Da li je Brazil precenjen, Englezi potcenjeni, Hrvati do titule?

Sportisti često kažu da je osmina finala najteža runda, velika promena u odnosu na grupnu fazu, kiks te šalje kući, a i dalje nisi postigao apsolutno ništa.

Četvrtfinale je već druga priča, veliki teret je skinut s leđa, borba za trofej je dva koraka daleko, a ni neželjeni poraz neće toliko boleti kao u prethodnoj rundi.

Francuska, Belgija, Hrvatska, Engleska, Švedska i Rusija iz Evrope, te Brazil i Urugvaj iz Južne Amerike su preostale ekipe na turniru.

Dok je većina njih još pre turnira bila "viđena" u četvrtfinalu, nije se to očekivalo pre svega od Rusije, mada su retki davali sličnu šansu i Urugvaju, pa čak i Engleskoj.

Borba počinje u petak, a parovi su: Urugvaj – Francuska, Brazil – Belgija, Švedska – Engleska, Rusija – Hrvatska.

Šta kažu kladionice?

Prema najpoznatijoj svetskoj kladionici favorit za titulu je isti kao onaj pred početak Mundijala – Brazil.

Međutim, Villiam Hill je promenio glavnog konkurenta "Selesau" pa kao drugog favorita sada vidi "svoju" Englesku.

Posle njih najviše šansi za titulu u Rusiji imaju Francuzi, dok zanimljivo više šansi za trofej daju Hrvatskoj nego Belgiji, što je opet i logično s obzirom da ne očekuju da "Crveni đavoli" prođu Brazilce.

Minimalne šanse da se domognu trofeja prema "bukmejkerima" imaju dvostruki šampion Urugvaj, domaćin Rusija i prema njima apsolutni autsajder Švedska.

Većina je uverena da će polufinalni parovi biti sledeći: Francuska – Brazil i Engleska – Hrvatska. A tu je već sve moguće.

petak, 16:00 Francuska – Urugvaj

Francuzi su nakon osvajanja Grupe C sa dve pobede i remijem impresionirali u osmini finala razbivši Argentinu u meču sa sedam golova. Bilo je "tesnih" 4:3, ali su "Gaučosi" tek u finišu uspeli da smanje zaostatak.

Ova utakmica je pokazala svu moć "Trikolora" i razoran potencijal koji imaju u napadu, jer nisu zvezde pobede bili Pol Pogba, Antoan Grizman, Olivije Žiru ili neki četvrti iskusniji fudbaler, već 19-godišnji Kilijan Mbape, dvostruki strelac.

S druge strane, Urugvajci su očekivano pokorili Grupu A bez primljenog gola u tri meča, ali ih niko ni tada nije shvatio dovoljno ozbiljno jer su im rivali bili Rusija, Egipat i Saudijska Arabija.

Međutim, svi su potcenili superiornost tandema Luis Suares – Edinson Kavani koji je u ključnom trenutku zasijao svojom najvećom snagom.

Zvezde Barselone i Pari Sen Žermena su bukvalno sami srušili prvaka Evrope Portugal 2:1 (dva gola Kavanija) i poslali kući Kristijana Ronalda mnogo ranije nego što je to najbolji fudbaler sveta za prošlu godinu očekivao.

Nema sumnje da nas čeka neizvesan duel, a to najavljuje i prošlost. Oba prethodna duela koja su imali u grupnoj fazi na SP 2002. i 2010. su završena bez golova.

Poslednji put sreli su se u prijateljskoj utakmici u junu 2013, kada je Suares doneo Urugvaju minimalnu pobedu.

Francuska nesumnjivo ima najtalentovaniji tim, ne samo u ovoj fazi takmičenja nego na celom SP, prebrodili su najteži deo turnira tokom kog je Didije Dešan donekle i uigravao svoju ekipu, ali jasno je da "Trikolori" mogu i moraju mnogo bolje nego što smo videli ukupno gledajući ceo turnir.

Jesu dali četiri gola Argentini, ali su bili suviše ranjivi u odbrani, tri puta se tresla mreža Francuza, uz to su dozvolili "Gaučosima" deset šuteva, a ređe su imali i posed nad loptom (40%).

Problem u sredini terena bi mogao da bude još izraženiji na sledećem meču s obzirom da zbog isključenja protiv Argentine neće igrati Blez Matuidi. Njegova zamena Korentan Toliso je izuzetan talenat, ali je pitanje da li može da pruži timu pored Pogbe i Kantea ono što je donosio Matuidi.

S druge strane, najveća snaga Urugvaja je, uprkos pomenutom zvezdanom tandemu u napadu, upravo tim i uigranost, ali će na nastup Urusa protiv Francuske umnogome uticati status Kavanijeve povrede. Nije trenirao prethodnih dana pa zemljaci strepe da li će biti spreman.

Čak i ako se pojavi na terenu pitanje je koliko će biti limitiran da pokaže svoj talenat koji smo videli protiv Portugala, a to bi mogao da bude najveći adut Francuza.

petak, 20:00 Brazil – Belgija

Kako se to često kaže – finale pre finala. Još pre početka Mundijala Brazil je važio za prvog favorita turnira, dok je Belgija jedan od najtalentovanijih timova na prvenstvu.

Ni jedni ni drugi nisu na dominantan način došli do četvrtfinala, ali se nisu ni "provlačili" i prolazili isključivo zahvaljujući sreći ili momentu.

Brazilci su nakon traljavog remija sa Švajcarskom i tesne pobede u nadoknadi protiv Kostarike u ključnom meču sa Srbijom odigrali kako se očekuje od njih i "overili" osminu finala.

Tamo ih je dočekao motivisani Meksiko sa impresivnim Giljermom Očoom ispred gola, ali ni on nije bio svemoguć protiv tandema Nejmar-Firmino, pa je "Selesao" može se reći rutinski prešao prvu prepreku u nokaut fazi.

Uz to, Brazilci su bili desetkovani neigranjem sjajnog beka i jednog od lidera tima Marsela, te sjajnog krilnog napadača Daglasa Koste.

Dok je i dalje neizvestan nastup beka Reala u četvrtfinalu, Kosta se oporavio i biće u timu protiv Belgije, što je samo adut više za sve uigraniji "Selesao".

S druge strane, Belgijanci su pokazali klasi u grupi sa tri pobede protiv Tunisa, Paname i Engleske, koji su nadigrali sa kombinovanim timom.

Nisu "Crveni đavoli" delovali preterano moćno kako pokazuju rezultati, ali nisu imali ni previše problema u grupi. Međutim, osmina finala je pokazala da su više nego ranjivi.

Od svih otpisana selekcija Japana, koja je do nokaut faze stigla zahvaljujući "fer-pleju", iskoristila je sve mane rivalove formacije 3-4-3 i na "prepad" povela sa šokantnih 2:0 početkom drugog poluvremena.

Da su imali malo više sreće i strpljenja mogli su "Samuraji" i možda do 3:0, jer su krini fudbaleri Haraguči i Inui s lakoćom probijali bočne pozicije pored nezaštićenog defanzivnog trija Belgije Fertongen-Kompani-Aldervireld.

Ipak, klasa je klasa i to je spasilo Belgiju, ali i činjenica da imaju za njih savršenog stratega. Roberto Martines je pokazao da bez obzira na imena igrača u timu selektor nije samo osoba koja ih bira (selektuje).

Sa dve pravovremene izmene (Felaini, Čadli) i instrukcijama za svoje nosioce igre (De Brujne) preokrenuo je situaciju na terenu za 15-ak minuta, a šlag na torti bio je gol za pobedu u 94. minutu posle impresivne timske kontre.

Istorija je na stranu Brazila, u jedinom prethodnom susretu dva tima, na Mundijalu 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, "Selesao" je slavio 2:0, upravo u nokaut fazi (osmina finala), pogocima Rivalda i Ronalda u drugom poluvremenu.

Glavni adut Brazila svakako će biti sve razigraniji Nejmar koji se golom protiv Meksika rešio i velikog tereta i pritiska s leđa, jer se od njega očekuju golovi na svakoj utakmici s obzirom da je lider tima.

Osim toga, Japanci su pokazali koliko može biti ranjiva odbrana Belgije, a "Selesao" ima višestruko talentovaniju navalu gde su osim Nejmara, Firmina i Koste još sjajni Žezusi, Kutinjo i Vilijan.

Ne zna se ko je opasniji, a to posebno potvrđuje činjenica da je od svih navedenih možda u najboljoj formi onaj koji je i najpotcenjeniji i poslednji pomenut – Vilijan.

Naravno, Belgija nije ni Švajcarska, ni Srbija ni Meksiko, to je tim za koji nije pošteno nabrojati samo trojicu, četvoricu, pa ni sedmoricu, osmoricu igrača koji se ističu, ima ih Martines više od deset koji su među najboljima na svetu na svojim pozicijama.

To je tim koji je skoro 30 puta šutirao ka golu Japana!

Japan jeste otkrio mane Belgije, ali je istovremeno i pokazao "Crvenim đavolima" šta moraju da promene i isprave pa je sigurno da će u petak protiv Brazila biti ako ne značajno bolji, onda pre svega spremniji, koncentrisaniji i motivisaniji.

Osim neizvesnog Marsela, Brazil će sigurno biti bez jednog standardnog prvotimca Kazemira, koji je suspendovan zbog žutih kartona, ali njegovo odsustvo ne bi trebalo uopšte da se oseti.

Štaviše, Fernandinjo je više nego dostojna zamena, rezervista koji može da donese dodatni kvalitet na terenu.

subota, 16:00 Švedska – Engleska

Nakon što su konačno skinuli "kletvu" jedanaesteraca sa sebe sada je sve moguće za reprezentaciju Engleske.

Tek drugi put na velikim takmičenja "Gordi Albion" je prošao na penale, iz osam pokušaja, a prvi put na Svetskim prvenstvima, nakon tri razočaranja zbog "bele tačke".

Garet Sautgejt za razliku od svojih prethodnika ne može da se pohvali izrazito talentovanom ekipom, nema tu igrača kao što su bili Rio Ferdinand, Džon Teri, Pol Skols, Frenk Lampard, Stiven Džerard, Majkl Oven, Alan Širer, ali za razliku od toga ima tim, ima koncepciju, ima sistem, ima rezultat.

Nisu se Englezi namučili da prođu grupu, žreb im je omogućio "zicere" protiv Tunisa i Paname, dok meč sa Belgijom ne može da se razmatra kao konkretan pokazatelj snage jer je Sautgejt odmarao nosioce igre.

Nije "Albion" posebno impresionirao ni protiv agresivne Kolumbije, često je bio u podređenom položaju, ali je ova Engleska pokazala da konačno zna da igra na rezultat.

Manjak sreće u finišu meča ih je koštao prolaza posle 90 minuta, nakon čega je samo dodatno poresla strepnja navijača jer su penali bili sve izvesniji, a pročitali ste kako su prethodnih decenija Englezi prolazili u tim situacijama.

Kada je David Ospina u trećoj seriji odbranio šut Džordanu Hendersonu i doneo prednost Kolumbiji, svi su na tribinama Otkritje arene, ali i pred malim i velikim egranima širom Engleske imali "déjà vu".

Međutim, posle godina i godina traganja za golmanom na koga tim može da se osloni konačno je jedan izrastao u heroja. Džordan Pikford je opravdao veličinu svog imena i još jednom ućutkao sve kritičare i statističare koji ga osporavaju zbog nedostatka visine.

Ispisao je istoriju engleskog fudbala i odveo "Tri lava" u četvertfinale. A tamo njegovu ekipu čeka, bar na papiru, možda lakši posao nego u osmini finala.

Šveđani jesu osvojili svoju grupu, jesu bili na korak od pobede nad Nemačkom, jesu razbili Meksiko u ključnom meču za plasman među 16, jesu stigli i do osam, ali iskreno rečeno daleko su premašili svoje mogućnost.

Skandinavci su zahvaljujući individualnom kvalitetu i trenutku inspiracije Emila Fosrberga savladali Švajcarsku u osmini finala, ali nije to bila igra dostojna osam najboljih timova na svetu.

Švajcarci su u potpunosti nadigrali "Vikinge", ali nisu imali dovoljno strpljenja, koncentracije i sreće u završnici napada, jer bi u suprotnom rezultat bio potpuno drugačiji.

Za razliku od Švajcarske, Engleska u napadu imaju, između ostalih, moćnog Harija Kejna, favorita za najboljeg strelca turnira, pa ukoliko se nadaju polufinalu, Šveđani će morati znatno bolje da odigraju mnogo više da urede i pokažu kako bi "preskočili" i "Albion".

Sve u svemu, ovaj engleski tim, koliko god daleko manje talentovan od nekih ranijih generacije, je bez sumnje najbolji TIM koji "Albion" ima u poslednjih nekoliko decenija.

To su mnogi propustili da primete pa su možda i preterano potcenili "Tri lava" uoči, ali i tokom samog turnira u Rusiji. Sada, kako stvari stoje, Engleska je jedan od glavnih kandidata da stigne do finalnog meča i borbe za trofej na Lužnjikiju 15. jula.

Naravno, još su daleko od toga, neće im biti lako ni protiv Švedske, ni eventualno u polufinalu (posebno ako tu naiđu na Hrvatsku), ali se od danas Englezi moraju gledati kao kandidat za titulu.

Davno je bila 1966, a ništa ne traje večno, pa ni engleska nemoć na Mundijalima.

subota, 20:00 Rusija – Hrvatska

Jedini par za koji se može slobodno reći – "kuću u imanje" na pobedu jednog tima. Naravno, u pitanju je Hrvatska, ali opet, ovo je Svetsko prvenstvo, četvrtfinale, sve je moguće.

A koliko je sve moguće pokazali su upravo Rusi. Jesu kao domaćin imali dosta "sreće" sa žrebom grupe (Saudijska Arabija, Egipat, Urugvaj), ali niko ne može da im ospori rezultat iz osmine finala.

Ubedljive pobede nad Saudijcima i Egipćanima nisu bile relevantan reper kvaliteta ovog tima, na šta je posebno ukazalo treće kolo i debakl od Urugvaj, ali je "Zborjana" ućutkala sve kritičare u nokaut fazi.

Domaćin ili ne, Rusija je eliminisala jednu Španiju! Bez obzira na situaciju i sve što se dešava u redovima "Crvene furije" ipak je to tim za koji igraju najbolji igrači sveta.

A Rusi su ih izbacili, na penale, ali izbacili. Stanislav Čerčesov je ukomponovao izuzetno kompaktan tim čiji je fokus na odbrani iz koje se traži neki inteligentan potez Semedova, Dzagojeva ili prve zvezde tima Golovina.

"Zbornaja" nije preterano aktraktivna ekipa, ali za razliku od ranijih generacija ova je vrlo disciplinovana i fokusirana na obavljanje timskih zadataka koje postavlja selektor.

Tako su Rusi i uspeli da odole Isku, Silvi, Kosti i ostalim Špancima koji su 75% vremena imali loptu u svojim nogama i čak 25 puta šutirali ka golu.

A ispred tog gola stoji godinama osporavani i nezasluženo potcenjeni golman Igor Akinfejev, koji nije zaboravio da brani niti je degradirao u odnosu na onog momka koga je pre desetak godina bio na korak od londonskog Arsenala.

Upravo je taj momak, koga su više od decenije mnogi ismevali jer je na čak 43 utakmice Lige šampiona u nizu primio gol, postao heroj nacije kakvog Rusija u fudbalu nije imala od Lava Jašina.

Međutim, s druge strane je tim koji je pobedio Argentinu sa 3:0. To je dovoljno reći. Svi su znali da Hrvatska ima izuzetno talentovanu ekipu, i više od toga, skup pojedinaca koji obećava najviše domete.

Ipak, zbog balkanskog mentaliteta, a koliko god se oni ograđivali od njega ne mogu pobeći od toga, te smene trenera u finišu kvalifikacija, bilo je upitno da li ovaj tim može dalje od osmine finala, koja je bila očekivana.

Ali taj trijumf nad Argentinom je pokazao da je ova generacija "vatrenih" zrela za najveće domete, a uz to Hrvatima se "otvorio" žreb i put ka polufinalu.

Poslednja prepreka ka tom stepeniku je, slično kao ko Engleza, možda i lakša nego prethodna. Hrvati su se namučili protiv Danske i prošli takođe zahvaljujući penalima i impresivnoj večeri svog golmana Danijela Subašića.

Ipak, i u toj utakmici su pokazali svoj kvalitet, dominirali tokom celog meča, kontrolisali loptu, vrebali gol sa svih strana, ali Rakitić, Modrić, Perišić, Mandžukić i ostali nisu imali rešenja za kompaktnu zadnju liniju "Vikinga" i sjajnog Kaspera Šmajhela između stativa.

Nema sumnje da je prolaskom u četvrtfinale i Hrvatima pao teret s leđa jer pobeda nad Argentinom je svakako povećala ambicije javnosti, a sudar sa Rusijom je posebna motivacija za ovu ekipu.

To pokazuje i poslednji okršaj, iz novembra 2015, kada je Hrvatska nadigrala Ruse 3:1, uz gol Mandžukića.

Ukoliko preskoče i domaćina, pred Hrvatskom je realan plasman u finale, mada im je potencijalni rival u polufinalu Engleska.

Ipak, neće biti iznenađenje, štaviše, Hrvati su možda favorit u svom delu "kostura" da se 15. jula nađu na Lužnjikiju u borbi za najveći trofej koji postoji u ovoj divnoj igri.

Nijedan tim uoči duela nema problema sa suspenzija, dok je kod Rusa neizvestan nastup iskusnog krila Jurija Žirkova zbog povdede u prvom poluvremenu protiv Španije. On verovatno neće biti na raspolaganju Čerčesovu, što je značajan udarac za "Zbornaju".

A. Kovačević