Gala vikend u Imoli: WTCC, F2 i Formula master

U predstojećih šest WTCC trka u igri je još maksimalno 60 poena, to matematički i u naučnofantastičnoj varijanti ostavlja šanse za titulu čak desetorici pilota. Ipak, u stvarnom svetu, samo su tri istinska pretendenta na krunu. Trenutno vodi Gabrijele Tarkvini, ima 91 bod, jedan više od BMW-ovog aduta Farfusa, odnosno sedam poena prednosti u odnosu na kolegu iz Seata i aktuelnog prvaka, Ivana Milera. Izvesno je da ćemo ovaj tromeč gledati do finalne runde prvenstva.

Brazilac je u fantastičnoj seriji, sa četiri trijumfa u godini najtrofejniji je vozač sezone, a tokom poslednja tri WTCC vikenda uvek je uspevao da na drugoj trci dođe do maksimalnog broja poena. Taktika je bila ista i u Portu, na Brends Heču i na Ošerslebenu: u prvom okršaju dovoljan je i bod - sve preko toga samo je plus - jer znači polazak sa pol pozicije kasnije popodne, kada je vreme da se idealno startno mesto pretoči u pobedu.

BMW je sve karte bacio na Augusta, ne samo da mu se s puta sklanja timski kolega Jerg Miler, tu komandu poštuje i zvezda kalibra Endija Priola, da o privatnicima i ne govorimo. Negde od polovine ovog prvenstva Bavarci su počeli da rade ekipno i odlično im ide. Neretko se čuje opaska da BMW tuče Seat oružjem koje su Španci patentirali, ali timska saradnja postojala je i pre, u danima rivaliteta Nemaca i Alfe. Sada je sve postalo utoliko gore pošto propuštanja nisu ograničena na istu ekipu, već se podrazumevaju kod svih vozila istog proizvođača.

Seat je prošle sezone do perfekcije doveo igranje za kolektiv, ali armada već dugo nije bila u poziciji da demonstrira ono što je činila 2008, na primer u Monci, kada su se Rajdel, Monteiro i Žene lepezasto širili iza Milera ili Tarkvinija i zatvarali sve prilaze do prve krivine. Odluke FIA biroa za turing automobile oduzele su dah turbodizelu, to je razlog prvi. Zatim, kompenzaciona težina ove godine dodeljuje se modelu automobila, a ne na osnovu poena koje je pilot stekao. To pravilo stvarno je istaklo najbrže vozače u timovima i nije čudno što su kod Španaca u prvom planu Miler i Tarkvini - Rajdelovo zaostajanje ovde jeste razočaranje - a da se kod Bavaraca, uprkos češkim glupostima, Farfus pokazao kao čovek ’osuđen na uspeh’, kad je Priol već pogubio toliko poena u prvom delu sezone.

Seatov problem može biti i obaveza da trojka iz petočlane postave deli svoje snage na podršku dvojici vozača: i Francuz i Italijan zaslužuju asistenciju ekipe, što je ravnopravnije moguće usmerenu. Privatnici sa benzinskim Seat agregatima dobro znaju šta im je činiti - oni neće pružati otpor fabričkim TDI Leonima, a BMW-ima će pokušavati da prodaju kožu po višoj ceni. Španskom proizvođaču život otežava činjenica da među nezavisnima ima malo ’svojih’ konkurentnih ljudi: Koronel vodi u diviziji, ali ga slede trojica BMW-ovih takmičara, Porteiro, Engstler i D’Aste. Očevidno, Bavarci tu imaju mnogo veći manevarski prostor.

Svako ko je ikada bio makar blizu uspeha u WTCC-u, ili u njegovom prethodniku, Evropskom prvenstvu turing automobila, daleko je dogurao poštujući jedno sveto pravilo: pobede nisu imperativ, konstantno osvajanje poena jeste. Ivan Miler ovako je došao do tog saznanja: „Naravno da je jako teško osvajati bodove u svakoj trci. Naučio sam to u prvoj sezoni u Svetskom šampionatu: dobro sam počeo, dobro završio, ali sam izgubio isuviše poena u središnjici i zato na kraju nisam bio među prvom trojicom. U 2007. sam radio na tome da stalno budem u bodovima, a 2008 samo sam razmišljao ’poeni, poeni, poeni...“

Zato se slika o prvenstvu može stvoriti i prebrojavanjem nula, odnosno situacija kada vozači nisu osvajali bodove i ona po aktuelnog prvaka nije povoljna. Ivan Miler nije svom saldu dodao ništa na prvim trkama u Maroku, Brends Heču i na Ošerslebenu, Tarkvini je bio te sudbine na prvoj trci u Pou i drugoj u Portu, a Farfus je praznih šaka ostajao jednom u Marakešu i dva puta u Brnu. Pošto je Francuz sa britanskog i nemačkog vikenda u zbiru poneo samo mizerna četiri poena, njegov pad sa liderske na treću poziciju lako je objašnjiv; za to su vreme Italijan i Brazilac zaradili po 25 bodova.

Prošle godine Imola je pogodovala Seatu TDI, u velikoj meri zahvaljujući radovima izvršenim na reprofilisanju staze. Opsežne intervencije obuhvatile su i boksove i pit-lejn, s ciljem da autodromu poprave status. S trkačkog aspekta najbitnije izmene zakačile su sektor od izlaska iz krivine „Rivaca 2“, pa do kočenja za „Tamburelo“. Nestala je šikana „Varijante basa“ i sada se cela deonica od poslednjeg do prvog zavoja prolazi punim gasom. Vožnja u zavetrini apsolutno se isplati, svi će pokušati da je izvedu i u kvalifikacijama i trci. TDI agregat imaće prostor da se istakne na pravcima, pogotovu na opisanoj sekciji, koja je na uzbrdici.

U ovoj fazi lanjskog šampionata, dakle pre azijske turneje, Ivan Miler i Tarkvini već su bili značajno odmakli konkurentima, a Augusto je u generalnom bio tek deseti. Seat je mogao da se fokusira na borbu za proizvođačku titulu i da odluku o vozačkoj, kao interno pitanje, ostavi za kraj. Sada sve izgleda mnogo drugačije: Španci u poretku proizvođača beže Bavarcima samo bod (235:234) i boje se da ne mogu da pariraju glavnom protivniku. Tarkvini smatra: „Naš tempo je tako daleko od BMW-ovog da izgleda da smo u različitim kategorijama. To je frustrirajuće. Imola odgovara automobilima s prednjom vučom, ali naš ovogodišnji tempo nije kao prošlogodišnji, pa ne očekujem da ćemo ovog puta tamo biti toliko brzi.“

Farfus, s druge strane, veruje da „Enco i Dino Ferari“, posle Kuritibe druga najbrža pista u šampionatu, najmanje prija BMW-u od svih koje su na kalendaru preostale. Priol dodaje da 320si ne voli vožnju preko ivičnjaka, na kojima Seatovi vozači brže mogu da se vrate na pun gas. I BMW i Seat opterećeni su istom kompenzacionom težinom od 40 dodatnih kilograma, Ševrolet će imati 20 više od minimuma, Lada Priora, benzinski Leoni i Zanardijev BMW 20 manje. Izvesno je da 20. septembra niko neće osvojiti WTCC, ali bi masivan gubitak poena značio katastrofu za šampionske ambicije, Ivanove, Augustove, Gabrijeleove.

F2: koliko to zaista vredi?

U Formuli 2 Andi Souček daleko je odmakao suparnicima; on teško može da prokocka 32 poena prednosti kad su u opticaju još 40 i pruža mu se šansa da već u Imoli stavi tačku na borbu za naslov. Španac je u zavidnoj poziciji jer se tokom sezone nije pojavio jedan, glavni i najopasniji konkurent, već se ceo niz rivala bori za nešto što će na kraju biti tek status prvog pratioca. Budući da ima solidno iskustvo iz drugih trkačkih kategorija (Formula Reno, GP2 i GP2 Azija), čak i ako u njima nije beležio bogzna kakve rezultate, Madriđanin u ovom okruženju pokazuje da je od protivnikâ značajno bolji. Tabela to odlično pokazuje.

Drugo je pitanje koliko vredi to što Souček postiže, jer je ono u tesnoj vezi sa validnošću Formule 2 uopšte. O njoj ćemo sud moći da damo tek kada vidimo gde će se ko od ovogodišnjih učesnika trkati dogodine. Nagrada namenjena prvaku jeste ’ozbiljan test u Vilijamsu’, procena mogućnosti u simulatoru i u bolidu. Kad bi - verovatno Součeku - tim putem stigao angažman u roli testera u ekipi iz Grouva, znali bismo da neko uvažava ono što je Španac postigao, da smatra da je serija reprezentativna i da je njen šampion vozački napredovao. U suprotnom, ispašće da Vilijams samo ispunjava obavezu koju je preuzeo kao tehnički partner, konstruktor F2 šasija.

Pošto je skok u F1 univerzum, najblaže rečeno, malo verovatan, nejasno je koliko titula F2 šampiona znači za dalju karijeru. Ako je prvenstvo ’sigurnosna mreža’ za pilote koji su ’nestali sa radara’ (Alešin, Souček), prilika da oni podsete menadžere da su još uvek aktivni, to je legitimno, mada takav status izvesno nije bio zamisao tvoraca ove F2. Ako je serija namenjena promociji mladih talenata, 2009. nismo dobili mnogo: Mirko Bortoloti napravio je lep korak napred posle osvojene Italijanske F3, a Robert Vikens je sezonu počeo izvanredno, pa onda potonuo. U krajnjem, za Kanađanina sad znaju i oni koji ne prate F3 Evroseriju.

Greši onaj ko smatra da pilote Formule 2 treba ocenjivati po blažim standardima, pošto su uglavnom pristigli iz Formula Reno, BMW i Palmer Audi. Ne, nisu problem kriterijumi, nego naziv ovog prvenstva koji sugeriše mnogo veću specifičnu težinu od realne. Nije F2 ono što bi morala da bude, svetlosnim godinama je daleko od statusa ’prve do’. GP2 nivo je za nju mislena imenica, a Formula Reno 3.5 i F3 Evroserija daleko su relevantniji pokazatelji kvaliteta. Kad se pogleda šta zajedničko u biografijama imaju Niko Rozberg, Hamilton, Fetel, Buemi, Grožan i Hilkenberg, jasno je da utabani put ka Formuli 1 već postoji i da alternativni nije bilo nužno izmišljati. Ukratko, Formula 2 je takmičenje najviše treće klase. Možda ni to.

Součeka do titule F2 šampiona dovode razne rezultatske kombinacije. Ako oponenti budu dovoljno malerozni, nije mu potreban nikakav spektakularan vikend, mada Španac austrijske krvi nije kalkulantski raspoložen: „Voleo bih da osvojim prvenstvo u Imoli i da to učinim pobedom. Naravno da moram da završim ispred rivala da bih uzeo titulu, ali neće biti tako dobar osećaj ako ne budem makar na podijumu. Forsiraću kao i uvek da osvojim još trka Formule 2. Postignem li to ovog vikenda, onda ću stvarno moći da uživam u poslednjoj rundi, u mojoj zemlji, kad se budemo trkali u Barseloni.“ Prave reči, pravi stav.

Formula master: Lajmer i pratioci

Treća sezona Internacionalne Formule master lansirala je u krupni plan Fabija Lajmera, Švajcarca koji je u dominantnom stilu na mestu prvaka nasledio Žeroma d’Ambrozija i Krisa van der Drifta. Belgijanac je titulu osvojio u inauguralnoj sezoni, Novozelanđanin lane. Prvi je danas pilot DAMS-a u GP2 seriji, a drugi se takmiči za Epsilon Euskadi u Formuli Reno 3.5. Perspektive koje se otvaraju zvuče dobro, GP2 test je obećan, a eventualno sedište u tom prvenstvu ono je čemu se novopečeni šampion nada. Nije isključen ni odlazak u Ameriku...

Svojevremeno zamišljena kao stepenik između F3 i GP2, odnosno srodnih šampionata, pristupačna (puna sezona košta 200.000 €), i, kao WTCC pratilac, dobro medijski pokrivena, Formula master ove godine se odlikovala manjim brojem učesnika nego ranije i startnim listama koje su ponekad brojale samo dvanaest pilota. A njeni bolidi sa dvolitarskim atmosferskim agregatima od 250 KS umeli su da postavljaju vremena krugova vrlo bliska automobilima Formule 2 od 400 - 450 KS i time dodatno posrame umotvorinu Maksa Mozlija.

Kao i u Formuli 2, i odnos snaga u Formuli master verno je prikazan poretkom na tabeli. Iza Lajmera je bodovna provalija, pa kvartet pratilaca koji će u Imoli igrati najznačajnije role, jer ti momci još uvek imaju za šta da grizu. Kod pozicije viceprvaka sve je još otvoreno. Najozbiljniji aspirant na nju jeste trenutno drugoplasirani, Rus Sergej Afanasijev, koji Čehu Jozefu Kralu beži četiri boda. Iza njih su Norvežanin Varhaug i Amerikanac Rosi; njih je ipak realnije smatrati protagonistima borbe za naslov rukija godine.

Lajmer je zabeležio 5 od mogućih 7 pol pozicija, najbrži krug vozio 10 puta u 14 startova i osvojio je 6 od izvezenih 14 trka - samo prve dve stavke donele su 15 bonus bodova. Ovakav učinak i titula stavljena u džep tri trke pre kraja prvenstva pravi su recept da budete zapaženi i napredujete. Dvadesetogodišnjak će i u Imoli biti ofanzivno usmeren, jer smera da nadmaši jedan rezultat iz 2008: „Kris van der Drift je prošle godine osvojio šest trka, ove sezone i ja sam uzeo šest, pa naravno da hoću da pobedim na još jednoj i postavim novi rekord.“