Sreda, 03.11.2010.

21:00

Ušće, legendarna staza bez desne krivine

Pri pomenu Ušća stanovnicima glavnog grada bude se razne asocijacije. Jedni ga vide kao zelenu površinu namenjenu šetnji i rekreaciji, drugi ga koriste za vožnju biciklima i tome slično, a one koji se zanimaju za sport brzina na četiri točka, odmah pomisle samo na jedno, auto trke...

Izvor: Vladica Šljiviæ

Default images

Večiti derbi u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu i svojevremeno auto trke na uličnoj stazi na novobeogradskoj strani prestonog grada bila su dva najjača sportska događaja i praktično su imale isti status. Kako po broju gledalaca, tako i po žaru navijanja, sa jedinom razlikom, Ušće traje minimum dva dana. Subotnje treninge, umelo je ponekada da prati više od 20.000 gledalaca.

Ušće od samih početaka, preko samog zenita u postojanju i značaju, do današnjih dana, kod automobilista, sportskih funkcionera, publike i svih drugih nazovi poznavaoca prilika u auto sportu budi oprečna viđenja. Oni koji ga ne vole umeju sa nipodaštavanjem da ga zovu staza bez desne krivine i imaju još pregršt argumentovanih razloga, zašto ga ne treba voziti.

Drugi, naprotiv, uličnu stazu Ušće doživljavaju kao hram auto sporta u Beogradu, Srbiji, nekada Jugoslaviji, a sada i šire. U prilog njihovim tvrdnjama, govore decenije organizacije takmičenja i velika svetska imena koja su se na Ušću takmičila. Letnja liga čuvena tripla organizacija iz vikenda u vikend, auto trka bila je svojevremeno vrsna manifestacija zamišljena da se publika koja nije na odmoru, dobro provede u prestonici.

Auto vremeplov

Šezdesete godine prošlog veka bile su najlepši trenuci za ljubitelje automobilizma, vreme kada su trkama za prvenstvo Evrope na stazi Ušće prisustvovale desetine hiljada ljudi sa plaćenim kartama. Po ideji Nemca Vila Štengera, prvi Kup Evrope za turističke automobile održan je 1963. godine, a učesnici iz Jugoslavije, Beograđani Predrag Knežević i Nedeljko Karleuša sa Zastavom 600 D, pojavili su se već 1964. u Budimpešti.
plumrace.com
Prva Velika nagrada Beograda održana je 30. aprila 1967. godine, na dan kada je svečano otvoren Međunarodni sajam motornih vozila. Lep i sunčan dan privukao je na Ušće više 30.000 gledalaca. Staza je bila dugačka 4.350 metara, sa tri leve i jednom desnom krivinom od 90 stepeni i jednom levom od 180. Trka je počela takozvanim indijanapolis startom, gde kolona vozila iz sporog kruženja odmah po prelasku ciljno-startne linije počinje trku punom brzinom.

Već naredne, 1968. godine, Veliku nagradu Beograda pratilo je oko 50.000 gledalaca, a beogradske novine trku su najavile naslovima – „Oktanska simfonija kraj Save“, „Odluke na krivinama“ i drugim. Među stranim takmičarima najpoznatiji su bili Nemac Ervin Kremer i Austrijanac Diter Kvester, koji je u jednom trenutku proleteo kroz bale slame, ali je posle bez posledica nastavio vožnju. U krivini pre cilja Britanac Stiven Nil je izgubio kontrolu nad svojim Mini Kuperom, udario u bale slame i preko ivičnjaka uleteo u publiku i lakše je povređena 19-godišnja Danica Fantovska.

Od Jugoslovena najbolji rezultat je ostvario Goran Štrok, dok nijedna od četiri Zastave 850 DMB S nije završila takmičenje. U pauzama trka gledaoce je uveseljavao praški vatrogasni orkestar koji je na Ušće stigao u vatrogasnom kamionetu iz 1913. godine, a u organizaciji firme “Balkanija” koja je ovim potezom obeležila prodaju 20.000. automobila Škoda u Jugoslaviji.

Prvi TV prenos

plumrace.com
Iako je treću po redu Veliku nagradu Beograda 1969. godine prvi put prenosila televizija oko staze Ušće ponovo se okupilo oko 40.000 ljubitelja automobilizma. Publici se putem zvučnika obraćao poznati komentator fudbalskih utakmica i boks mečeva Dragan Nikitović, a prenos je obavljen pomoću jedne jedine kamere. Koliko je sve bilo drugačije nego danas, svedoči i podatak da je organizator trke, Auto-moto klub Beograd, Televiziji Beograd za prenos platio tri miliona dinara.

Zvezda trke bio je Marsilo Pasoti koji je krenuo tako strelovito da je u pojedinim trenucima ostale vozače prestizao za čitav krug. I sve to uz uobičajeno atraktivnu vožnja u krivinama na tri, pa i na dva točka. Pasoti je imao toliku prednost, da je u trenutku kada se zapalio Hilman Damira Viznera imao vremena da prikoči, izleti iz svog Fijat Abarta i jugoslovenskom automobilisti dobaci aparat za gašenje požara. Nakon toga nastavio je vožnju do pobede, a za gest koji je učinio zaslužio je nagradu za fer-plej. Trke za pamćenje je formula 5 u kojoj je učestvovao Niki Lauda te godine i nije da se nije pomučio.

Moguća budućnost

plumrace.com
Poslednja zvanična trka na stazi Ušće ukupne dužine 2.310 metara održana je 2008. godine. Od tada postoje samo priče i planovi, a Andrej Kulundžić, možda je jedan od najupućenijih u iste.

Renoviranje i ozbiljno sređivanje Ušće priča je koju je inicirao gradonačelnik i nekoliko ljudi, koji su smatrali da pored ATP turnira Beograd zaslužuje trku GT šampionata, praktično klasu ispod Formule 1. Projekat je poveren Nemačkoj firmi „Siti čelendž”, koja je sve što je do njih uradila, sa namerom da se ako ne aprila ove godine, ono barem naredne godine u aprilu održi trka GT šampionata“, prvi je komentar Kuluindžića.

Ipak, projekat je stao...
plumrace.com
Mislim da je svetska finansijska kriza učinila svoje jer su u pitanju ozbiljne investicije. Drugi razlog je indijanska organizacija trke krajem juna ove godine, na nazovi Ušću, gde je publika u potpunosti obmanuta. Treći razlog, proizilazi iz drugog. Jedna jako lepa ideja o uličnim trkama, ovde je dobila potpuno pogrešan epilog. Jednostavno, prokockana šansa. Inače, Nemci se javljaju, od grada za sada nema nikakvog odgovora, verujem da negde ekolozi vrše pritisak, ali to svakako ne bi bio presedan, jer ima toliko gradova u kojima se održavaju auto trke, a ne narušava se prirodna ravnoteža“, istakao je Kulundžić.

Sada je pitanje hoće li Ušće ikada postati poprište takmičara GT šampionata.

Hoću da verujem da je projekat samo zamrznut, a ne ugašen, do nekih boljih vremena. A, kada čitav plan bude realizovan na pravi način, mnogi će skeptici, ako nikome drugom, ono sebi morati da priznaju da debelo nisu bili u pravu“, naglasio je Kulundžić.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 5

Pogledaj komentare

5 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: