Srbija blizu magičnog broja od 10 miliona: "Ne treba da izmišljamo toplu vodu"

Srbija će ove godine ispuniti ciljeve iz strategije turizma, a to znači više od 3,6 miliona turista i više od 9,6 miliona noćenja, tako da se približava magičnom broju od 10 miliona noćenja.

To je izjavio potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, te dodao da Srbija u naredne dve do tri godine treba da razvije još pet top-destinacija, pored Beograda, Novog Sada, Kopaonika, Zlatibora i Vrnjačke banje, a koje bi dodatno doprinele rastu turističkog prometa.

Tu, kaže, misli na Palić, Donje Podunavlje, Divčibare, Niš i Sokobanju.

Naglasio je da Srbija mora da prati globalne trendove u turizmu i primenjuje nove tehnologije, budući da je turizam pionir u tome, jer se više od polovine rezervacija obavlja preko interneta.

Naveo je da je 63 odsto svih stranih turista kažu da su za Srbiju kao destinaciju saznali preko interneta, a 73 odsto njih rerezervisali su smeštaj putem bukinga.

Procena je, rekao je Ljajić na otvaranju konferencije "Turizam Srbije - Partnerstvo za bolju budućnost", da će 2025. čak 68 odsto putnika na svetu biti "digitalni putnici" koji će svojim putovanjem upravljati mobilnim telefonom.

Rtanj/Foto: CreativeFamily/Depositphotos

Personalizovani pristup

Srbija svoju šansu za razvoj turizma, kako je rekao ministar, treba da traži i u novim trendovima i u praćenju potreba savremenog turiste, koji sve češće ide na kraće odmore u manje gradske sredine koje još nisu tako popularne destinacije, a koje su na međunarodnom tržištu prestigle putovanja na more, odnosno odmore na plažama.

Kaže i da Srbija ne treba da "izmišlja toplu vodu" nego da svoju strategiju u privlačenju turista dalje razvija na kulturno-istorijskom nasleđu, gostoprimstvu i gastronomiji, što su tri ključna utiska koja navode strani turisti koji dolaze u našu zmelju.

"Ranije su porodična putovanja bila dominatna, i danas su, ali manje dominantna u odnosu na solo putovanja kojih ima sve više. Perosnalizovani pristup prema svakom turistu je velika novina. Svaki putnik je za sebe i ima svoje potrebe i zahteve", rekao je Ljajić.

Zdrava i organska hrana je, dodaje, nešto novo što turista traži, kao i kontakt sa lokalnom zajednicom i upoznavanje sa njenim identitetom.

5 motiva

Naveo je da su istraživanja i Svetske turističke organizacije i Evropske turističke komisije pokazala da 75 odsto ispitanika navodi pet motiva koji su ključni za dolazak na neku destinaciju, pa tako 29 odsto njih kaže da su to pirorodne lepote i atrakcije, 15 odsto gastronomija i 13 odsto gradovi.

Ljajić je dodao da devet odsto ispitanika navodi upoznavanje sa identitetom određene zajednice, a devet odsto autentično iskustvo i posebnosti određene desticinacije.

Prošle godine je u svetu putovalo 1,4 milijardu ljudi, što je pet odsto više nego u prethodnoj godini, ali Ljajić kaže da je to ipak manje nego 2017. kada je zabeležen rast od sedam odsto.

Foto: depositphotos/elenathewise

Rast na globalnom nivou

"Projekcije za ovu godinu nisu tako optimistične kao što su bile pre nekoliko godina, jer se očekuje rast na evropskom i globalnom nivou od tri do četiri odsto", kaže Ljajić.

Navodi da na to usporavanje utiču geopolitičke prilike, protekcionističke mere koje pojedine zemlje pirmenjuju prema drugim zemljama, Bregzit i kriza u Evrozoni.

Ipak navodi da su predviđanja za narednu godinu da će rast turizma biti održiv i da će oko 1,6 milijardi ljudi putovati svetom, od čega će 1,4 milijardi putovati u okviru svog regiona, a 400 miliona ljudi na različite destinacije šitom sveta.

Uprkos teškim geopolitičkim, ekonomskim i trgovinskim uslovima, Ljajić kaže da su destinacije danas daleko dostupnije nego ranije, s obzirom na vizne olakšice, direktne avio-letove, loukost kompanije kojih je sve više i veliki tehnološki razvoj.

Naveo je da je 1980. čak 75 odsto svetskog stanovništa moralo da ima vizu za putovanje u neku zemlju, a danas je ona potrebna za 53 odsto svetske populacije, te da je i u tom smislu učinjen napredak.

Avio-saobraćaj je, kaže Laljić, danas zauzeo potpuni primat u odnosu na sve druge vrste saobraćaja i čini 58 odsto u ukupnom tržištu saobraćaja, dok je 2000. iznosio 46 odsto.

U tom periodu je, navodi Ljajić, drumski saobraćaj "pao" za 10 odsto, sa 49 na 39 odsto.

"Ova razlika će se dodatno povećavati u korist aviosaobraćaja", rekao je Ljajić.