njegovo prisustvo samo dodatno povećalo apetit i ambicije pred Evrobasket.

Dejan Musli (Unikaha), Nikola Milutinov (Olimpijakos)

Foto: StarSport

Tu su još dva imena koja godinama obitavaju u reprezentativnom "svemiru", što svojim igrama što očekivanjima selektora, ali nikako da postano integralni deo istog.

Prvo od tih imena je Dejan Musli. Svojevremeno jedna od najvećih nada naše košarke u poslednje dve godine igra na vrlo respektabilnom nivou u jednoj od najjačih evropskih košarkaških liga, u Španiji, ali nikako da potpuno zadobije poverenje selektora.

Iako je prošle sezone statistički bio najkorisniji igrač Endesa lige, te uprkos otkazima centara Đorđeviću, Musli ipak nije dobio šansu da pomogne timu u Riju. On i u tekućoj sezoni igra na sličnom nivou u dresu Unikahe, ali s obzirom na formu ostalih igrača, teško je očekivati da se ovaj put nađe na spisku.

Ipak, mogućnost uvek postoji, pre svega što NBA klubovi uvek mogu da desetkuju reprezentaciju svojim odlukama. Drugo ime je još jedan čovek od koga se očekivalo značajno više, Dejan Musli. Prelaskom iz Partizana u Olimpijakos nije napredovao koliko se od njega očekuje, ali talenat svakako nije izgubio, a izuzev Jokića i dalje je najmlađi u ovoj konkurenciji i svakako igrač od koga se i dalje očekuje dosta u budućnosti.

Prošle sezone je poput Marjanovića neočekivano otkazao selektoru, a u međuvremenu je dobio nešto više prostora u timu iz Pireja pa je sada svakako još bolja opcija, ako bude neophodna. Naravno, samo prisustvo na velikom takmičenju će dodatno da utiče na njegovo samopouzdanje i napredak, mada je tu šansu donekle propustio prošlog leta.

Naravno, ovo je samo prikaz Đorđevićevih opcija koje ima na raspolaganju u ovom trenutku. Do Evrobasketa ima još mnogo, skoro 200 dana, tek treba da počne rasplet u klupskoj sezoni, a najvažnije je da do leta i septembra svi pomenuti igrači bar zadrže svoj nivo i izbegnu najvećeg neprijatelja jednog sportiste – povrede.

Kada dođe vreme, selektor će znati šta mu je potrebno da ima najbolji mogući tim u borbi za povratak na evropski tron. Bez obzira na to ko šta od nas misli da je bolje, rezultati iz prethodnih godina jasno pokazuju da šta god Đorđević odlučio, to će biti prava odluka.

A. Kovačević