Vučić sve platio u kampanji

Gost: Aleksandar Vučić, kandidat SRS-a za gradonačelnika Beograda
Novinar: Antonela Riha

B92: Pre desetak dana, takođe u ovom studiju, počeli smo razgovor konstatacijom da je Vaša kampanja pozitivna, da ste vi nasmejani. U međuvremenu su se stvari promenile. I ono što ljudi mogu da uoče jeste da se vraćate nekim starim manirima, dakle – opet prijave, niz papira i neka stara retorika. Vaš stranački kolega je, recimo, rekao da je Boris Tadić doveo Bin Ladena na vlast. Da li se vi slažete s tom konstatacijom?

Vučić: „Ne znam koji je moj stranački kolega to rekao.

B92: Lazić.

Vučić: „On uopšte nije član naše stranke.“

B92: Nije član vaše stranke?

Vučić: „Uopšte nije član naše stranke.“

B92: Tako se predstavio. Reagovala su novinarska udruženja...

Vučić: „Ali, on nije član naše stranke.“

B92: Ali, ta retorika i manir su se vratli nekoliko dana uoči drugog kruga lokalnih izbora, posle razgovora premijera Koštunice i zamenika predsednika vaše stranke.

Vučić: „Ja mislim da to nije tačno. Prvo, moja kampanja je potpuno pozitivna, osim što, naravno, ukazujem na ono što jeste najveći problem Beograda i Beograđana. Nećete mi naći nijednu nepristojnu reč, nijednu ružnu reč. A ako se nekome ne dopada ono što govorim, ja tu ne mogu ništa da promenim. Ja i dalje govorim o onome što želim da uradim u Beogradu. Ali, ne mislim da se dodvoravam političkim protivnicima, već mislim da, naravno, razmenjujemo argumente, drugačija mišljenja, i to je nešto što je potpuno prirodno. Mislim da mi je kampanja potpuno čista. Stari, ili ovakvi, ili onakvi maniri... ne znam šta to znači. Ja imam potpuno normalne i dobre manire za svaku kampanju. Nećete mi naći nijedan incident, nijedan problem, niti bilo gde, bilo šta...“

B92: Ne. Govorim o prijavama koje ste nekoliko dana pred izbore podneli, a najavljivali ste ih dosta dugo.

Vučić: „Nisam ih najavljivao dugo. Ja sam o tome počeo da govorim pred kraj prvog izbornog kruga. I kada su svi ostali kandidati – i gospodin Drakulić, i gospođa Bošnjak, i mnogi drugi – o tome govorili, onog trenutka kada sam dobio dokumentaciju, ja sam to uradio. Uostalom, i gospodin Bogdanović je rekao da on očekuje da kao savestan građanin i pravnik to preda nadležnim državnim organima. Ja više ništa o tome ne govorim. Nadležni državni organi treba da donesu odluku šta s tim dalje da rade. Njihov je sad posao, i oni tu vrstu odluke moraju da donesu. I ne vidim da je tu nešto loše. Ja mislim da je to veoma dobro, vrlo savesno urađeno. I mislim da ljudi od toga imaju velike koristi. I saznaće mnoge stvari i videće da je moglo mnogo bolje, da je moglo mnogo više. I uveren sam da ljudi to i te kako dobro razumeju. Ja sad znam da su neki koji misle drugačije u nekoj vrsti panike, zato što shvataju da će biti vrlo neizvesno u ovom izbornom krugu ko će postati gradonačelnik. I onda na svaki način i po svaku cenu, hajde da kažemo – Aha, vratili su se na ne znam šta... Ja nemam ništa protiv bilo kakve vrste reakcija onih koji žele da me predstave u najlošijem svetlu. Na to sam navikao i na to sam naučio, iskren da budem, već ne mesecima nego godinama, ali sam uveren da građani ovo vide na drugačiji način. Sinoć u duelu se nisam nijednom lično obratio gospodinu Bogdanoviću, zato što ne volim tu vrstu ličnog obraćanja, već sam govorio o principima, o onome što se dešavalo, i čak nisam želeo da odgovaram na lične uvrede.“

B92: Dobro, gledali smo taj duel. Videćemo kako će sudski organi da reaguju na vašu prijavu. U ovoj emisiji...

Vučić: „Neće sudski organi. Znači, prvo reaguje tužilaštvo. Oni donose odluku šta će da preduzimaju.“

B92: Dobro. U Ovoj emisiji će slušaoci da postavljaju pitanja. Veoma mnogo pitanja je stiglo mejlom. Otvorićemo i telefone nešto kasnije. Moram da kažem da se bar ova pitanja koja su do sada stigla i dalje tiču vaše vladavine u Zemunu. Ovoga puta je mnogo više pitanja koncentrisano na to kako ste vi rukovodili sportskom halom ''Pinki'', pa ćemo krenuti od pitanja koje postavlja Miroslav, koji kaže: „Kako možemo da vam verujemo da nećete krasti novac građana kada znamo da je opština Zemun uplaćivala ogromne pare za navodnu rekreaciju na bazenu, gde ste bili direktor, onda ste istim tim parama plaćali oglas u 'Velikoj Srbiji' i tako direktno pare građana prebacivali u budžete vaše stranke?“

Vučić: „Nije tačno. Ja sam u 'Pinkiju' radio zaista mnogo, i ljudi su bili apsolutno ne samo zadovoljni već presrećni. Za šest meseci sam im plate povećao. Opština Zemun je pomagala, ali mnogo manje od onoga što je 'Pinkiju' bilo dovoljno u tom trenutku. Najveću pomoć dobijali smo zahvaljujući marljivosti, vrednoći i, rekao bih, onome što su činili ogromnim angažmanom i radom ljudi iz samog 'Pinkija', koji su, sve uložili da bi pokrenuli stvari u 'Pinkiju'. Skinuli smo one kofe ispod krovova koje su tu bile već, ljudi to znaju, 10, 15, 20 godina. I to je ono...“

B92: Da, i noćno kupanje u bazenu...

Vučić: „Uveli smo i noćno kupanje. Rešili smo probleme sa mazutom, jer su postojali veliki dugovi. Nije opština to uradila. Poslovni prostor je... za potrebe opštine i poslovnog prostora...“

B92: E sada, vidite. Ovo je dokument koji ste vi već videli hiljadu puta, pretpostavljam. Znam da su vam postavljana pitanja na ovu temu, ali ja moram da ih postavim ponovo. Reč je o jednom ugovoru koji je zaključen između Doma sportova i...

Vučić: „I poslovnog prostora Zemun. Upravo sam krenuo...“

B92: Da, čiji je direktor bio Tomislav Nikolić.“

Vučić: „Upravo sam krenuo da vam pričam.“

B92: I to je, znači, ugovor po kome radnici „Poslovnog prostora“ mogu da koriste Pinki.

Vučić: „I radnici poslovnog prostora i radnici opštine Zemun, da.“

B92: Dobro, 110 hiljada avansno je uplaćeno...

Vučić: „Nije 110 hiljada, 110 hiljada je bruto uplaćeno.“

B92: Ovde piše – avansno. A u ovom drugom računu piše – rekreacija za 296 radnika u sportskoj dvorani, za radnike poslovnog prostora, kojih je tada bilo 34.

Vučić: „Nisu bili samo radnici poslovnog prostora, već i radnici opštine Zemun. Imate i još jedan papir koji tu niste hteli da donesete. I radnici...“

B92: Ovde piše – Poslovni prostor – ja se izvinjavam. Poslovni prostor Zemun, pečat, sve.

Vučić: „Radnici i poslovnog prostora i opštine Zemun su tu dolazili.“

B92: ...novembra ’97.

Vučić: „A da li vi mene optužujete time što sam zaradio više novca za 'Pinki'? Ja hoću da vam kažem samo da morate da čujete šta jeste istina, a šta nije.“

B92: Ovo su dokumenti koje ja imam, pa vas pitam da objasnite.

Vučić: „Ja vama govorim šta jeste i upravo objašnjavam. Ali, ima tu još jedan problem – da je bilo šta, ali apsolutno bilo šta neispravno – a ja imam priznanje od direktora koji je postavljen posle 5. oktobra – neko bi podneo makar prekršajnu prijavu, da ne pričamo o privrednom prestupu ili o krivičnoj prijavi. Protiv mene nema ničega. Nikada niko ništa nije podneo. A završio bih...“

B92: To je tačno. To jeste veliko pitanje, zaista.

Vučić: „To vi mislite da je veliko pitanje. To nije...“

B92: Ako postoje ovakvi dokumenti, naravno da jeste.

Vučić: „Naravno. Ako postoje ne takvi dokumenti, ako postoji nešto loše. U tim dokumentima nema ništa loše, zato što svi znaju da je sve potpuno čisto i sve je potpuno jasno. Ja mislim da ljudi u 'Pinkiju' to dobro pamte i da znaju ne samo koliko sam u pravu, već, čini mi se, koliko toga je dobro urađeno na teritoriji opštine Zemun.“

B92: A da li mislite, recimo, da je čisto i jasno sledeće rešenje? To je, takođe, jedan dokument u kome se odobrava isplata sredstava sa računa Skupštine opštine Zemun, sredstva za komunalnu i stambenu izgradnju u iznosu od dva miliona sto hiljada dinara, a na ime troškova objavljivanja oglasa u specijalnom izdanju „Zemunskih novina“?

Vučić: „Moram da vam kažem nešto. Mene čudi da me vi to pitate, zato što vi na vašoj televiziji objavljujete svakodnevno reklame Gradskog sekretarijata za sport, Direkcije za građevinsko zemljište. I tu vam plaćaju milionske iznose, bukvalno milionske iznose. A to su novci Beograđana. To su pare Beograđana. Baš me čudi...“

B92: Mislite da su „Zemunske novine“...

Vučić: „Zašto? Je su li „Zemunske novine“ nešto lošije nego B92 i neki drugi?“

B92: Čak ste ih štampali u tiražu od 500 hiljada primeraka, bar je tako pisalo.

Vučić: „Razlika je u tome što se samo ovde daju milioni ili desetine miliona, a tamo je dato 200 hiljada.“

B92: Ali, recimo, ovde imam još jedan račun. Opet piše Poslovni prostor Zemun i Centralno otadžbinska uprava SRS-a, tu su pečati, pa piše – Objavljivanje kolor reklame na koricama specijalnog izdanja lista „Velika Srbija“, sto hiljada dinara uplaćeno.

Vučić: „Ja moram da vas pitam – možete li da mi objasnite nešto, ima li tu nešto što je za bilo kakav prekršaj?“

B92: Ne, nego je neobično da jedan oglas košta sto hiljada dinara. To je...

Vučić: „Ali, vi ste napravili... to je tiraž...“

B92: ... decembar ’97. godine, vreme predsedničkih izbora.

Vučić: „... to je tiraž od 500 hiljada. A vi ste napravili...“

B92: A ko je kupovao 500 hiljada novina?

Vučić: „Nije kupovao, već se delilo. A vi ste napravili ugovore u milionskim iznosima sa Skupštinom grada, Direkcijama i raznim drugim čudima. Vi možete da reklamirate poslovne prostore, Tašmajdan, sportske hale. To ima smisla kad reklamirate. Ali, kad reklamirate organ uprave, onda to nema nikakvog smisla. I zato je besmisleno to što...“

B92: Ali, gospodine Vučiću, sto hiljada dinara za oglas! Pa priznaćete...

Vučić: „Ali, deset miliona za vašu reklamu koju emitujete od novca Beograđana! Izvinite, priznaćete da to baš i nije tako malo.“

B92: Ja nemam taj podatak.“

Vučić: „Pa na svim televizijama...“

B92: I ne mogu o tome da diskutujem. Ali, ovde su papiri.

Vučić: „... na svim televizijama koliko se emituje, ja bih rekao da je mnogo drugačije.“

B92: Znači, ja vam govorim na osnovu dokumenata.

Vučić: „Ja vama govorim ono što svi Beograđani mogu da vide na svaki način.“

B92: Evo, čak imam taj oglas ovde... u koloru.

Vučić: „Ne, to je bilo deset stranica, inače, zakupljeno, da znate.

B92: Deset stranica?

Vučić: „Jeste, deset stranica.“

B92: Sto hiljada dinara. Koliko je to bilo maraka tada? To je ’97. godine.

Vučić: „To je bilo oko 16 hiljada maraka, osam hiljada evra, što je za vas kad uzmete oko 800 hiljada evra mnogo manje. Je l’ tu ima neki problem? Je l’ tu ima neki prestup, prekršaj?“

B92: Ne, prosto su ogromne pare i one tu izazivaju sumnju, da je jedan oglas toliko plaćen.

Vučić: „Čudi me da kad primate ogroman novac - nije vam ogroman nego mali, a za neke druge gde je sve čisto - izgleda vam veoma mnogo.“

B92: Evo, još pitanja koja se tiču vaših...

Vučić: „Samo hoću da vas pitam – Hoću li ja danas dobiti, za razliku od prošlog puta, priliku da kažem jednu jedinu reč o svom programu?“

B92: Da, imamo sat vremena. Ja sam sigurna da ćete pričati o svom programu.

Vučić: „Ja nemam ništa protiv. Ja sam apsolutno relaksiran, jer vi imate jedan problem. Svi koji pokušavate da dokažete nešto imate problem koji se zove – izvinite, a što sedam ili osam godina niste ništa radili? Što sedam ili osam godina nešto niste uspeli da pokažete ili dokažete? Što sedam ili osam godina nešto niste pokrenuli? Tako da ja nikakvu vrstu problema sa tim nemam.“

B92: Da, ali naši slušaoci imaju problem sa vama kao eventualnim budućim gradonačelnikom i kao čovekom koji ne plaća svoje račune. I mnogo pitanja... Evo, pogledajte, bar deset sličnih pitanja je stiglo: „Da li ja mogu, ukoliko vaš gost postane gradonačelnik, da ne platim račun za telefon?“

Vučić: „Ne može.“

B92: „Ali da me isključe, kao i njega, tek nakon nekoliko meseci?“

Vučić: „Mene su po proceduri isključili, pošto sam se raspitao tačno kako ide po opomenama, a onda su mi malo duže držali isključen telefon. Inače, ja nikoga za razliku od predstavnika nekih drugih vlasti ne pozivam na neplaćanje, kao što su oni pozivali – Ne plaćajte struju, ne plaćajte telefone. Na kraju su došli i sa kamatom sve naplatili građanima. Kada čovek nema, onda mora da sačeka, da se strpi, pa pozajmi, zaradi i vrati to.“

B92: Da. I vi ste objasnili da ste platili i telefon i Infostan. Je li tako?

Vučić: „Naravno.“

B92: Evo, stiglo je jedno pitanje koje je, rekla bih, vrlo zanimljivo. To je čovek koji kaže da je bio zaposlen kao sudski pozivar u Četvrtom opštinskom sudu: „Lično sam vam bar deset puta nosio sudski poziv, kada vas je tužio Infostan zbog neplaćanja računa. Nikada niste hteli da otvorite vrata. Zašto govorite neistinu kada pričate da niste bili tuženi zbog toga? Zar nije poštenije reći da niste imali para? Želim da vam kažem još nešto, pošto često nosim pozive – samo bogati i bahati ne plaćaju račune za Infostan, struju i telefon. Sirotinja sve plaća.“ Ovde imamo i ime čoveka i njegov mejl itd.

Vučić: „Hoćete li mi reći ime čoveka?“

B92: Reći ću vam posle emisije.

Vučić: „Nećete mi reći posle emisije, zato što to nije tačno. Zato što ste to na licu mesta izmislili, zato što nikad nisam u životu...“

B92: Ne, ovo je pitanje koje je stiglo mejlom.

Vučić: „... i zato, poštovana gospođo, što nikad u svom životu nikome nisam zatvarao vrata, i zato što to jednostavno nije istina.“

B92: Hajde sada da razjasnimo ovu stvar...

Vučić: „Znate... sad ćemo da razjasnimo ovo. Dakle, te trikove i to što mislite da je moguće na takav način nešto raditi i što mislite da je moguće na takav način voditi kampanju, to samo govori...“

B92: Ne, ja ne vodim kampanju, gospodine Vučiću. Ja vam postavljam pitanja.

Vučić: „Mogu li ja da kažem?“

B92: Izvolite.

Vučić: „Hajde, evo, saslušao sam vas pažljivo da pročitate nešto što ste izmislili...“

B92: Ne, ovo nije izmišljeno.

Vučić: „Apsolutno ste izmislili, jer kada sam vas pitao za ime, onda niste hteli da kažete.“

B92: Dobro, mi štitimo ljude koji ovo pišu... On može da izgubi posao ili može nešto da mu se desi.

Vučić: „Ne štitite vi nikoga. Ne može da izgubi ništa. To ste vi sami izmislili. Zato što može da izgubi posao...“

B92: Mi smo izmislili?

Vučić: „... uvek može da se pronađe taj čovek, jer bi se znalo ko je. Ali, vi znate...“

B92: Ako treba – pronaći ćemo ga.

Vučić: „Ali, vi znate, problem je u tome što ne znate šta da mi kažete. Ja novca imam ili nemam, ušteđevinu nemam nikakvu, od imovine imam stan, automobil nemam, nemam ništa drugo. Ali, ne krijem ništa, potpuno sam otvoren pred svima i svakome kažem šta je moje, šta nije, šta mogu, a šta ne mogu. Ali, to da vi na takav način već drugi put vodite emisije, to nema smisla, i već mi se čini da samo pokazuje koliko na neprofesionalan način i nedovoljno odgovoran način obavljate svoj posao. U svakom slučaju, ja ću biti dovoljno strpljiv zbog Beograda i Beograđana, jer ovde sam zbog njih, a ne zbog sebe, ne ni zbog vas. Govorim o vama kao kući, radijskoj i televizijskoj. Naravno, tu sam i zbog vas lično, jer se nadam da ću vas ubediti da sam potpuno u pravu i da sam najbolje rešenje za Beograd, i uveren sam da će to ljudi videti. Ali bih voleo samo...“

B92: Evo, imate priliku da nas ubedite. Samo da mi objasnite, recimo, ovaj jedan dokument.

Vučić: „Ali bih voleo samo da mi dozvolite da kažem nešto o Beogradu, da kažem nešto o svojim planovima i programima.“

B92: Reći ćete o Beogradu, ali da završimo ovu temu, jer ona je, čini mi se, takođe bitna. Ja ovde imam jedan sudski dokument. Evo, vidite ovde vaše ime – dužnik Vučić Aleksandar, vaša adresa. To je povratnica Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, u kojoj se vidi da je 5. juna 2004. godine sudski pozivar pokušao da vam dostavi nešto. E sad, zašto je ova povratnica zanimljiva? Zato što na njoj postoji jedan broj - svaki građanin ima svoj broj – vaš broj je 756... Putem ovog broja vi možete preko Interneta i sajta Infostana da proverite kad ste plaćali račune. Svako od nas to može da uradi. Kada se ukuca ovaj vaš broj na tu Internet stranicu ispada, znači tako proizlazi, gospodine Vučiću, da vi od maja ’99. godine do 17. avgusta 2004. niste plaćali račune.

Vučić: „Pošto to nije tačno, ja sam doneo papire da vam pokažem.“

B92: Odlično.

Vučić: „Doneo sam papire da vam pokažem da to nije tačno, pošto sam pretpostavljao čime ćete da se bavite. Slučajno sam uzeo i doneo sam, da vidim... Zaključno još sa avgustom mesecom, i to početkom avgusta meseca, dakle mnogo pre nego što je kampanja počela, pošto sam saznao da se neki trude... Jer, tamo po dve-tri godine ne ažuriraju te spiskove. Uzgred...“

B92: Meni je ažurirano kad sam ja svoje proverila.

Vučić: „Uzgred, za mog protivkandidata nema na adresi koju je prijavio, nema mu nigde imena i njega na sajtu Infostana nema. A to je da je sve plaćeno i izmireno apsolutno sve, i za garažu i za sve drugo.“

B92: Ne, nije sporno da je plaćeno, ali je plaćeno 17. avgusta 2004.

Vučić: „Pa, nije tačno.“

B92: Evo, ovde... pogledajte ove rubrike. Imate...

Vučić: „Nije tačno.“

B92: Imate period, imate iznos, datum dospeća, datum naplate. Svuda je datum naplate 17. avgust 2004. godine. Tako ispada na sajtu. Ja gledam samo te podatke. I onda, kad smo mi to sve sabirali, ispada da ja račun bio 166.835 dinara, a pri tom ja ne znam da li je tu kamata uračunata. To ne mogu da vidim, recimo, iz ovih papira. Kako to objašnjavate?

Vučić: „Sve što ste to zamislili nije tačno. Izvolite, dalje.“

B92: Znači, hoćete da kažete da ova adresa nije autentična, da ovo...

Vučić: „Ne, hoću da kažem – sve što ste zamislili nije tačno. Izvolite, imate li još neko pitanje da je stiglo tako mejlom ili od pozivara?“

B92: Ne, ovo nije mejlom. Ovo je skinuto sa Internet stranice Infostana. Evo, pogledajte...

Vučić: „Hajde, imate li još nešto mejlom ili od pozivara?“

B92: Evo, ovo imate... ovo je, znači, pozivar. Pogledajte dokument. To je autentičan dokument, kopija naravno. Dakle, vi tvrdite da to apsolutno nije tačno.

Vučić: „Izvolite.“

B92: Da li mislite da ste time sada dovoljno ubedljivi? Ja insistiram na ovim pitanjima, zato što ste vi kandidat za gradonačelnika. Ljudi treba da glasaju za vas. Treba da imaju poverenje da ćete vi da gradskom kasom upravljate na domaćinski način.

Vučić: „Da, ja ću gradskom kasom da upravljam na domaćinski način, jer nikada ništa nisam ukrao, nikada ništa nisam otimao.“

B92: Ne, ne govorim da ste ukrali, ali niste plaćali na vreme.

Vučić: „Plaćao sam. I nikada se nisam bavio korupcijom, za razliku od onog kandidata kojeg vi kao kuća podržavate. I to je vaš jedini problem.“

B92: Mi ne podržavamo nikog kao kuća, gospodine Vučiću, mi samo postavljamo pitanja. Evo, ja sam došla do ovog dokumenta. I ne kažem da ste nešto ukrali, ali po ovome ispada da niste plaćali na vreme.

Vučić: „Izvolite.“

B92: Evo sledećih pitanja. „Pošto tako siguran i sa puno dokaza Vučić napada Bogdanovića, da li će i sam prikazati javnosti svu onu dokumentaciju koju su radikali uklonili iz opština, o prodaji placeva nesrećnim izbeglicama, koje se sada i zbog toga još uvek muče bez kanalizacije, vodovoda, struje, telefona itd.“ Ili, recimo, pitanje: „Da li gospodin Vučić ima nameru da završi infrastrukturu u zemunskom naselju Plavi horizont, koju su radikali pokrenuli za vreme vlasti u Zemunu?“

Vučić: „Da, mislim da završim infrastrukturu i u Plavom horizontu, i u Grmovcu, i u Busijama. Ta naselja su zaista lepa naselja, ali mora da se izradi kompletna komunalna infrastruktura, mnogo toga da se uloži. Jer, ova opštinska vlast u Zemunu apsolutno ništa nije uradila, bukvalno ništa nije učinila da bi pokazala ljudima na bilo koji način da želi da im pomogne, na bilo koji način da želi da se bavi problemima Zemunaca. I ja mislim da je vreme za promene, da je vreme da ljudi vide da tu može mnogo toga da se učini da bude neuporedivo bolje i neuporedivo više. Uostalom, čini mi se da rezultat baš u tim mestima na najbolji mogući način pokazuje opredeljenje tih ljudi.“

B92: A šta je sa Plavim horizontom? U čemu je problem sa tim naseljem? To je bilo konkretno pitanje.

Vučić: „Ne znam u čemu je problem. To je jedno lepo naselje. Mislim da treba da se uradi asfaltiranje puteva, izgradnja, naravno, kanalizacione mreže, potpuna elektrifikacija i sekundarne vodovodne mreže. Ne znam kakav bi drugi problem bio.“

B92: To je pitanje slušaoca. Govori o komunalijama, infrastrukturi itd.

Vučić: „Pa kažem, naravno, ti ljudi se suočavaju sa pravim problemima. Ali, na vlastima je, na onima koji treba da rade, da učine mnogo kako bi to promenili.“

B92: Recimo, za vreme vaše vlasti – to je posle septembra 2000. godine...

Vučić: „Je li i to od slušaoca?“

B92: Ne. To je takođe dokument koji imam. To je zaključak po kome se dodeljuje na trajno korišćenje bez naknade neizgrađeno građevinsko zemljište u građevinskom području mesta Zemun, i to delovi katastarske parcele te i te, naselje Plavi horizont, sledećim radnicima javnog preduzeća Zemunsko-informativno poslovni sistem. Ako postanete gradonačelnik Beograda, hoćete li i dalje ovako ljudima bez naknade davati...

Vučić: „Ljudima koji su zaposleni i koji rade? Znate, za razliku od nekih koji su delili...“

B92: ... na trajno korišćenje bez naknade...

Vučić: „Za razliku od nekih koji su delili stanove na taj način što im prvo ljudi, tobože daju otkaz sa mesta funkcionera Gradske skupštine, pa dobiju to rešenje, pa se posle tri dana vrate na posao, ja to neću da radim. Ali, hoću da radim i da vidim gde god može da se pomogne ljudima koji teško žive, ljudima koji žele da svojoj deci obezbede bolju budućnost, a nemaju tu priliku. To nema veze nikakve ni sa strankom, kao što vidite, ni sa bilo čim, već sa ljudima koji su bili zaposleni.“

B92: Da. Mnogi vam na tome upravo zameraju i govore kako su, dok ste vladali u Zemunu, mnogi ljudi dobijali za male pare građevinsko zemljište, i to ljudi koji su ili bliski vama ili ne znam...

Vučić: „Koji je to čovek blizak meni dobio? Evo, jednog mi recite.“

B92: Dobro, vi već znate...

Vučić: „Ne znam, kažite mi.“

B92: I prošli put smo pričali o ocu Gordane Pop-Lazić - način na koji je on dobio. Pa, Dragan Todorović itd.

Vučić: „Pa koji je način? Dragan Todorović je juče na sudu dobio, odnosno za klevetu je kriv Dragan Stojković Piksi, ovaj iz Zemuna, koji je pisao iz Saveza nezavisnih građana Zemuna o tome. I to vam je još jedna informacija, uzgred, za sve to.“

B92: Interesantno je, recimo, rešenje koje ja ovde imam, jedan dokument po kome se Dušanu Spasojeviću iz Novog Beograda ustupa na trajno korišćenje uz naknadu, a radi izgradnje porodične i stambene zgrade neizgrađeno građevinsko zemljište obuhvaćeno parcelom 2561, koje odgovara parceli 12455. I obavezuje se Dušan Spasojević da opštini Zemun u roku od tri dana od dana prijema rešenja uplati na ime naknade za ustupljeno zemljište u iznosu od 159.600 dinara, računajući po 150 dinara po metru kvadratnom.

Vučić: „Ne znam, je li stvar u Dušanu Spasojeviću ili u čemu?“

B92: Da, Šilerova ulica je u pitanju. Evo, ovde imam i ovaj geodetski crtež. Izuzetno je jeftino zemljište. Kako je to moguće da neko dobije tako...

Vučić: „Ja moram da vam kažem nešto. Dakle, to morate da pitate ljude koji su se time bavili. Ja ne znam o tom zemljištu kolika je cena bila i gde, niti sam to radio.“

B92: Ali, priznaćete da je to izuzetno...

Vučić: „Ma, neću da vam priznam, zato što govorite sve vreme neistine, i zato što ste doneli...“

B92: Nisu neistine, gospodine. Ovo je sudski dokument, evo, pogledajte. Izvolite.

Vučić: „To nije sudski dokument. Vi morate prvo da naučite šta je ugovor, a ne šta je sudski dokument.“

B92: Izvinite, Izvršni odbor Skupštine opštine Zemun – povodom konkursa za raspodelu placeva za individualnu stambenu izgradnju itd.

Vučić: „Izvršni odbor Skupštine opštine Zemun nije sudski dokument. S druge strane, ono što je tako javno publikovano, ono što je pokazano svima, znači sigurno je potpuno čisto. Uveren sam u to. Ja ne znam da li je tu reč o onom Spasojeviću, prijatelju stranke mog protivkandidata, čoveku koji se sa njima najbolje družio, koji je sa njima sve poslove obavljao, čoveku koji koji im je pomogao da dođu na vlast 2000. godine. Ako je u njemu, to morate njih da pitate. Oni su sa tim, siguran sam, neuporedivo bolje upoznati. Ali, ja vidim da vi ovde držite nešto i dobro bi bilo da to objasnim Beograđanima šta se dešava.“

B92: Imam gomilu dokumenata Skupštine opštine Zemun...

Vučić: „Nemate gomilu dokumenata Skupštine opštine Zemun, već imate gomilu prljavština koje su protivkandidati pokušali da plasiraju. I tu imate nešto što su oni pokušali da predstave kao novine. Odštampali su u „Glasovoj“ štampariji...“

B92: Da, to sam dobila poštom.

Vučić: „... bez potpisa, bez redakcije, bez impresuma.“

B92: A što vam to smeta?

Vučić: „Što mi to smeta? Zato što je to krivično delo, gospođo. Valjda je to nešto što je trebalo da znate. Što vama smeta...“

B92: Ne znam, zaista nisam gledala impresum.

Vučić: „Zaista niste gledali?“

B92: Nisam.

Vučić: „Jeste, jeste. Ali, sad da vam kažem – da li bi vama smetalo da neko sad uđe na frekvenciju 92,5 i da ne možete da emitujete? Kako to može bez impresuma?“

B92: To nam se već događalo, tako da...

Vučić: „Da li se oni stide da se potpišu zato što znaju da vrše krivična dela? Pa to na glave... umesto glava dece gospodina Šešelja, stavili...“

B92: Da. Da bi bilo jasno – pričamo o jednim novinama koje se zovu ''Dosije'': 'poštenje' radikala.

Vučić: „Nisu novine, već je reč o nečemu što je DS odštampala. Odštampao je onaj kriminalac Ražnatović, čuveni zemunski kriminalac Ražnatović, i još neki ljudi iz tima Nenada Bogdanovića. I to dele po gradu. Ali, ja mislim da će im se to obiti o glavu. To će im se obiti o glavu iz prostog razloga što to ljudi ne mogu da trpe.“

B92: Kako će im se obiti o glavu? Ne razumem.

Vučić: „Zato što će ljudi glasati upravo protiv toga.“

B92: Dobro. Prepustite ljudima da glasaju.

Vučić: „Hoću samo da kažem, dozvolite mi, molim vas. Dakle, ono u šta sam apsolutno siguran, a to naravno rade zato što imaju problem, kao i svi oni koji pokušavaju tobožnjom dokumentacijom nešto da pokažu. Ja ću sve to da vam ponovim. U Zemunu za te četiri godine uređene su Gospodska i Trg pobede. Liče na ulice u Beču. 'Pinki' je u potpunosti rekonstruisan i renoviran. Institut za reumatologiju je izgrađen, porodilište u Zemunu, pozorište u Zemunu...“

B92: Je li od opštinskih para ili republičkih?

Vučić: „Od opštinskih para.“

B92: Porodilište, bolnica – opštinske pare?

Vučić: „Tako je. Porodilište je od opštinskih para.“

B92: Zato što je to pod republičkom ingerencijom, zato vas pitam.

Vučić: „Od opštinskih para. Od opštinskog novca, 46 kilometara primarnog vodovoda, više od 40 kilometara nove asfaltne trake. Za prethodne četiri godine...“

B92: A i Magistrat je renoviran od opštinskog novca, takođe, nemojte to da zaboravite. Je li tako?

Vučić: „Da, kao i Krunska, gde gospodin Bogdanović sedi, koja je inače mnogo skuplja zgrada, a uzeta je iz Diposovog stambenog fonda.“

B92: Ok.

Vučić: „Nije OK dok ne završim.“

B92: Dobro, završite pošto imamo i reklame i slušaoce.

Vučić: „Što se tiče Zemuna, postoji još jedna, a to je najvažnija stvar. I mislim da su to ljudi pokazali. Odvojili su opštinu Surčin od Zemuna da bi pokazali kako mogu da dobiju Zemun i sačuvaju Zemun, jer ne mogu da pobede u Surčinu. I šta se zbilo? U Surčinu sam dobio 50 posto, u Zemunu 41 posto. Moj protivkandidat gospodin Bogdanović 12 posto manje. Izvinite, ako to nije dovoljan dokaz, a ja mislim da ste jedno milion puta ponovili u svim svojim emisijama sve što ste hteli, sve što ste želeli, sve što vam je napamet palo. Uveren sam da ljudi dobro znaju ko je dobro radio, a ko nije. Ljude ne možete da prevarite. To su pametni, vredni, marljivi, pošteni ljudi, i ti ljudi na svaki način i po svaku cenu i bez ikakvih muka glasaju za svoju budućnost i za budućnost svoje dece. I oni su to pokazali i na ovim izborima. To je jedan mali problem sa kojim se suočavaju oni koji štampaju takve prljavštine, koji na telo dece Vojislava Šešelja, na telo deteta Vladimira koji je tada imao dve godine, stavljaju moju glavu. Na telo supruge Jadranke stavljaju Tomislava Nikolića, naravno foto-montažom. Na telo sina Aleksandra stavljaju glavu Maje Gojković, i Mihajla ne znam ni ja više čiju. Dakle, ja nikada to ne bih uradio nijednom detetu u Beogradu, što je uradio moj protivkanidat. I to govori o njemu, i to govori o onima koji misle da su time nešto dobro uradili. I ja mislim da će im se to na izborima obiti o glavu i da će se to pokazati kako i na koji način su zaista sve činili.“

B92: Imamo obavezu da pustimo reklame, a zatim otvaramo i telefon za naše slušaoce. Imamo već nekoga na vezi. Dobar dan.

Slušateljka: „Dobar dan. Da vam kažem, ovde jedna penzionerka. Molim vas, da li Vučić misli da smo mi zaboravili šta su oni radili, kako su nas lagali? I kad smo se mi javili Šešelju, šta je govorio o penzijama – neće nijedan ministar da primi platu dok prvo penzije ne budu isplaćene. On nam je rekao: „To je bila propaganda.“ Pa onda, šta su sve radili s onim jadnim novinarima kad je on bio ministar! Kako ga nije sramota? Ne daj gospode bože da nam oni dođu! Oni su gori nego što su bili Miloševićevi.“

Vučić: „Što se tiče obećanja penzionerima, sve što je bilo u moći tadašnje vlade – bilo je vrlo teško vreme i sigurno da nije bilo lako penzionerima – zaista je učinjeno. Ovo nikada nije rekao gospodin Šešelj. To je bila izjava jednog od članova nekog od sindikata, koji je imao lične nesporazume i koji je pokušavao po svaku cenu da dobije medijski prostor. Što se tiče novinara, sa gotovo svima imam, rekao bih, odlične odnose, i uvek sam se ponašao i postupao u skladu sa zakonom, za razliku od ovih koji su to radili uredbama, potpisima, i koji su to završavali u vreme vanrednog stanja.“

Slušalac: „Vojislav Živanović iz Zemuna kraj telefona. Imam dva pitanja za gospodina Vučića. Prvo pitanje je – kako misli da reši saobraćaj u Beogradu, pošto je evidentno da je saobraćaj zaista u problemu? A drugo pitanje – zašto dozvoljava da u vašoj emisiji, koju ja slušam i poštujem... a, inače, nisam glasač SRS-a, niti podržavam SRS, ali stvarno mislim da nije u redu da se vaš razgovor sa gospodinom Vučićem svaki put svodi na neko izvođenje dokaza i svađe. Ja mislim da to nije vaš posao, zaista. Toliko.“

Vučić: „Dve stvari je čovek rekao, pa ću i njemu odgovoriti na obe. Najpre, hvala za ovo drugo. Zaista isto mislim, bez obzira na to što sam spreman i moja je obaveza. Dakle, moja je dužnost da sve izdržim, da sve čujem i da na sve odgovorim. To ću uraditi uvek i ubuduće. Što se saobraćaja u Beogradu tiče, to je zaista veoma komplikovan problem, i pokušaću u najkraćem da vam odgovorim. Mi ćemo imati mnogo problema u saobraćaju narednih godina. Ukoliko ne krenemo u hitno rešavanje tzv. razvojnog programa i izgradnje strateških objekata u Beogradu, mislim da ćemo imati nerešiv problem za pet godina. Šta mi moramo odmah da krenemo da radimo? Da krenemo istovremeno sa izgradnjom obilaznice oko Ostružnice i izgradnjom unutrašnjeg magistralnog prstena. Time ćemo mnogo uštedeti. Ali, za to nam je potrebno, naravno, i most Čukarica – Novi Beograd, a tek kasnije, naravno, i rekonstrukcija Pančevačkog mosta. Jer, naš cilj mora da bude pre svega izmeštanje saobraćaja iz centra Beograda. I zato je potrebno da taj most bude udaljeniji, jer su neki davali ideju da taj jedan most bude spajanje starog Sajmišta sa Nemanjinom ili na nekoj sličnoj lokaciji, ali mi time ne bismo dobili ništa, jer bismo opet slili sva vozila na isto mesto. Mi moramo da krenemo u izgradnju. Time se ljudima obezbeđuje više posla. Time se mnogo više radi. Ali, istovremeno, time mi počinjemo da zarađujemo. Time kao grad počinjemo da zarađujemo i rešavamo krupne i nagomilane probleme. Ali, to ne sme da bude u projektima i da se kaže – Mi tu imamo ideju, mi ćemo to da uradimo ovako i onako – pa četiri godine ništa nije urađeno. Mora da se krene u realizaciju. I tih 17,5 kilometara koji nedostaju za obilaznicu oko Ostružnice. Ukupan projekat nedostajućih sredstava je negde oko 130 miliona evra. Od EBRD-a bi trebalo da se dobije za to više od 50 miliona evra. Grad i Republika moraju da se dogovore. Dakle, to nije stvar političkih simpatija, ličnih simpatija ili ne. Moraju da se dogovore. Mi nećemo imati nikakvu šansu da imamo iole normalan saobraćaj, ukoliko se to ne desi. I što se tiče javnog prevoza, ono što je moj plan – ja mislim da mi uzmemo tzv. BOT sistem. Dakle, čudilo me sinoć u duelu, kad smo razgovarali, da gospodin Bogdanović ne zna šta je to, jer to je primenjeno u mnogim gradovima Istočne Evrope. To su svuda zaista koristili. Naprosto, to je nešto što vam Zapad nudi. A šta to znači, na primer? Dakle, to je Builds Operates and Transfer. Dakle, oni izgrade kompletnu infrastrukturu, upravljaju time, posle 20 godina transferišu ponovo gradu i Beograđanima. To možemo da uradimo i sa javnim prevozom. To možemo da uradimo i sa kompletnom putnom infrastrukturom. Ili da ne pravimo to na kompletnom delu, ali u pojedinim delovima, gde mi nemamo dovoljno finansijskih sredstava. Jer, oni će tu imati tzv. naplate, oni će to koristiti, ali ćemo mi imati takvu infrastrukturu kakvu, čini mi se, nismo mogli ni da sanjamo, ni da vidimo.“

Slušateljka: „Dobar dan. Poštovanje vama, gospođice Riha, i pozdrav gospodinu Vučiću. Gospodina Vučića pozdravljam, i moram da vam kažem da veoma poštujem vaš intelekt i vašu rečitost. Pošto ja kao anonimus ne mogu da dođem do vas nikako nego ovako, molim lepo sad nešto gospodina Vučića, izvinite, malo je privatno, ali moram. Vi imate gospođu tetku u Zemunu, u ulici Kapetana Radića-Petrovića, koja se stalno nešto poziva na vas. Ja vas molim da je zamolite i da iskorigujete njeno ponašanje prema ljudima koji joj pomažu...“

B92: Gospođo, molim vas, ovo nije pitanje... Ne, ovo nije pitanje za ovu emisiju.

Slušateljka: „Nije pitanje, ali nemam drugu priliku da dođem do gospodina Vučića.“

Vučić: „Slažem se, možete da dođete do mene...“

Slušateljka: „Kako?“

Vučić: „Zaista ne znam o čemu je reč.“

Slušateljka: „Ja moram da vam objasnim, ali ne znam kako da vam objasnim.“

B92: Dobro, ali ovo nije prilika. Ova emisija nije prilika za ovu vrstu objašnjenja, o familiji itd. Imamo sledećeg slušaoca.

Vučić: „Ako hoćete, želim samo da odgovorim nešto gospođi. Ja se trudim i naravno znam... i molim ljude da nekad razumeju. Ne, to mi se nije dogodilo već dve ili tri godine. Ali, pre toga, naravno, bio sam i mlađi i neiskusniji. Naravno da vam se dogodi nekada kad reagujete na neku nepravdu ili na nešto što ne možete do kraja da prihvatite, da ponekad budete malo grublji. Ali, ono što moram da kažem, to je da se trudim i pokušavam da ne uvredim mog sagovornika, da brinem i o onome što ću o njemu reći. Izvinjavam se ako sam nekada u tome prekrdašio ili prekoračio. Prosto, nije mi bila namera. A za ovo drugo – nemojte da se ljutite. Ali, evo, ja vas pozivam da vi kod mene dođete na Trg pobede broj tri, nemam ništa protiv, već od ponedeljka u bilo koje doba dana.“

B92: Da, rešite tu vrstu privatnih pitanja u stranci.

Vučić: „Ne znam o čemu je reč...“

Slušalac: „Dobar dan. Pošto je gospodin Vučić osporio ono što je prva slušateljka rekla – izjave Vojislava Šešelja – ja želim samo da ga pitam – da li se seća da je Vojislav Šešelj na konferenciji za štampu kao potpredsednik vlade rekao vašim kolegama novinarima, koji su se žalili da su dobili batine pokušavajući da snime i naprave izveštaj o demonstracijama... posavetovao ih je da se penju na drveće da ne bi dobili batine i onda je dodao – a neki od vas prosto žude za pendrekom. Da li se gospodin Vučić toga seća? Hvala vam lepo.“

Vučić: „Ne, pitanje je gospodinu Šešelju u tom trenutku bilo – šta može da se preduzme povodom pitanja bezbednosti. On je rekao da ne može... da, naravno, MUP treba da preduzme sve neophodne mere koje su moguće, ali da uvek u takvim situacijama nije moguće svakoga zaštiti.“

B92: Dobro. Vidite, slušaoci pamte i neke druge rečenice. Imamo još nekoga na vezi.

Slušalac: „Dobar dan. Peđa ovde, glasač sa Dorćola. Hteo bih da vas pozdravim u studiju. Moram da se složim sa vašim prethodnim slušaocima koji su stavili primedbu na neprofesionalno vođenje emisije. Gospodina Vučića bih hteo da pitam – čime se bavi u životu, pošto nisam baš siguran da sam ukapirao koji je njegov profesionalni aranžman, sem ovoga u politici? Ima li on nekog iskustva u organizovanju tih poslova koje planira da izvede u Beogradu? Hvala. Prijatno.“

Vučić: „Hvala vama. Sad ću iskreno reći sve što sam u životu radio. Vrlo sam ponosan na to što sam radio. Vrlo sam ponosan zbog toga što, pre svega, nikada ništa nikom nisam ukrao, nikada ništa nisam oteo.“

B92: Ali, pitanje je bilo – gde ste radili?

Vučić: „Sve ću vam ispričati, molim vas. Dakle, već od 15. godine sam počeo da radim. Počeo sam da radim i vodio sam restoran, vodio sam i građevinske poslove, čak i radio. Onda sam...“

B92: Sa 15 godina ste vodili građevinske radove?

Vučić: „Ne, sa 17 godina. Radio sam i živeo u Londonu godinu i nešto dana. Radio u Hardware shopu, vodio poslove na sajmu. Doduše, i pre toga sam boravio u Engleskoj, ali zbog učenja jezika, ne zbog rada, ne zbog posla. Završio sam Pravni fakultet sa najvišim ocenama. Radio sam u jednom privatnom birou u u Beogradu šest meseci, obavljao poslove. Postao sam poslanik. Bio sam direktor Sportsko-poslovnog i kulturnog centra... To se zvalo ’team group’ tada, a posle toga je to nestalo... ljudi su se bavili marketingom i davanjem različitih vrsta usluga. Kasnije je valjda to prešlo u Omnikorp ili tako nešto. Promenili su ime, promenili su sve ljude. Mislim da je najvažnije za Beograd da ima nekog ko jeste u stanju, da ima mnogo energije, mnogo ideja. Mislim da oni koji govore o godinama i neiskustvu zaboravljaju da su upravo mlađi ljudi donosili ogromne promene za, rekao bih, sve ljude širom Evrope. I nekima nije smetalo kada je gospodin Đukanović postao premijer sa 28 godina, ili Viktor Orban, premijer Mađarske sa 30 godina, pa su pokazali da mogu da upravljaju svojim zemljama, a ne samo gradovima, na dobar način.“

Slušateljka: „Dobar dan. Ja bih prvo kratko potpitanje, pa pitanje - da li je Gerontološki centar u nadležnosti grada Beograda ili Republike – pa da vam dalje postavim pitanje.“

Vučić: „U nadležnosti grada Beograda.“

Slušateljka: „To sam i mislila. Nije se dobro jedna prethodna slušateljka izrazila. Nije to privatna stvar – vaša tetka, jer maltretira i druge gerontodomaćice, a posredno i korisnike, traži određeno vreme...“

B92: Molim vas, nećemo tu vrstu pitanja.

Vučić: „Ja hoću. Kažite mi – ko mi je tetka, molim vas?“

Slušateljka: „...zato što se poziva na gospodina Vučića. Da li smo mi svi jednaki ili je ona ’jednakija’ što je njegova tetka?“

Vučić: „Ne, slažem se, ali mi kažite ko mi je tetka, kao boga vas molim?“

Slušateljka: „Gospođa Marija.“

B92: Dobro, nećemo da pričamo o tetki ovom prilikom.

Vučić: „Marija? Ja zaista nemam tetku Mariju.“

Slušateljka: „Ne, nisam htela to privatno, nego se to tiče velikog broja ljudi i zaposlenih i korisnika.“

Vučić: „Slažem se, gospođo, ali ja nemam tetku Mariju. Moram ovo da kažem. Ja nemam tetku Mariju. Imam tetku Smilju, nemam tetku Mariju. Ne znam u čemu je stvar.“

Slušalac: „Gospodine Vučiću, dobar dan. Vi ste častan i pošten čovek i zato će svaki pošten građanin glasati za vas, a ne za ovu šačicu ništarija. Hvala vam.“

B92: Molim vas, bez takvih reči. Sledeći slušalac. Izvolite.

Slušalac: „Dobar dan. Ja se izvinjavam što se javljam po drugi put. Postavio sam pitanje u vezi s poslovnim angažmanom gospodina Vučića. I upravo sam ustanovio da osoba koja je vodila restoran sa 15 godina ne može da vodi grad. Mislim, molim vas, gospodine Vučiću, priča o vođenju restorana i građevinske firme, stvarno je malo neozbiljno. Pitao sam vas – šta ste vi organizovali pre nego što ste se kandidovali, pardon – pre nego što ste otišli u politiku, u SRS? Znači, pošto ste već bili takav student na Pravnom fakultetu i pošto ste vodili restoran i ne znam šta još, na sajmu radili, predlažem da nastavite time da se bavite, da ostavite Beograđane da se bave nečim drugim. Hvala vam. Prijatno.“

Vučić: „Hvala i vama.“

B92: Slušalac sumnja i kaže da mu niste odgovorili na pitanje – šta ste zapravo oragnizovali, kakve su vam menadžerske...

Vučić: „Ne, on kaže da jesam odgovorio, ali želi da nastavim time da se bavim. Ja mislim da su to časni poslovi. Nikada mi neće biti problem i time da se bavim. Nikada od toga neću bežati, zato što mislim da je važno da čovek pošteno radi i svoj novac zarađuje. A to – da li i koliko godina ima i šta je to sve potrebno da se napravi – ja mislim da to će ljudi sami moći da procene. Nisam siguran da su se svi rodili kao gradonačelnici, pa su to od svoje desete godine radili... prvo im je mesto bilo to, pa su onda 50 puta bili imenovani na isto mesto, odnosno izabrani. Ali u svakom slučaju, hvala tom gospodinu što se javio i na onome što je primetio oko vođenja emisije. Ja poštujem njegovo mišljenje, naravno.“

B92: Naravno. Pre nego što uključimo sledećeg slušaoca ja bih se ponovo vratila na pitanja koja su došla sa sajta. Jedno pet-šest pitanja se odnosi na Vaš stan. Koliki vam je stan tačno u kvadratima...

Vučić: „Evo, da vam odmah odgovorim.“

B92: ... kako ste ga dobili?

Vučić: „Dobio sam 63 kvadrata od države, ostalo sam platio. Nikada nije bio 160 kvadrata, kao što su pričali.“

B92: A šta je to ostalo?

Vučić: „102 kvadrata korisne površine, da znate. I nemam ništa više od toga.“

B92: „Da li je tačno da ste se uselili za vreme bombardovanja?“ To je, takođe, pitanje.

Vučić: „Nije tačno.“

B92: Kad ste se uselili?

Vučić: „Uselio sam se znatno pre toga. To je šest meseci pre toga. Nema veze sa tim.“

Slušateljka: „Dobar dan. Želela bih da pitam gospodina Vučića da li se seća izjave njegovog predsednika - da se obraduje kad god vidi neku čitulju u listu „Danas“, jer zna da je umrlo jedno đubre. Neposredno pre toga, u tom listu se našla i čitulja našeg sina, koga je pola Beograda ožalilo, i sudeći po stotinama telegrama izjave saučešća koje smo dobili, to nije bio. Da li i on tako misli o svojim sugrađanima koji čitaju list 'Danas', a ne 'Zemunske novine'? Hvala.“

Vučić: „Moram da priznam da nismo baš sve...  razumeo sam suštinu, ali nismo baš sve čuli. U svakom slučaju, žao mi je zbog...“

B92: Predsednik vaše stranke je u jednom trenutku rekao da se u listu „Danas“ objavljuju čitulje ljudi koji su đubre. To je citirala slušateljka. Ona je to zapamtila.

Vučić: „Ja mislim da on nikada nije rekao to za čitulje.“

B92: Tako kaže žena.

Vučić: „Ja ne mislim da je on ikada to rekao. Inače, poštujem sve Beograđane i nikada nikome ne želim bilo kakvu nesreću.“

Slušalac: „Dobar dan. Pre svega da pozdravim vas i vašeg gosta, i da konstatujem da se ne slažem sa slušaocima koji kažu da ne vodite profesionalno ovaj program. Mislim da radite vrlo dobro.“

B92: Hvala vam na tome, ali imamo još nekoliko minuta. Molim vas, konkretno pitanje...

Slušalac: „Pitanje je ovakvo. Ja sam čovek sa fakultetskim obrazovanjem, radim 40 godina i nisam uspeo od države da dobijem stan. Kako je gospodin Vučić bez rada dobio stan? Hvala lepo.“

Vučić: „Dobio sam 63 kvadrata od države. Mislim da je mnogo više njih dobijalo, ali ja ništa drugo niti sam imao, niti mogu da imam, niti imam. Dobilo je mnogo ljudi, a naravno neki nisu...“

B92: Kako ste dobili od države? Objasnite to.

Vučić: „U skladu sa zakonom, kao što znate, koji je postojao i u skladu sa pravilnikom Republičkim organima uprave. Dakle, tako.“

B92: A čiji je to bio stan? Hajde da razjasnimo to još jednom.

Vučić: „To nije bio ničiji stan. To je bila kompenzacija, koja je urađena između preduzeća i organa uprave. Dakle, na takav način. Inače, nije bio ničiji stan. Ne znam šta želite od mene. Ja hoću samo da kažem...“

B92: Veoma mnogo pitanja je vezano za taj stan i ja zato insistiram da to razjasnimo.

Vučić: „Ja hoću samo da vam kažem na kraju... Ja sam razjasnio to. I to nije pitanje koje Beograđane pre svega interesuje. Beograđane interesuje kako po pet stanova imaju oni koji nisu dobili od države nijedan, koji su sve suprotno...“

B92: Ali ih zanima kakav je budući gradonačelnik?

Vučić: „Mogu li ja da završim? Da pričam i o gradonačelniku i o njegovim saradnicima, onima koji imaju i po pet i po šest stanova, restorane i butike, a da su se bavili samo javnim poslom u životu. I zato Beograđani hoće borbu protiv korupcije, i zato Beograđani hoće promene. I zato sam siguran da će glasati za promene. Jer, ključno pitanje ovih izbora jeste – korupcija ili promene? I uveren sam da to ljudi znaju, da to ljudi osećaju. Ja sam potpuno čist i stojim pred svima i svima sve otvoreno kažem. Kad me pitate – je li ovo, ja kažem – jeste, je li ovo – nije. I nemam nikakav problem ni sa čim. Kod mene se sve zna, a kod nekih koji imaju 20 i 30 puta više se očigledno vrlo malo zna, a sve su mnogo radili, a bavili se samo javnim poslom i ništa drugo i ni na koji drugi način. Zato bih iskoristio priliku da pozovem sve Beograđane da izađu na izbore u nedelju 3. oktobra, da glasaju za promene, da glasaju protiv korupcije. I uveren sam da imamo priliku da razvijamo naš grad, da brinemo o budućnosti naše dece. I mislim da na takav način Beograd može da odnese najveću pobedu. Izvinite, i u tome je razlika između mene i mog protivkandidata – ja želim da budem gradonačelnik svim Beograđanima, bez obzira na partijsku i političku pripadnost i opredeljenost.“