Oskar Šmit, jedan od onih koji je igrao baš dugo

Ima još velikih sportskih priča koje traju dugo, zadivljujućih brojki i podataka koji deluju neverovatno. Naravno, Oskar Šmit nije prva košarkaška zvezda koje će se setiti mladi poštovaoci NBA lige ili pažljivi hroničari tog sporta ali jeste prvo veliko ime iz Brazila u sportu koji nije prvi izbor u toj zemlji.

Za početak, prvi je Brazilac koji se našao u košarkaškoj Kući slavnih. Tek 2013. godine, deceniju posle kraja karijere koju je teško uporediti sa bilo čijom, bar kada su godine na parketu u pitanju. U Kući slavnih FIBA je tri godine duže.

Počeo je u Flamengu, igrao i za Sirio i otisnuo se u Evropu. U italijansku Kazertu, 1982.

Nekada davno, 1984. godine, izašao je na draft, pored Olajdžuvona, Džordana, Barklija i legendarnog promašaja zvanog Sem Bouvi nije mogao visoko ali su ukupno 131. mesto i izbor u tada postojećoj šestoj rundi značili samo jedno - tamo gde ga ne poštuju, Šmit neće.

Nije otišao u NBA, ostao je još celu deceniju u Italiji, odigrao dve godine u Španiji i vratio se u Brazil.



Brojke njegove karijere su potpuno impresivne, pored 29 sezona u tri lige i nastupa na svetskim prvenstvima u Manili 1978, Kaliju 1982, Madridu 1986. i Buenos Ajresu 1990. godine uspeo je da osvoji bronzu na prvom nastupu i do danas ostane najbolji strelac šampionata.

Četiri puta je igrao na prvenstvima sveta, pet puta na Olimpijskim igrama, od Moskve 1980. do Atlante 1996. godine nije propustio nijedne, jedini je čovek sa četvorocifrenim brojem poena na Igrama.

A najveću pobedu karijere ostvario je na Panameričkim igrama 1987. u finalu, Brazil je dobio 120:115 a Šmit stao na 46 postignutih poena.

"To je najveća stvar koju sam uradio u karijeri. Ne igrate za brojke i rekorde. Igrate za titule i za svoju zemlju."

Da je bilo trojke na početku njegove karijere sve bi brojke bile impresivnije a i ovako nije malo, sedam puta najbolji strelac italijanske lige, tri puta olimpijskih turnira, jednom svetskog prvenstva.

Krajem prošlog milenijuma okušao se u politici, kandidovao se za senatora u državi Sao Paulo na listi desne Partije progreda i nije uspeo. Možda i nije neobično, nIje bio posebno omiljen ni među saigračima, znao je da brutalno objasni razliku između onoga što on ume i onoga što mogu neki od njih.

"Neki ljudi umeju da sviraju klavir, drugima je krajnji domet da ga prenose," bila je jedna od tipičnih izjava.

Uspeh na košarkaškom terenu, neuspeh u politici i najznačajniji uspeh 2013. godine, kažu da ni članovi porodice dugo znali da boluje od tumora na mozgu, mediji su saznali dve nedelje posle operacije. Hemoterapije su prošlost i, bar kako sada stari stoje, lekari su optimisti i očekuju da se potpuno oporavi.

Sada ima 56 godina i kada sabira, zna da nije pogrešio.

"Imao sam nekoliko prilika da odem u NBA ali su pravila tada bila pogrešna. Da sam otišao, ne bih mogao da igram za Brazil. to je promenjeno tek 1992. godine. Ne žalim, potpuno sam ubeđen u to da sam mogao da igram dobro i tamo. I da budem jedan od desetorice najboljih."



On veruje da je mogao, oni koji su ga gledali nemaju dilemu. Oskar Šmit bio je veliki igrač. Nezaustavljiv u igri 'jedan na jedan'. Pogađao je, na početku, na kraju, kada se lomilo, kada je bilo manje važno. I učio, završio menadžment i postao generalni direktor kompanije

"Samo učenje i trening. Bez treninga ne možeš da postaneš veliki igrač, bez treninga nisi ništa," pričao je sa 25.

"Igranje za reprezentaciju nema cenu. Ne može da se poredi sa drugim igrama. Danas neki neće da igraju za svoje zemlje. To je tužno," rekao je sa 55.

Zbog toga je i trajao i zbog toga ga pamte. Ako ovaj svet ostane iole normalan, pamtiće ga i pominjati.