Biser Barselone koji podseća na morske talase: Zašto više nema ovakvih zgrada?

Kuća Batllo (Casa Batllo) je jedno od najpoznatijih, i prema mnogima najljepših, dela slavnog arhitekte Antonija Gaudija. Nalazi se u ulici Passeig de Gracia 42 u Barseloni, a nemoguće ju je promašiti.

Gaudi ju je osmislio za potrebe industrijalca Josepa po čijem prezimenu kuća nosi ime, iako je lokalni stanovnici čestu nazivaju i "kućom kostiju“. No, o tome malo kasnije.

Josep Batlo odlučio je da se skrasi baš u ovoj ulici jer su u to vreme ovde živeli moćni i bogati poslovni ljudi. Hteo je da njegova rezidencija odiše bogatstvom te da se njegov status vidi izdaleka. Svidio mu se Park Guel kojeg je Gaudi osmislio i čini se da nije mogao da odabere bolju osobu za posao.

Gaudi ga je uverio da nema potrebe za rušenjem već postojeće kuće, već da može da preuredi postojeću. I bacio se na posao: inspiraciju je pronašao u prirodi, tj. u okeanu. Cela fasada oblikom i motivima podseća na morske talase, a unutrašnjost kuće nalikuje na prizore vidljive kada zaronimo pod površinu mora.

Baš u to doba jedna od najpopularnijih knjiga bila je Verneova "20.000 milja pod morem“, pa mnogi nagađaju da je ona bila ta presudna kap.

I poznati slikar Salvador Dali ostao je impresioniran ovim zdanjem, opisavši fasadu kao "snažan sjaj raznobojnog mozaika koji isijava iz neobičnih vodenih oblika“.

Foto: Profimedia

Zgrada odaje počast velikanima Barselone, a upriličen je u tornju s cvijetom koji ga simbolizuje. Balkoni su pak oblikovani kao lobanje i kosti.

Građena je početkom 20. veka, u delu grada poznatom kao "Jabuka nesklada“. Zanimljivo ime dobio je zbog međusobne konkurencije tadašnjih arhitekata, a nastalo je od igre reči jer ista reč označava i jabuku i kvart.

Velik deo Barselone odiše zaigranim stilom arhitekte Antonija Gaudija – njegove mašte delo su i bazilika Sagrada Familia, Kasa Mila i Park Guel. Da je oduvek imao ekscentričnu crtu, svedoči i epizoda iz njegovih studentskih dana. Kada je diplomirao, njegov profesor je promrmljao: "Ko zna jesmo li ovu diplomu dali ludaku ili geniju. Vreme će pokazati…“

I premda je zadužio svoj grad koji danas privlači brojne turiste baš zbog svog šarenila i avangardne arhitekture, Gaudi nije dobio priznanje koje je zaslužio za života.

Poginuo je 1926. kada ga je na ulici pregazio tramvaj. Niko od njegovih sugrađana ga nije prepoznao, a umro je u bolnici za siromašne u koju je potom prebačen. Njegovi ostaci danas se nalaze u Bazilici Svete porodice, a njegova dela uvrštena su na UNESCO popis svetske baštine.