Info

Petak, 05.08.2005.

01:02

Dokumenti: Plan Z-4

Izvor: B92

Default images

PRVI DEO

USTAVNI SPORAZUM ZA KRAJINU

POGLAVLJE I: USPOSTAVLJANJE SRPSKE KRAJINE

Član I: 1. Granice

1. Biće uspostavljena autonomna Srpska Krajina ( u daljem tekstu "Krajina")
od teritorija označenih na mapi u Aneksu A.*
2. U svakom trenutku nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma granice Krajine mogu biti promenjene dogovorom vlade Republike Hrvatske (što mora biti ozakonjeno odgovarajućim pravnim propisima) i zakonodavnog tela Krajine. U periodu od šest meseci od stupanja na snagu ovog Sporazuma, komisija za sprovođenje stvorena na osnovu Paragrafa 2 Člana XVII ovlašćena je da promeni granice u dužini ne većoj od 2 km u odnosu na Mapu 1 u Aneksu A, i pod uslovom da deluje na osnovu konsenzusa postignutog između vlada Republike Hrvatske i Krajine.
3. Između Krajine i drugih delova Republike Hrvatske neće biti granične kontrole.

Član I: 2. Primena zakona i vladinih uredbi

1. Zakoni usvojeni u Saboru Hrvatske primenjivaće se u Krajini samo u meri u kojoj spadaju u isključivu nadležnost centrale vlade, kao što je precizirano u Paragrafu 1 Člana II. 1, ako su preneti na tu vladu u skladu sa Paragrafom 3 istog člana, ili ako ih je potvrdilo zakonodavno telo Krajine.
2. Ustav Republike Hrvatske i svi zakoni primenjivi na Krajinu, u skladu sa Paragrafom 1, biće verno sprovođeni i primenjivani od strane kompetentnog organa vlade Krajine.
3. Sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Republike Hrvatske vlada Krajine će prihvatati kao važeće i sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Krajine vlada Republike Hrvatske prihvataće kao važeće.

Član I: 3. Zastave i grbovi

1. Krajina može usvojiti grb i zastavu koji se mogu isticati na njenoj teritoriji, uključujući sve njene granice u skladu sa zakonima koje je usvojila Skupština Krajine.
2. Zastava i grb Republike Hrvatske mogu se isticati na teritoriji Krajine na objektima gde su smeštene institucije hrvatske vlasti, kao i na međunarodnim granicama.
3. Pojedinci na bilo kom delu Republike Hrvatske slobodni su da ističu grb i zastavu Republike Hrvatske i Krajine.

Član I: 4. Jezik

1. Skupština Krajine može omogućiti upoterbu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pod uslovom da su interesi manjina u Krajini potpuno zaštićeni u skladu sa Poglavljem XI.

Član I: 5. Domicil

1. Svaki građanin republike Hrvatske sa stalnim mestom boravka u Krajini ima pravo da od vlade Krajine dobije dokumentaciju koja o tome svedoči i koja će se izdavati u skladu sa propisima dogovorenim sa vladom Republike Hrvatske.

POGLAVLJE II: PODELA OVLAŠĆENJA IZMEĐU CENTRALNIH I KRAJINSKIH VLASTI U POGLEDU KRAJINE

Član II: 1. Opšta podela

1. Vlada Republike Hrvatske (ovde "centralne vlasti"), u pogledu Krajine, imaće isključiva ovlašćenja u sledećem, izuzev ako nije drugačije precizirano ili dopušteno sadašnjim sporazumom:
a) Vođenju spoljne politike, uzimajući u obzir Član II.2;
b) Odbrani Republike Hrvatske protiv spoljnih pretnji;
c) Državljanstvo Republike Hrvatske, prema članu XI;
d) Regulaciji, uz uslov da Krajina neće biti neravnopravna u odnosu na druge delove Hrvatske:
I) međunarodne trgovine, uključujući carinu;
II) unutrašnje trgovine preko granica Krajine, uključujući upotrebu glavnih putnih pravaca i pruga;
III) finansija;
IV) intelektualne svojine;
V) proizvodnih standarda;
VI) komunikacija;
e) Štampanju i kontroli novca, prema Članu II.3;
f) Raspodeli frenkvencija za radio, televiziju i druge svrhe, uz uslov da Krajini bude dodeljeno najmanje onoliko frenkvencija koliko ih trenutno koristi i za najmanje jednu televizijsku stanicu;
g) Poštanske poslove;
h) Zaštitu životne sredine, izuzev u okviru koji bi prelazio granice Krajine.

2. Krajinske vlasti će imati sva ovlašćenja koja nisu obuhvaćena gornjim stavom 1, a posebno sledeća, izuzev ako nije drugačije precizirano ili dopušteno sadašnjim sporazumom:
a) Obrazovanje;
b) Kultura;
c) Stanogradnja;
d) Javne službe;
e) Biznis;
f) Dobrotvorne aktivnosti;
g) Energija;
h) Lokalno raspolaganje zemljištem;
i) Zaštita životne sredine Krajine, u skladu sa podstavom 1(h);
j) Prirodni resursi;
k) Radio i televizija;
l) Socijalna zaštita;
m) Turizam;
n) Potvrde o domicilu u Krajini, u skladu sa Članom 1.5;
o) Formiranje korporacija i drugih pravnih lica;
p) Policija, u skladu sa Poglavljem VI;
q) Poreska politika, u skladu sa Članom II.4.

3. Centralne i krajinske vlasti se mogu sporazumeti o međusobnoj razmeni svojih predstavnika ili zajedničkoj upravi ili koordinaciji za svako od navedenih ovlašćenja. U tu svrhu mogu formirati zajedničke komisije.

Član II. 2

Međunarodni sporazumi i predstavništva

1. Vlada Krajine može sklapati sporazume u vezi sa obrazovanjem, kulturom, dobrotvornim aktivnostima, radijom i televizijom i turizmom sa drugim entitetima ili državama sa predominantno srpskim stanovništvom i može sklapati trgovačke i poslovne sporazume sa takvim entitetima ili državama koji podležu podparagrafima 1 (d) (I–II) Člana II.1 pod uslovom da svi ti sporazumi nisu u suprotnosti sa interesima Republike Hrvatske.
2. Vlada Krajine može sklapati i druge međunarodne sporazume sa odobrenjem Centralne vlade, koje (odobrenje) neće biti bezrazložno sprečavano.
3. Vlada Krajine može slati svoje predstavnike državama i međunarodnim organizacijama.

Član II.3

Valuta

1. Centralna banka Hrvatske će izdati specijalni novac (novčanice i metalne novčiće) za Krajinu, čija će vrednost biti jednaka valuti koju izdaje za ostatak Republike Hrvatske a čiji će naziv i oblik utvrditi Vlada Krajine.
2. Od banaka i drugih finansijskih institucija širom Republike Hrvatske biće zahtevano da primaju oba oblika valuta koje izdaje Centralna banka Hrvatske. Zakonito platežno sredstvo u okviru Hrvatske biće novac izdat za Krajinu, a za plaćanja u okviru drugih delova Hrvatske biće druga valuta koju izdaje Centralna banka. Pojedinci će, saglasno ugovornim i drugim potrebama, biti slobodni da upotrebljavaju bilo koji ili oba oblika takvih valuta.

Član II.4

Oporezivanje

1. Centralna vlada neće uvoditi a Vlada Krajine može uvesti poreze na:

a) imovinu koja se nalazi u Krajini (uključujući poreze na nekretnine i nasledstvo);
b) transakcije koje se sprovode u okviru Krajine (uključujući prodaju, poreze na promet i trošarinu);
c) dohodak koji su domaća lica koja žive u Krajini stekla u Krajini (uključujući poreze na socijalno osiguranje);
d) dohodak koji su u Krajini stekla pravna lica osnovana prema zakonima Krajine.

2. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume da spreče ili umanje izbegavanja plaćanja poreza i dvostruko oporezivanje konsekventno uslovima i pragrafu 1.
3. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume za međusobno prenošenje sa jedne na drugu bilo kakvih ovlašćenja za oporezivanje sadržanih u paragrafu 1. i za odgovarajući transfer Vladinih odgovornosti shodno paragrafu 3. Člana II.1.

POGLAVLJE III

STRUKTURA VLADE KRAJINE

Član III. 1.

Zakonodavstvo

1. Zakonodavna tela Krajine biće birana demokratski na propocionalnoj osnovi, na period od četiri godine. Svi građani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima za zakonodavna tela i mogu biti kandidati za mesta u zakonodavnim telima.
2. Zakonodavna tela mogu usvojiti zakone koji se odnose na:
a) stvari koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;
b) organizacije i funkcionisanje svih organa Vlade Krajine, uključujući sve neophodne budžetske aranžmane i prikupljanje odgovarajućih poreza.

Član III. 2.

Predsednik

1. Predsednik Krajine biće biran demokratski na period od pet godina. Svi građani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima za predsednika i mogu biti kandidati za taj položaj.
2. Predsednik Krajine biće odgovoran za izvršenje:
a) onih odredbi ovog Sporazuma koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;
b) svih zakona i dekreta Centralne vlade koji se odnose na Krajinu;
c) svih zakona koje su usvojila zakonodavna tela Krajine;
d) svih dekreta koje objavljuje predsednik Krajine.
3. Predsednik Krajine može objavljivati dekrete dozvoljene zakonima Centralne vlade koji se primenjuju na Krajinu ili po zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine.
4. Predsednik Krajine će imenovati ministre prema zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, koje će potvrditi ta zakonodavna tela i koji će imati dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja predviđena takvim zakonima. Svaki ministar može biti u svakom trenutku uklonjen od strane Predsednika i biće uklonjen tako što će zakonodavna tela glasati o nepoverenju. Ministri će formirati Kabinet Krajine, koji će se sastajati pod predsedavanjem ministra koga će odrediti Predsednik i koji će imati dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja predviđena zakonom ili dekretom.

Član III. 3.

Sudovi

1. Sudska vlast u Krajini biće utemeljena na prvostepenim sudovima i takvim apelacionim sudovima koji će biti određeni zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, a koji će (zakoni) odrediti odgovarajuću jurisdukciju ovih sudova, kao i plate i ostale uslove službe sudija. Sudije svih sudova u Krajini imenovaće Predsednik Krajine a odobravaće ih većina u zakonodavnim telima i oni će služiti do starosne granice od 70 godina, osim ako ne daju ostavku ili ne budu uklonjeni zbog nekog povoda o čemu će odlučiti sudije istog suda konsenzusom.
2. Odluke apelacionih sudova Krajine mogu se podnositi specijalnom odeljenju Vrhovnog suda Republike Hrvatske, čije će članove imenovati predsednik Specijalnog ustavnog suda između sudija Vrhovnog suda Hrvatske, i najvišeg apelacionog suda Krajine, uz konsultacije sa predsednikom Vrhunskog pravnog saveta Hrvatske i Predsednikom bilo kojeg odgovarajućeg tela u Krajini.

Član III. 4.

Nezavisnost službenika

Nijednom članu ili službeniku zakonodavnih tela, predsedniku, ministrima, sudijama ili bilo kojim drugim organima Vlade Krajine neće biti potrebno odobrenje bilo kog službenika ili organa Centralne vlade za njihovo postavljenje, i nijedan takav službenik ili organ neće moći da ukloni bilo kog člana, službenika ili zvaničnika Vlade Krajine, pošto će oni moći da budu uklonjeni od strane Specijalnog ustavnog suda u slučaju osude za zločin koji podrazumeva zatvor.

Član III. 5.

Prelazni aranžmani

1 Izbori predviđeni u paragrafu 1. članova III.1. i u paragrafu I Člana III.2. održaće se najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma.
2. Za prelazni period dok se ne održe izbori pomenuti u paragrafu 1, ali ni u kom slučaju kasnije od jedne godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, funkcije organa i sliužbenika predviđenih članovima III. 1–3 obavljaće odgovarajući organi i službenici koji sada obavljaju te funkcije u Krajini.

POGLAVLJE IV

UČEŠĆE KRAJINE U CENTRALNOJ VLADI

Član IV. 1.

Izbori

1. Građani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini učestvovaće na isti način kao i svi drugi građani u biranju članova Centralne vlade, uključujući i izbore za Hrvatski sabor i Predsednika.
2. Za svrhe izbora za Županijski dom Hrvatskog sabora, Krajina će se sastojati od dva okruga, čije će granice i naziv** odrediti zakonodavna tela Krajine.
3. Do novih izbora za Hrvatski sabor, zakonodavna tela Krajine imenovaće deset članova u Zastupnički dom Sabora i devet*** članova za Županijski dom.
4. Sva lica koja služe u bilo kom domu Hrvatskog sabora a koja se deklarišu kao Srbi po nacionalnosti sačinjavaće Srpski odbor u Saboru.

Član IV. 2.

Imenovanje u službe Centralne vlade

Prilikom imenovanja u bilo kakve službe ili na bilo kakve položaje u Centralnoj vladi, uključujući i one ministara i sudija, građani Republike Hrvatske koji su Srbi nastanjeni u Krajini biće tretirani na istoj osnovi kao i svi drugi građani Hrvatske i ta zastupljenost po mestu stanovanja biće predstavljena u službama i na položajima u odgovarajućoj proporciji koju čine među svim građanima. Najmanje jedan član Vlade Krajine biće imenovan za člana Centralne vlade.****

POGLAVLJE V

DEMILITARIZACIJA

Član V.1

Demilitarizacija Krajine

1. Krajina neće osnivati, održavati ili dozvoliti formiranje bilo kakvih vojnih snaga.
2. Demilitarizacija Krajine započeće ne kasnije od tri godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, i biće završena ne kasnije od pet godina nakon stupanja na snagu istog. Sve oružje uklonjeno iz Krajine biće uništeno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.
3. Osim u slučaju predviđenom u paragrafu 3. Člana V.2, vojne snage Centralne vlade neće ulaziti u bilo koji deo Krajine, osim po specijalnom pozivu Predsednika Krajine.

Član V.2

Granica sa Bosnom i Hercegovinom

1. Vlada Republike Hrvatske nastojaće da sklopi sporazum sa odgovarajućim vlastima u Bosni i Hercegovini o demilitarizaciji njihove zajedničke granice.
2. Sve dok takav sporazum o demilitarizaciji sa Bosnom i Hercegovinom ne bude zaključen, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može odlučiti da rasporedi snage Ujedinjenih nacija na deo granica koji čini granicu sa Krajinom.***** Sa odobrenjem Vlade Republike Hrvatske i Vlade Krajine, na deo te granice mogu biti raspoređene snage drugih međunarodnih organizacija ili država.
3. Ukoliko ne bude moguće postići bilo demilitarizaciju ili raspoređivanje bilo kakvih međunarodnih ili stranih snaga na bilo koji deo krajinskog dela hrvatske granice sa Bosnom i Hercegovinom, Vlada Republike Hrvatske može rasporediti svoje vojne snage duž takvog dela granice pod uslovom da te snage ne budu raspoređene dublje od pet kilometara od međunarodne granice.

POGLAVLJE VI

POLICIJSKE SNAGE U KRAJINI

Član VI.1

Regularna policija

1. Policijske snage Krajine biće osnovane u skladu Krajine i biće pod kontrolom Predsednika Krajine i u skladu sa zakonima usvojenim od zakonodavnih tela preko ministra koga određuje Predsenik.
2. Etnički sastav policijskih snaga odražavaće sastav stanovništva Krajine onako kako je bio označen u popisu iz 1991. dok ne bude okončan budući popis širom zemlje, i bilo kakve policijske jedinice stacionirane u posebnim zajednicama odražavaće etnički sastav tih zajednica.
3. Policijske snage biće opremljenje naoružanjem i vozilima istog ili odgovarajućeg tipa koje koristi policija u drugim delovima republike Hrvatske.

Član VI:2

Granična policija

Postaje na zvaničnim prelazima duž granice Krajine sa Bosnom i Hercegovinom biće popunjene graničnom policijom Republike Hrvatske. Patrole duž te granice obavljaće zajedničke jedinice hrvatske i krajinske granične policije.

DRUGI DEO

ARANŽMANI KOJI SE TIČU SLAVONIJE, JUŽNE BARANJE, ZAPADNOG SREMA I DRUGIH OBLASTI

POGLAVLJE VII

UPRAVLJANJE

Član VII.1

Opšti deo

Sve ove oblasti, izuzev onih koje su pokrivene Prvim delom, koje podležu zaštiti Ujedinjenih nacija shodno rezolucijama 743 (1992) i 762 (1992) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (u ovom tekstu dalje "Oblasti Drugog dela) biće podložne upravljanju od strane Vlade Republike Hrvatske u skladu sa odredbama postavljenim ili pomenutim u ovom Delu.

POGLAVLJE VIII

PRELAZNE ODREDBE

Član VIII.1

Međunarodne snage i posmatrači

1. Podložno odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ili kompetentnih organa drugih međunarodnih organizacija prihvaćenih od Vlade Republike Hrvatske i Krajine, Unprofor ili druge međunarodne snage, kao i civilne posmatračke jedinice, biće raspoređene u svim ili nekim delovima Oblasti Drugog dela u prelaznom periodu od najmanje pet godina, kako bo se osigurala puna i verna primena Drugog dela i primenjivih odredbi Trećeg dela ovog Sporazuma, kao i "Vensov plan" izložen u Aneksu III u izveštaju Generalnog sekretara UN Savetu bezbednosti 11. decembra 1991. (S/23280).
2. Vlada Republike Hrvatske će pružiti punu saradnju međunarodnim snagama pomenutim u paragrafu 1, kako bi se olakšalo ostvarivanje njihovih ciljeva.

Član VIII.2

Demilitarizacija

1. Tokom prelaznog perioda pomenutog u paragrafu 1. Člana VIII.1. Oblasti Drugog dela biće demilitarizovane, izuzev što vojne snage Republike Hrvatske mogu biti stacionirane u oblasti do pet kilometara od međunarodnih granica i mogu koristiti prilazne puteve do takvih granica po sporazumu i pod nadzorom međunarodnih snaga označenih u pomenutom paragrafu 1.
2. Demilitarizacija Oblasti Drugog dela započeće najkasnije jedan mesec nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma i biće okončana najkasnije tri meseca nakon što taj Sporazum stupi na snagu. Sve oružje uklonjeno iz Oblasti biće uništeno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.

Član VIII.3

Nadgledanje policije

Tokom prelaznog perioda određenog paragrafom 1. Člana VIII.1 sastav i operacije svih policijskih snaga koje će delovati u oblastima Drugog dela biće podložni nadgledanju od strane policijskog dela međunarodnih snaga pomenutih u tom paragrafu.

POGLAVLJE IX

SPECIJALNO UPRAVLJANJE I PODELA VLASTI U ISTOČNOJ SLAVONIJI, JUŽNOJ BARANJI I ZAPADNOM SREMU

Član IX.1.

Specijalno upravljanje

1. Tokom prve dve godine prelaznog perioda opisanog u ovom delu, osim ako drugi period ne bude utvrđen od strane Saveta bezbednosti UN, Istočnom Slavonijom, Južnom Baranjom i Zapadnim Sremom (u tekstu dalje "Istočna oblast), koji će sačinjavati teritoriju označenu na Mapi 2 Aneksa A, shodno odobrenju Saveta bezbednosti, upravljaće Ujedinjene nacije u skladu sa odredbama Aneksa F.
2. Kako bi se dodatno obezbedilo miroljubivo upravljanje Istočnom oblašću kao i primena prelaznih aranžmana u ovom delu, specijalni zadatak administracije biće da:
a) ohrabruje i olakšava povratak osoba koje su bile prisiljene da napuste svoje domove u Istočnoj oblasti nakon 1. jula 1991.
b) organizuje izbore za službenike i zakonodavce koji će, u skladu sa zakonima Republike Hrvatske, upravljati ili predstavljati Istočnu oblast nakon kraja specijalnog prelaznog perioda određenog u paragrafu 1.

Član IX.2.

Podela vlasti

Na kraju perioda administracije UN u skladu sa paragrafom 1. Člana IX.1. sva sela, gradovi ili gradska naselja u Istočnoj oblasti u kojima Srbi sačinjavaju većinu u značenju Člana XI.1, imaće samoupravu u skladu sa Članom XI.3.

POGLAVLJE X

POLICIJSKE SNAGE

Član X.1.

Sastav i naoružanje

1. Sve policijske snage u oblastima Drugog dela imaće etnički sastav koji će odražavati sastav oblasti u kojima te snage operišu, prema popisu iz 1991. dok ne bude sproveden kasniji popis širom zemlje.
2. Policijske snage biće opremljene oružjem i vozilima istog ili odgovarajućeg tipa uobičajenim za policijske snage u evropskim državama.

TREĆI DEO

ZAJEDNIČKE ODREDBE

POGLAVLJE XI.

LJUDSKA PRAVA I SLOBODE

Član XI.1.

Opšti deo

Primena najvišeg nivoa međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda predviđenih u Ustavu Republike Hrvatske, u Ustavnom zakonu o ljudskim pravima i slobodama i u Pravima nacionalnih i etničkih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj u instrumentima nabrojanim u Aneksu B, biće obezbeđeni u čitavoj Hrvatskoj, naročito:
1. Sva lica u Republici Hrvatskoj uživaće prava na:
a) život;
b) slobodu, u kojoj će hapšenje i zatočenje biti dozvoljeno samo zakonom;
c) jednakost pred zakonom;
d) slobodu od diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, religiji ili veroispovesti, političkom ili drugom mišljenju, i nacionalnom ili socijalnom poreklu;
e) pravedan postupak u kriminalističkoj proceduri;
f) slobodu od mučenja i surovog ili nehumanog tretitanja i kažnjavanja;
g) privatnost;
h) slobodu kretanja;
i) azil
j) zaštitu porodice i dece;
k) pravo na imovinu;
l) prava na osnovne slobode: slobodu govora i štampe; slobodu mišljenja, savesti i uverenja; slobodu religije, uključujući privatne i javne molitve; slobodu okupljanja; slobodu udruživanja, uključujući i formiranje i pripadanje radničkim sindikatima i slobodu neudruživanja; i slobodu na rad;
m) obrazovanje
n) socijalnu zaštitu;
o) zdravlje;
p) ishranjenost;
q) zaštitu;
r) zaštitu manjina i ranjivih grupa.

2. Svi građani Republike Hrvatske uživaće prava:
a) na formiranje i pripadanje političkim partijama;
b) učešće u javnim poslovima;
c) mogućnost ravnopravnog pristupa javnim službama; i
d) glasanje i učestvovanje u izborima.

Član XI.2.

Povratak izbeglica i izmeštenih lica

Sve izbeglice i izmeštena lica imaju pravo na slobodan povratak svojim domovima.

Član XI.3.

Državljanstvo

1. Svako lice koje je bilo gražanin Socijalističke Republike Hrvatske u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije na dan 21. decembra 1990. biće od tog datuma smatrano za državljanina Republike Hrvatske.
2. Dvojno državljanstvo biće dozvoljeno:
a) nijedan građanin Republike Hrvatske neće moći, bez sopstvene saglasnosti, da bude lišen prava na to državljanstvo samo zbog toga što ima i državljanstvo Savezne Republike Jugoslavije;
b) nijedan građanin Savezne Republike Jugoslavije neće moći samo zbog razloga tog državljanstva da bude sprečen da dobije državljanstvo Republike Hrvatske ili da se od njega zahteva da se odrekne prvog državljanstva kao uslova da bi dobio drugo.

Član XI.4.

Vraćanje ili kompenzacija izgubljene imovine

Sva lica će imati pravo, koje treba da bude primenjeno u skladu sa zakonodavstvom Republike Hrvatske, i tamo gde je moguće, Krajine, na povratak bilo kakve imovine koje su bili lišeni tokom etničkog čišćenja ili drugih nezakonitih akata ili da dobiju nadoknadu za bilo kakvu imovinu koja im ne može biti vraćena. Sve izjave ili obaveze učinjene prinudom, naročiti one koje se odnose na odricanje od prava na zemlju ili imovinu, tretiraće se kao ništavne i nevažeće.

Član XI.5.

Saglasnost Vladinih organa

Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine primenjivaće i pridržavati se prava i sloboda predviđenih u Ustavu i Ustavnom zakonu kako to stoju u Članu XI.1, i onim drugačije specifiranim u ovom poglavlju, ili u instrumentima nabrojanim u Aneksu B.

Član XI.6.

Sporazumi o ljudskim pravima

1. Republika Hrvatska će što je pre moguće potpisati sve međunarodne ugovore nabrojane u Aneksu B.
2. Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine sarađivaće sa bilo kojim nadzornim telima osnovanim od strane instrumenata nabrojanih u Aneksu B.

Član XI.7.

Sud za ljudska prava

Republika Hrvatska će napraviti aranžman sa Savetom Evrope za osnivanje Suda za ljudska prava Hrvatske u skladu sa Rezolucijom 93 (6) Komiteta ministara ovog Saveta i kako je to određeno u Aneksu C.

Član XI.8.

Ombudsmen

Vlada Republike Hrvatske omogućiće imenovanje Ombudsmena koji treba da pomaže primenu prava i sloboda pomenutih u ovom poglavlju. U početnom periodu od najmanje tri godine i sve dok ne bude usvojen odgovarajući zakon u Hrvatskom saboru sa pristankom Srpskog odbora u Saboru, odredbe u vezi sa imenovanjem i funkcijama Ombudsmena biće postavljene u Aneksu D.

POGLAVLJE XII

SAMOUPRAVA ADMINISTRACIJA U OBLASTIMA S MANJINSKIM STANOVNIŠTVOM

Član XII.1.

Oblasti sa manjinskim stanovništvom

Kad god u nekom selu, naselju ili gradu u Krajini većinu stanovništva čine Hrvati, ili Srbi u okviru Oblasti drugog dela (dalje u tekstu "oblast manjinskog stanovništva"), odredbe postavljene u ovom poglavlju primenjivaće se kako bi se obezbedio maksimalni stepen samouprave za takvu lokalnu većinu.

Član XII.2.

Granice Oblasti manjinskog stanovništva

1. Uzimajući u obzir sve odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i administraciji od 29. decembra 1992 (dalje u tekstu "Zakon o samoupravi") ili Zakona o teritorijama županija, gradova i naselja u Republici Hrvatskoj od 29. decembra 1992, granice oblasti manjinskog stanovništva biće povučene na taj način da uključe što je moguće više članova grupe za koju ta oblast treba da bude ustanovljena, a da njihov procenat ne sme da bude manji od 60 odsto.
2. Oblast manjinskog stanovništva ne može se sastojati od dve ili više oblasti koje se ne dodiruju.
3. Prilikom određivanja granica oblasti manjinskog stanovništva, vodiće se računa o mišljenjima osoba koje bi mogle biti uključene ili isključene iz oblasti koja je u pitanju.
4. Granice oblasti manjinskog stanovništva mogu se menjati kao rezultat zvaničnog popisa.
5. Sporovi koji se tiču granica oblasti manjinskog stanovništva biće rešavani na Specijalnom ustavnom sudu osnovanom po Članu XIII.1.

Član XIII.3.

Odredbe o upravljanju oblastima manjinskog stanovništva

1. Zakon o Samoupravi primenjivaće se na oblasti manjinskog stanovništva sa sledećim izuzecima:
a) Sve oblasti manjinskog stanovništva smartaće se jedinicama lokalne vlade i samouprave;
b) O svim referencama za Ustavni sud Republike Hrvatske procenjivaće Specijalni ustavni sud ustanovljen Članom XII.1.
c) Sva imenovanja službenika ili zvaničnika u oblastima manjinskog stanovništva, uključujući i učitelje, biće vršena onako kako je predviđeno u Ustavu i primenjivim zakonima Hrvatske, pod uslovom da kad ta imenovanja nisu izvršile vlasti u toj oblasti, onda te vlasti mogu postaviti obrazloženo suprotstavljanje instanci koja je izvršila imenovanje i ako se ne može naći rešenje zadovoljavajuće i za jednu i za drugu vlast, onda stvar može razmatrati Specijalni ustavni sud. Kad god to bude izvodljivo, imenovanje će se vršiti između pripadnika oblasti manjinskog stanovništva u kojoj oni treba da služe, a etnički sastav svake grupe tih zvaničnika odražavaće, koliko je to izvodljivo, sastav stanovništva te oblasti.
d) Član 65. ovog Zakona primenjivaće se samo ako je lokalna jedinica deo iste oblasti manjinskog stanovništva, kao i opština, naselje ili grad na koji se poziva u tom Članu.
e) Članovi 71. i 82. i treći paragraf Člana 83. Zakona neće se primenjivati.
f) Na raspuštanje predstavničkog tela jedinice lokalne samouprave u skladu sa Članom 81, ili smenjivanje opštinskog prefekta ili gradonačelnika u skladu sa trećim paragrafom Člana 83. može se uputiti poziv od strane onih kojih se to tiče Specijalnom ustavnom sudu i u tom slučaju takva odluka ne može stupiti na snagu dok sud tako ne odluči.
g) Suspenziju opšteg akta shodno Članu 80. Zakona može jedino narediti, kao privremenu meru, Specijalni ustavni sud.
h) Sporovi u vezi sa drugom rečenicom drugog paragrafa Člana 87. biće podnošeni Specijalnom ustavnom sudu.
2. Pre nego što se neki spor ili predmet uputi Specijalnom ustavnom sudu shodno gornjem paragrafu 1, vlasti ili zainteresovane strane učiniće napor da razreše bilo kakve razlike zajedničkim sporazumom. Sud može u bilo koje vreme zahtevati da u tom pravcu budu izloženi dodatni napori.

POGLAVLJE XIII

SPECIJALNI USTAVNI SUD ZA KRAJINU I OBLASTI DRUGOG DELA

Član XIII.1.

Osnivanje, kompetencije i procedure

1. Za Krajinu i Oblasti drugog dela biće ustanovljen Specijalni ustavni sud (u daljem tekstu "Specijalni ustavni sud" ili "Sud") kojem će na konačno rukovođenje biti upućivani svi sporovi koji mogu proizići iz ovog sporazuma (izuzev stvari o kojima se odlučuje shodno paragrafu 2. Člana XVII.1), uključujući bilo kakve sporove u vezi sa interpretacijom ili primenom bilo koje odredbe Ustava Republike Hrvatske, Ustavnog zakona o ljudskim pravima i slobodama i Pravima nacionalnih i etničkih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj, ili sa bilo kojim drugim zakonom ili zakonskim dekretom koji može biti dodat shodno ovom Sporazumu ili biti zahtevana njegova primena.
2. Izuzev ako nije drugačije predviđeno ovim Sporazumom, sporove Specijalnom ustavnom sudu mogu podnositi Predsednik Republike Hrvatske ili njegov premijer, Predsednik ili zakonodavno telo Krajine i Predsedavajući Srpskog odbora u Saboru.
3. Specijalni ustavni sud će ustanoviti sopstvenu proceduru, koja može uključiti odredbe za osnivanje sudskih odeljenja i načine za razmatranje žalbi na odluke takvih sudskih odeljenja.
4. Sve troškove Specijalnog ustavnog suda, uključujući i plate sudija, koje ne mogu biti niže od onih koje imaju sudije Ustavnog suda Hrvatske, snosiće Republika Hrvatska.

Član XIII.2.

Sastav

1. Specijalni ustavni sud sastojaće se od:
a) dvojice sudija Ustavnog suda Hrvatske, koje određuje Predsednik tog Suda;
b) Dvojice sudija najvišeg ili višeg apelacionog suda Krajine, koje će odrediti Predsednik tog Suda;
c) Trojice sudija koji neće biti državljani Republike Hrvatske ili bilo koje susedne države, a koje će imenovati Predsednik Suda pravde Evropske unije.******
2. Predsednik Specijalnog ustavnog suda biće biran većinom svih sudija ovog Suda, između onih izabranih shodno podparagrafu 1(c).

POGLAVLJE XIV

OPTUŽBE U VEZI SA SADAŠNJIM SUKOBOM

Član XIV.1.

Domaće optužbe

1. Ni republika Hrvatska ni Krajina neće sudskim putem goniti bilo koga za zločine navodno učinjene u vezi sa sukobom u Hrvatskoj nakon 1. avgusta 1990. izuzev onako kako je predviđeno u paragrafu 2.
2. Podložno paragrafu 2. Člana XIV.2, optužbe će ipak biti pokrenute protiv bilo kog lica optuženog za ozbiljno kršenje Ženevskih konvencija iz 1949, povrede zakona i običaja rata, za genocid ili zločine protiv čovečnosti******* prema bilo kojoj odredbi domaćeg prava koje dopušta takve optužnice.
3. Procese licima optuženim shodno paragrafu 2, isključivo će voditi Tribunal za ratne zločine za Hrvatsku koji će biti ustanovljen i koji će raditi pod nadzorom Specijalnog ustavnog suda. Gonjenje sudskim putem u ovom Tribunalu mogu obavljati tužioci imenovani za tu svrhu bilo od strane Vlade Republike Hrvatske, bilo Vlade Krajine.

Član XIV.2.

Međunarodne optužbe

1. Svi organi Vlade republike Hrvatske i Vlade Krajine sarađivaće sa Međunarodnim tribunalom za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991, osnovanim Rezolucijom 827 (1993) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u sakupljanju ili dopuštanju Tužiocu Međunarodnog tribunala da sakuplja dokaze o zločinima u okviru jurisdikcije ovog Tribunala, tako što će izručivati svedoke ili optužena lica ili na bilo koji drugi način koji bude zatražen od kompentennih vlasti Tribunala.
2. Ukoliko to Međunarodni tribunal formalno zatraži, Tribunal za ratne zločine za Hrvatsku prikloniće se kompetenciji prvog Tribunala ako je u pitanju bilo koji postupak.********

POGLAVLJE XV

AMANDMANI NA USTAV I ZAKONE HRVATSKE

Član XV.1.

Usvajanje amandmana

1. Ustav Republike Hrvatske, Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i Prava nacionalnih i etničkih zajednica i manjina u Republici Hrvatskoj, kao i drugi zakoni i zakonski dekreti biće menjani ili dopunjavani na način određen u Aneksu E, kako bi se primenile odredbe ovog Sporazuma.
2. Amandmani i zakoni koji moraju da budu usvojeni prema paragrafu 1, stupiće na snagu najkasnije šest meseci nakon potpisivanja ovog Sporazuma.

Član XV.2.

Dalje promene u amandmanima

Amandmani i zakoni usvojeni shodno Članu XV.1, kao i postojeće odredbe instrumenata koji se pominju u paragrafu 1. Člana XV.1, koji se zahtevaju za primenu odredaba ovog Sporazuma, neće biti menjani ili opozivani bez odobrenja zakonodavnih tela Krajine i saglasnosti Srpskog odbora Sabora.

POGLAVLJE XVI

NEDELJIVOST HRVATSKE

Član XVI.1.

Bez namera za promene

Ništa u ovom Sporazumu neće biti tumačeno na način koji bi promenio nedeljivu prirodu Republike Hrvatske određenu u Članu 1. njenog Ustava.

POGLAVLJE XVII

ZAVRŠNE ODREDBE

Član XVII.1.

Stupanje na snagu i primena

1. Ovaj Sporazum stupiće na snagu pošto ga budu potpisale obe strane jedan mesec posle stupanja na snagu amandmana i zakona koji treba da budu usvojeni po paragrafu 1. Člana XV.1 i nakon okončanja aranžmana sa Savetom Evrope određenih u Članu XI.7.
2. O bilo kakvim pitanjima u vezi sa vremenskim rasporedom ili načinima primene odredaba ovog Sporazuma može odlučivati Komisija za primenu koja će se sastojati od po jednog predstavnika Ruske Federacije, Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenih nacija i Evropske unije, od kojih će poslednju dvojicu imenovati kopredsednici Stalnog komiteta Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji.*********

Član XVII.2.

Jezici

Ovaj Sporazum biće zaključen na engleskom, htvatskom i srpskom. U slučajevima nepodudarnosti, odlučivaće engleski tekst.
Završeno –––––––– dana ––––––––– 1995. u –––––––––– , u tri primerka.**********

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: