...A ko protiv koga na Zapadu?

Spursi su ostvarili najbolji rezultat, uprkos povredama prva dva igrača, Duncana i Parkera i činjenici da van svog parketa mogu da budu uspešniji ( 6 poraza u 11 utakmica ). S druge strane, šampioni su vrlo ubedljivi kada igraju kući( 14-1) – jedini poraz im je naneo Phoenix, u utakmici na kojoj Parker nije nastupao.

U susretima sa „istočnjacima“, San Antonio je bez poraza ( 5-0 ), a na Zapadu je već odigrao 11 utakmica protiv timova koji su ( po današnjim rezultatima ) u play offu.

Iako su Duncanov tim i oko toga nema nikakve dileme, dva najefikasnija igrača „mamuza“ su bekovi – Parker i Ginobilli, tim je nepobediv kada postižu preko 100 poena ( 12-0), a odbrana je i dalje trademark ove ekipe. Preporuka onima koji vole Spurse ( i NBA košarku ) : „skinite“ meč protiv Dallasa , i uživajte.

U prvom kolu (zamišljenog) play offa, Spursi bi igrali protiv Portlanda, koga su početkom decembra baš dobro „prebili“. Dobra vest za navijače tima iz Oregona je da im je taj poraz od šampiona jedini u mesecu decembru, ili drugim rečima u 19 dana su pobedili 10 protivnika, a tih 10 uzastopnih pobeda je trenutno ubedljivo najduži niz u NBA (Detroit i Dallas imaju po 5 vezanih trijumfa ). Verujem da znate, ali nije naodmet pomenuti – pik br. 1 , Greg Oden neće igrati ove sezone, a on je bio jedan od razloga razmene koja je Randolpha poslala u New York.

Ono što uspehe MacMillana i Portlanda čini gotovo neverovatnim su godine igrača koje predvodi. Medju desetoricom koja su u standardnoj rotaciji, najstariji je Przybilla( rodjen 1979.godine ), nešto mladji su Blake i Jones ( 1980. ), a prate ih Frye i Jack ( 1983.), Roy i Outlaw(1984.), Aldridge ( 1985.), Webster i Rodriguez ( 1986.), dok je Oden rodjen 1988. godine ( nažalost, nismo imali prilike da ga vidimo u Novom Sadu, na svetskom prvenstvu...kao ni Duranta, Rosea, Mayoa ).

Najefikasniji su Roy i Aldridge, i jasno je da su potpuno preuzeli liderske pozicije ( barem kada je napad u pitanju ). Roy je i prošle sezone bio važan deo koncepcije Blazersa, dok Aldridge više nije „začin“, već „potrebni sastojak“.

Phoenix spada u grupu timova koji su odigrali veliki broj mečeva na gostujućem terenu : Utah 18, Orlando 18, Houston 17, Golden State 16, Phoenix 16, i ono što su do sada prikazali ih čini vrlo neprijatnim gostima ( izmedju ostalih, porazili su i Orlando, Indianu, Toronto, San Antonio...).

Sve dok bude igrač Sunsa, Nash će biti i šef parade, njihov najbolji, najvažniji i jedini nezamenljivi igrač ( malo podsećanja : D Antoni ’je preuzeo ekipu od Franka Johnsona, sa skorom od 8 pobeda i 13 poraza...do kraja lige je napravio 21-40, sa Stoudamireom, Marionom, Joe Johnsonom, Barbosom u timu...ali bez Nasha...sledeće godine, Sunsi su sezonu završili sa rezultatom 62-20...u medjuvremenu, Mark Cuban nije hteo da plati Kanadjanina...Phoenix jeste ). U odnosu na prošlu godinu, sastav je kvalitetniji, pre svega zbog činjenice da su svi nosioci igre i dalje tu, a pridodat je Grant Hill, koji se izvanredno uklopio u sistem igre. Uz to, ovaj veteran je odlično rešenje u minutima kada je Nash na klupi ( prosečnih 13,5 minuta po utakmici ), jer ima kvalitet da sam sebi napravi poene.

Njihov protivnik bio bi Golden state, i to bi bila prava zabava. A na osnovu onoga što se dešavalo prošle sezone ( približno isti sastavi ), slobodno se može reći da Teksašanima nikako ne odgovara način na koji momci Dona Nelsona igraju ovu igru.

Posle vezanih 6 poraza na početku novembra, Warriorsi su u sledeće 22 utakmice pobedili čak 16 puta ( 73%) i pokazali da u kompletnom sastavu nisu tim koji se lako dobija

Nelson je nekrunisani kralj mis-matcha, bilo koje vrste – brzinske, visinske, ili razlike u snazi. Njegov princip je da igra „kroz“ nedostatke protivnika, da nadje način da odbranu skuplja i da kada nadje odredjenu slabost, to eksploatiše sve dok se može. Odbrana koju igraju je lagana, pokretljiva i brza, i umnogome se zasniva na sposobnostima Jacksona i Harringtona, da pokriju više pozicija.

S druge strane, sve njihove mane u odbrani su prednost u napadu, gde se pre svega misli na brzinu, kao i post-up sposobnosti Davisa i Jacksona.

Da se sa Golden Stateom nije šaliti, najbolje znaju u Dallasu, gde će se dugo pamtiti prošlogodišnja prva runda play offa ( krajnji ishod svi znamo ). Cuban se trudi(o) da sve to ostavi iza sebe, trener Johnson takodje, igrači takodje, ali kada se tako završi sezona, to znači samo jedno – sledeće se mora na titulu.

I Mavericksi su, kao i Spursi i Sunsi, uspeli da zadrže sve one za koje smatraju da su potrebni za osvajanje šampionskog prstena. Nowitzki je broj 1, Terry i Harris rukovode organizacijom, Stackhouse, Howard su na spoljnim pozicijama, ali bi klupu ove sezone ocenio kao kvalitetniju od one koje su imali prošlih godina. U doigravanju, kada se sve oduzima i sabira, doći če vreme kada će se manifestovati svo iskustvo i kvalittet Juwana Howarda, Eddie Jonesa, Georgea, Hassella itd.

Za kraj dela o Dallasu , želeo bih da skrenem pažnju na situaciju u stručnom štabu,koji je pretrpeo korenite promene – legendarni Del Harris više nije na klupi, Sam Vincent je preuzeo Charlotte, doveden je Westphal (ponovo u NBA, čeka svoju šansu...problem je u tome , gde i kada ), a tu je i Mario Ellie, koji se već nudio na više mesta za poziciju head coacha.

Trenutno na šestoj poziciji su Lakersi, i oni bi bili Dallasov protivnik u prvoj rundi, i to je još jedna serija u kojoj je teško prognozirati ishod. Svakako da je Dallas u prednosti, no i tim iz LA nije bez aduta.

Njihov broj 1 je broj 1 u NBA, barem kada su spoljne pozicije u pitanju, i njegovo ime svi znaju, Kobe Bryant ( o njegovih fenomenalnih 20000 poena i 29 godina će tek biti reči u nekom od sledećih tekstova ).Na 27 dosadašnjih utakmica, 10 puta je postigao 30 i više poena, i iz tih mečeva, Lakersi su 8 puta izašli kao pobednici . Trenutno su u odličnoj formi ( 10 pobeda u poslednjih 14 utakmica ), igraju vrlo efikasno, i raznovrsno (Bryant uzima 25 % svih šuteva i postiže oko 25% od ukupnog broja poena ), i mnogo bolje u odbrani nego prošle godine(treći na listi najboljih odbrana ). Priče o promenama sastava su prestale, a očigledan je napredak Bynuma, koji ima prosečan double-double učinak, 12 poena i 10 skokova.Gazda je zadovoljan dogadjanjima u svom timu, pa će Phil Jackson produžiti svoj boravak u LA.

Poslednji par su Denver i New Orleans. Tim iz Kolorada rezultatski napreduje iz godine u godinu, prošlogodišnji potez i angažovanje Iversona se pokazao kao pun pogodak, a ovogodišnje partije AC Cartera, na poziciji playa, su malo iznenadjenje, ali prijatno. Tandem Anthony-Iverson postiže gotovo polovinu ukupnih poena ekipe,a čak 5 igrača na svakoj utakmici postiže izmedju 8 i 10 poena( treći najefikasniji tim u NBA ). Postoji prostor za napredak u fazi odbrane ( 25. najlošija odbrana lige ) i pored odličnih „kontrolora“ u reketu, Cambyja i Martina.

Njihov protivnik igra mnogo bolju odbranu ( četvrta po broju primljenih poena, sedma po procentu šuta protivnika ), i napad koji počinje i po potrebi završava sa Chris Paulom ( 21 poen po meču, 10 asistencija ). Zanimljivo je da su sledeća 3 najbolja strelca igrači na pozicijama 3,4 i 5, čime ne može da se pohvali veliki broj NBA timova. New Orleans vrlo sigurno završava mečeve u kojima ima rezultatsku kontrolu( 13-1 , kada u poslednjih 12 minuta udju sa prednosću), ali ima problema kada treba da se protivnik stigne i prestigne, u istom tom periodu igre, a što je jedan od preduslova za značajnije rezultate.