Ko protiv koga... na Istoku?

Boston i dalje ima odličan skor, najbolji u NBA – dvadeset pobeda i tek tri poraza – i jasno je da je kandidat broj 1 na Istoku. Ako ne bude povreda, Celticsi su na odličnom putu da se vrate na staze uspeha na kojima su bili tokom osamdesetih, tokom Bird-McHale-Parish ere. Potezi Aingea su bili rizični, ali očigledno ispravni, dosadašnji rezultati su ultimativna potvrda toga. Odrekao se velikog broja mladih i talentovanih igrača, koje je zamenio, pre svih, tandemom Garnett-Allen, ljudima koji su, svaki na svoj način, obeležili košarku krajem 20. i početkom 21. veka, ali su, svako iz svojih razloga, ostali bez titule, bez poslednje potvrde vrhunskih karijera.

Potpuno je jasno da je napad ovog tima i više nego potentan, ali ono što ih odvaja od ostatka Lige, ono čime dominiraju nad svojim protivnicima je odbrana. Prosečno primljenih 86,7 poena po utakmici je daleko najbolje u NBA, kao i razlika (13,5 poena) kojom prosečno pobeđuju, kao i procenat šuta njihovih protivnika.

Da play off počne sutra, protivnik Celticsa u prvom kolu bili bi Cleveland ili New Jersey (trenutno osmi Cavsi imaju pola pobede više). Ova dva tima nisu započela sezonu onako kako su planirala,i jedni i drugi se muče, kako košarkaški, na terenu, tako i personalno, van terena.

Cleveland je vrlo važan deo pobedničkog tima, Pavlovića, dobio tek po početku sezone, James je zbog povrede propustio 6 od 27 mečeva, a gospodin Varejao je odigrao tek 5 utakmica. Problem Cavaliersa je prošla sezona – posle postignutih uspeha, ostao je još samo jedan korak napred (koji praktično ocenjuje sezonu kao uspešnu ili neuspešnu), a to ipak nije u potpunosti pod njihovom kontrolom...

AP

Jer i Pistonsi bi da o tome nešto “kažu“, jer i Pistonsi bi da pokušaju da iskoriste, možda, poslednju šansu da ponovo dođu do finala. Trenutno imaju drugi rezultat u istočnoj konferenciji, zaostaju 3 pobede za vodećim Celticsima, ali su već povukli potez koji će im sigurno doneti boljitak – Mohammed nikada nije bio Saundersov miljenik, te je svaki trade sa njim u glavnoj ulozi dobar trade, a činjenica je da su zauzvrat dobili iskusnog Brezeca (u paketu sa Hermannom), koji će im i te kako pomoći, ako ponovo zaigra na nivou na kom je igrao pre nekoliko godina (dok je bio po volji tadašnjeg trenera Bickerstaffa). Šef parade je Billups, koji u decembru igra na visokom nivou (na 11 utakmica je postizao prosečnih 20,4 poena, a na poslednjih 7 utakmica taj broj je 22,9), a upravo najbolju partiju sezone je odigrao protiv “brata“ Garnetta.

Njihov protivnik u ovom trenutku bi bila, verovali ili ne, ekipa Atlante, koja je posle 25 odigranih utakmica došla do 13 pobeda (i procenta 0,520) i trenutno zauzima sedmu poziciji na Istoku. Johnson je i dalje vođa ovog tima (iako mu je učinak u laganom opadanju), X-faktor je Josh Smith, ali bi bila nepravda ne spomenuti učinak rookija u sastavu Hawksa, a naročito Horforda, koji za 31 minut po utakmici hvata gotovo 10 odbijenih lopti i postiže gotovo 9 poena. Takav učinak, plus uspeh i rezultatski napredak ekipe, nameću ovog igrača kao jednog od najozbiljnijih kandidata za prestižnu titulu Novajlija godine.

Orlando ima treći najbolji (trenutno) skor u konferenciji, a njihove partije na domaćem terenu su razlog zbog kojeg nisu bolje plasirani. Naime, Magic fenomenalno igra u gostima – čak 17, od ukupno 27 odigranih mečeva su igrali kao gosti, ali su napravili neverovatan rezultat 13-4, što je trenutno najbolji skor u NBA, i mnogo bolje zvuči od 5-5, što je odnos pobeda i poraza na utakmicama odigranim kod kuće. Promena trenera im je očigledno prijala, baš kao i trade za Rasharda Lewisa. Drugi najefikasniji napad Istoka je vrlo uravnotežen (5 igrača sa dvocifrenim učinkom, na različitim pozicijama!), predvođen Howardom, koji nastavlja da se razvija i napreduje.

Reuters

Njihov protivnik bi bila ekipa Indiane, koja od sedmoplasiranih Hawksa ima pola pobede više. O budućnosti (bliskoj ili daljoj) Pacersa je izuzetno teško pisati, ali ne toliko iz razloga čiji je koren u košarci i načinu na koji Pacersi igraju, koliko zbog Tinsleya i svega što ga okružuje. Istina je da je Indiana sa njim i bez njega različita ekipa, ali je takođe istina da izgleda kao da nema kraja problemima vezanim za ovog košarkaša. Najteži posao ima menadžment organizacije, koji pre ili kasnije mora da donese odluku, i da smanji rizik, kojem se trenutno izlažu.

Poslednji par čine Toronto – Washington, odnosno timovi koji su trenutno na 4. i 5. mestu u istočnoj konferenciji.

Raptorsi nastavljaju na način na koji su igrali prošle godine i izvesno je da se ne radi o kratkotrajnom čudu, već o sistemu koji počinje da daje konstantne rezultate. Mitchell ne važi za “iks-oks“ majstora, ali svoje dugogodišnje igranje u Ligi koristi za uspostavljanje relacija sa svojim igračima, a njegov odnos sa Chris Boshom je vrlo sličan onome koji je imao tokom godina kada je bio mentor Kevina Garnetta.

I ove sezone Toronto igra čvrstu odbranu, ali je primetno da Garbajosa i te kako nedostaje, i njegovo znanje i njegovo iskustvo. Prošlogodišnji prvi pik, Bargnani, ne pruža partije koje su se očekivale, njegov je učinak manji nego u rookie sezoni.

Washington postiže izvanredne rezultate, ako se uzme u obzir da je Arenas odigrao 8 (od 24) utakmica. Liderske zadatke su preuzeli Butler i Jamison, trener Jordan je igračima dao punu slobodu u igri i to za sada daje rezultate. Broj igrača koji igraju je manji, klupa „“kraća“, ali je s druge strane samopouzdanje igrača veće (posledica takozvane “sigurne minutaže“).