Jeste li primetili ove trendove? 6 stvari koje mogu da unište putovanje

1. Ја се увек спакујем у ручни пртљаг, тако да немам проблема око чекирања, које обавим преко Интернета кад год могу. И нисам баш патуљак, имам 190 цм, али не носим целу кућу на пут од недељу дана.

2. Попусти ме не занимају, јер летим лоу-кост компанијама.

3. Не правим селфије, заправо престао сам себе да фоткам још пре 10 година. Не видим сврху тога.

4. Обишао сам око 70 земаља света, али немам ни Инстаграм, ни блог. Понешто сам објавио на Фејсу док сам имао живаца. Престао сам да залазим на Фејс од када су људи почели да ме нервирају. Сада углавном тражим нека места која обилазим сам и где могу да уживам у миру и тишини.

5. Кратка путовања у месташца близу куће се иначе зову ИЗЛЕТИ, али у ери миленијалаца и инфлуенсера неке старе речи су изашле из речника. Некада смо сви волели да скокнемо до родбине на селу, до оближње бање, деца Титових генерала и у Дубровник на викенд-кафу. Нажалост, данас људи раде као робови код приватника, иду на посао и викендима, једва измоле неких 10 дана за Грчку годишње, тако да тога одавно нема. Иначе сам већ поменути мит о одласку авионом на ту дубровачку кафу у време СФРЈ чуо тек недавно, а рођен сам 1965. и нешто се не сећам било кога из моје околине да је то радио, али нема везе ... ми Срби обожавамо митове, од Косовског боја надаље.

6. Данас није тешко имитирати локалце било где. Сви носе патике, сви носе безбол капе, сви чачкају телефоне ...

influenseri bloger vlogeri. ti ljudi zive od ubedjenja da se zemlja okrece kako oni kazu i to je postalo previse iritantno. Organizujes putovanje prema sebi, aplikacije su dostupne, kontakt sa lokalcima... najlepse stvari se dese spontano, bez planiranja. Ako ti se lezi ispod palme na obali mora... lezi izpod palme na obali mora i sta te briga sta neki influenser kaze na to.

Ubedljivo najveci animozitet danas imam prema influenserima . Ti kompleksi koji oni neguju i pokazuju danas na instagramu recimo, se meni svrstava u jednu ozbiljnu patologiju . Samo sto se na luster jos nisu popeli, a poceli su vec ...

Препоручујем одлазак у самосталној режији уз претходно саветовање и коришћење форума. Обавезно погледајте какве све преваре постоје за вашу дестинацију. Бићете ми захвални.

Ja sam samo primetio da je u Srbiji trend da se negde putuje po svaku cenu. imali para ili ne, putovati i slikati se mora, pa se slike sa vikend putovanja objavljuju po 20 dana.

“Ukoliko ne čekirate prtljag, nećete moći da čekirate ni kartu, a čak i ako uspete, neće dozvoliti da svoje stvari unesete u avion. Prosto nema načina na koji biste mogli da "prevarite" avio-kompaniju.
Isto tako, na karti je naznačeno mesto na kojem ćete sede, ne postoji mogućnost da ipak sami izaberete mesto kada uđete u avion. A ako ne bude bilo mesta za ručni prtljag, ne žalite se osoblju, jer će vam samo reći koje usluge sve kompanija nudi, ukoliko se doplati.”
- Da, mnoge američke kompanije imaju “basic economy” ili osnovnu ekonomsku klasu. Sa tom kartom imate pravo na ručni prtljag do propisanih dimenzija koji možete da unesete u kabinu, ali ne možete da čekirate veliki prtljag. Ako donesete veliki prtljag sa tom kartom, nećete proći kontrolu jer prtljag ne zadovoljava dimenzije, ali nikakav problem, kompanija će ga čekirati uz doplatu. Što se tiče obeleženih mesta, basic economy obično ne podrazumeva obeleženo mesto, nego ste u poslednjoj grupi za ukrcavanje i sedate na mesta koja su preostala nakon što su seli putnici sa skupljim kartama. Ako za ručni prtljag, na koji imate pravo i koji ste uneli u kabinu nema mesta, nikakav problem, osoblje će ili pronaći mesto ispod sedišta na primer, ili će ubaciti vaš ručni prtljag sa ostalim prtljagom, pa nakon leta pokupite vašu torbu na gejtu. To se radi bez naknade naravno, jer je uračunato u cenu karte. Basic Economy je dobra ideja za ljude koji idu na kraći put, na poslovne sastanke na primer, i nose osnovne stvari. Teoretski, trebali bi da prodju još jeftinije nego ranije kad su kupovali najjeftiniju Regular Economy klasu. Medjutim u praksi, u besomučnoj trci za profitom i izvlačenjem svakog centa od putnika, kompanije su podigle cenu Basic Economy na nivo koji je ranije bio Regular Economy, a Regular Economy je znatno skuplji nego ranije i plaća se kao dodatni luksuz. Mislim da je to problem sa tim kartama a ne ovo o čemu piše tekst.

Pošto više nisam baš najmlađi, odnosno, blizu sam pola veka (srećom te se. niti. osećam, niti izgledam tako :) ), sećam se još vremena, doduše, tada sam bio dete, kada je putovanje avionom bilo nešto što je većina ljudi i u bogatijim zemljama od naše mogla da priušti sebi vrlo teško, a u tadašnjoj Jugoslaviji je pasoš, ne računajući gastarbajtere, koji suga vadili da mogu da pobegnu, imalo i redovno putovalo maksimalno deset procenata ljudi, uglavnom iz većih gradova, od kojih je vrlo malo redovno letelo i do Pariza ili Londona, a kamoli na druge kontinente. Većini je najčešće letačko islustvo bilo do Dubrovnika ili Splita, jer su umutrašnje karte bile prilično jeftine, ne sećam se tačno koliko, ali tipa pedeset-sto ondašnjih maraka, dok su međunarodne tipično bile po nekoliko stotina a prosečne plate možda 500-600, dakle sličan odnos današnjim platama i evrima. Danas ljudi lete za pedeset ili sto evra na drugi kraj evrope, a za 500-600 preko pola sveta ako uhvate malo popusta, još se bune što nemaju komfor biznis ili prve klase. Pa, izvinite, ali ne može i jare i pare, konkurencija i liberalizacija su makismalno snizile cenu karata, ali nešto morate da žrtvujete, nisu ljudi ulagali svoj novac, znanje i vreme u aviokompanije da bi svaki luzer za dž video sveta, već da bi i oni nešto zaradili :))

@EU Citizen

Slabo se secate. Samo JAT je imao vise od 3 miliona putnika. Vise stranih kompanija nego danas je sletalo na Beogradski aerodrom i bilo je vise letova. Nego se osiromasilo, pa je bolje da se ne secamo.

@ Putnik

Generacijo, svaku ti potpisujem, sem tacke 5. Nisam dete generala, ali let na kafu do Dubrovnika jesam praktikovala. Nisu to tada bili neki veliki novci...

@Lola
Pa tri miliona putnika na zemlju od dvadeset i nešto miliona je smešno, a verovatno su barem polovina bili jeftini domaći letovi, da i ne govorimo o tome da su i onda u zemlju, naročito na more dolazili brojni strani turisti i da ke bilo nekoliko milioma gastarbajtera koji su jednom ili dvaput godišmke dolazili, većina kolima, da se pokaže sirotinji, ali neki su i leteli, to je upravo ono o čemu ja govorim, a verovatmo još navodite cifru iz kasnijeg doba od onog o kome sam govorio, krajem osamdestih su ljudi počeli nešto češće da lete i karte su bile jeftinije u odnosu na plate. Ali ne mogu komunjare i jugonostalgičari da ne ulepšavaju ružnu prošlost i da ne sakrivaju činjenicu da je ono bila jedna siromašna država. koja je lažni standard za vrlo mali procenat stanovništva, komunističke lažne elite i njihove sluge i prodane duše iz pseudointelektualnih i kvaziumetničkih krugova, kupovala zaduživanjem na zapadu, a onda početkom osamdesetih bankrotirala. Ostali su bežali u gastarbajteraj u milionima sigurno zato što su živeli u obilju i raskoši kod kuće :))) Standard i nivo života u današnjoj Srbiji, koja je jedna leva državica na materijalnom začelju kontinenta je ipak značajno bolji u proseku od standarda stare Juhoslavije, ko mi ne veruje, neka uporedi prosečne plate i cene, podaci postoje, da i ne govorimo o nesravnjeno boljem izboru i kvalitetu svega danas. Samo jugonostalgičari vole da lažu i da retuširaju prošlost, a i tačno je da je jedna kategorija ljudi živela bolje nego danas, plaćenička pseudoimtelektualna laprdala i poltroni uopšte koja su se prodali komunistima za trideset srebrnjaka, koji su u praksi, naravno, bili bedne mrvice, pa to mora da se ulepšava :))

EU Citizen
Majstore, možda imaš (ne)opravdane razloge ali prilično si pobrkao pojmove, vezano za standard, kvalitet života i okolnosti u kojima se nalazimo sada i onda 70-tih, 80-tih...tako da te prazne priče o kojima lupaš ostavi za svoj muško/ženski kružok.
Imam dovoljno godina da znam, a ipak nedovoljno da se sećam svega što je bilo i što je sada, posebno što sam nekada živeo u SFRJ a sada živim u EU.
Svako ima svoja gledišta i stavove koji formiraju zaključke na određene teme i to je potpuno prirodno...znaš već ono - poluprazna i polupuna čaša...
Batali frustracije i tihu jezu, opusti živce i uživaj u trenutku.
Pozdrav svima.

Ljudi putujte... Najosnovnije stvari u ranac i put pod noge... Neverovatno koliko se čovek bogati dajući, koliko dobija pružajući i koliko je srećniji putujući, upozajući predle, ljude, običaje, kulturu. Toliko toga ima i besplatno, jeftino, povoljno, a vredno za videti, doživeti... Putujte, sve ostalo je relativno...

@Lavina
Nemam ja ama baš nikakve frustracije, između ostalog i zato što. mi je već, kako sam pripadao onom manjem delu populacije koji je putovao, samo u slučaju moje porodice od pošteno zarađanog novca, a ne od otetih i prokletih komunističkih para, još u toj "zlatnoj" SFRJ bilo jasno da je to jedna drljava i polupropala komunistočka soft-diktatura, i da želim da živim negde drugde, što već više od dvadeset godina i radim, nažalost, iz porodičmih i privatnih razloga, ne u Americi koja bi mi po stavovima i mentalitetu daleko više odgovarala, već u socijalističkoj EU koju gledam kako propada iz sličnih ili istih razloga kao SFRJ, i moja jedina frustracija (inače sam bez mnogo muke uspeo da dođem do gormjih par procenata u materijalnom smislu, i živim izuzetno opuštenim i zadovoljnim životom) je što ću zbog toga verovatno morati da se selim iz grada koji sam zavoleo, prebacujem kapital i menjam navike, jer ovo sve za čoveka naviklog da prati simptome ne sluti na dobro, dakle, bežim od komunjara celog života :) A ovo ovde pišem zbog mlađih ljudi, da im ne bi razni nostalgičarski lažovi punili glavu "divnom" državom i "zlatnim dobom" koji nikada nisu postojali, jer je ta država bila dobra samo za neradnike i provlakače, a dobro, odnosno na nivou tanjih i siromašnijih zapadnih država, su živeli samo malobrojni "izabrani", oni bliski komunističkom režimu, ili nešto malo pametnih i snalažljivih ljudi koji su našli rupe u sistemu i uprkos svim suludim preprekama uspevali da vode nekakav privatan biznis. Ko mi ne veruje, neka potraži zapadne podatke o ekonomiji SFRJ,.i vrlo brzo će shvatiti da je to bila jedna siromašna zemlja, koja je tuđim parama i kreditima potplaćivala jedan deo stamovništva, ne preterano velikodušno, a i od toga je uspela da bankrotira početkom osamdesetih i da to sakrije od većine stanovništva lažima i propagandom, pa kad to što stoji u svim zapadnim knjigama i istorijama kažete nekom jugonostalgičaru, on vas gleda belo, jer je zgodno zaboravio par-nepar, bonove za osnovne potrebe, restrikcije struje krajem dvadesetog veka i slične sramne sumanutosti u toj "zlatnoj" državi :))

Pošto više nisam baš najmlađi, odnosno, blizu sam pola veka (srećom te se. niti. osećam, niti izgledam tako :) ), sećam se još vremena, doduše, tada sam bio dete, kada je putovanje avionom bilo nešto što je većina ljudi i u bogatijim zemljama od naše mogla da priušti sebi vrlo teško, a u tadašnjoj Jugoslaviji je pasoš, ne računajući gastarbajtere, koji suga vadili da mogu da pobegnu, imalo i redovno putovalo maksimalno deset procenata ljudi, uglavnom iz većih gradova, od kojih je vrlo malo redovno letelo i do Pariza ili Londona, a kamoli na druge kontinente. Većini je najčešće letačko islustvo bilo do Dubrovnika ili Splita, jer su umutrašnje karte bile prilično jeftine, ne sećam se tačno koliko, ali tipa pedeset-sto ondašnjih maraka, dok su međunarodne tipično bile po nekoliko stotina a prosečne plate možda 500-600, dakle sličan odnos današnjim platama i evrima. Danas ljudi lete za pedeset ili sto evra na drugi kraj evrope, a za 500-600 preko pola sveta ako uhvate malo popusta, još se bune što nemaju komfor biznis ili prve klase. Pa, izvinite, ali ne može i jare i pare, konkurencija i liberalizacija su makismalno snizile cenu karata, ali nešto morate da žrtvujete, nisu ljudi ulagali svoj novac, znanje i vreme u aviokompanije da bi svaki luzer za dž video sveta, već da bi i oni nešto zaradili :))

@Lola
Pa tri miliona putnika na zemlju od dvadeset i nešto miliona je smešno, a verovatno su barem polovina bili jeftini domaći letovi, da i ne govorimo o tome da su i onda u zemlju, naročito na more dolazili brojni strani turisti i da ke bilo nekoliko milioma gastarbajtera koji su jednom ili dvaput godišmke dolazili, većina kolima, da se pokaže sirotinji, ali neki su i leteli, to je upravo ono o čemu ja govorim, a verovatmo još navodite cifru iz kasnijeg doba od onog o kome sam govorio, krajem osamdestih su ljudi počeli nešto češće da lete i karte su bile jeftinije u odnosu na plate. Ali ne mogu komunjare i jugonostalgičari da ne ulepšavaju ružnu prošlost i da ne sakrivaju činjenicu da je ono bila jedna siromašna država. koja je lažni standard za vrlo mali procenat stanovništva, komunističke lažne elite i njihove sluge i prodane duše iz pseudointelektualnih i kvaziumetničkih krugova, kupovala zaduživanjem na zapadu, a onda početkom osamdesetih bankrotirala. Ostali su bežali u gastarbajteraj u milionima sigurno zato što su živeli u obilju i raskoši kod kuće :))) Standard i nivo života u današnjoj Srbiji, koja je jedna leva državica na materijalnom začelju kontinenta je ipak značajno bolji u proseku od standarda stare Juhoslavije, ko mi ne veruje, neka uporedi prosečne plate i cene, podaci postoje, da i ne govorimo o nesravnjeno boljem izboru i kvalitetu svega danas. Samo jugonostalgičari vole da lažu i da retuširaju prošlost, a i tačno je da je jedna kategorija ljudi živela bolje nego danas, plaćenička pseudoimtelektualna laprdala i poltroni uopšte koja su se prodali komunistima za trideset srebrnjaka, koji su u praksi, naravno, bili bedne mrvice, pa to mora da se ulepšava :))

1. Ја се увек спакујем у ручни пртљаг, тако да немам проблема око чекирања, које обавим преко Интернета кад год могу. И нисам баш патуљак, имам 190 цм, али не носим целу кућу на пут од недељу дана.

2. Попусти ме не занимају, јер летим лоу-кост компанијама.

3. Не правим селфије, заправо престао сам себе да фоткам још пре 10 година. Не видим сврху тога.

4. Обишао сам око 70 земаља света, али немам ни Инстаграм, ни блог. Понешто сам објавио на Фејсу док сам имао живаца. Престао сам да залазим на Фејс од када су људи почели да ме нервирају. Сада углавном тражим нека места која обилазим сам и где могу да уживам у миру и тишини.

5. Кратка путовања у месташца близу куће се иначе зову ИЗЛЕТИ, али у ери миленијалаца и инфлуенсера неке старе речи су изашле из речника. Некада смо сви волели да скокнемо до родбине на селу, до оближње бање, деца Титових генерала и у Дубровник на викенд-кафу. Нажалост, данас људи раде као робови код приватника, иду на посао и викендима, једва измоле неких 10 дана за Грчку годишње, тако да тога одавно нема. Иначе сам већ поменути мит о одласку авионом на ту дубровачку кафу у време СФРЈ чуо тек недавно, а рођен сам 1965. и нешто се не сећам било кога из моје околине да је то радио, али нема везе ... ми Срби обожавамо митове, од Косовског боја надаље.

6. Данас није тешко имитирати локалце било где. Сви носе патике, сви носе безбол капе, сви чачкају телефоне ...

Ja sam samo primetio da je u Srbiji trend da se negde putuje po svaku cenu. imali para ili ne, putovati i slikati se mora, pa se slike sa vikend putovanja objavljuju po 20 dana.

Ubedljivo najveci animozitet danas imam prema influenserima . Ti kompleksi koji oni neguju i pokazuju danas na instagramu recimo, se meni svrstava u jednu ozbiljnu patologiju . Samo sto se na luster jos nisu popeli, a poceli su vec ...

@EU Citizen

Slabo se secate. Samo JAT je imao vise od 3 miliona putnika. Vise stranih kompanija nego danas je sletalo na Beogradski aerodrom i bilo je vise letova. Nego se osiromasilo, pa je bolje da se ne secamo.

Препоручујем одлазак у самосталној режији уз претходно саветовање и коришћење форума. Обавезно погледајте какве све преваре постоје за вашу дестинацију. Бићете ми захвални.

“Ukoliko ne čekirate prtljag, nećete moći da čekirate ni kartu, a čak i ako uspete, neće dozvoliti da svoje stvari unesete u avion. Prosto nema načina na koji biste mogli da "prevarite" avio-kompaniju.
Isto tako, na karti je naznačeno mesto na kojem ćete sede, ne postoji mogućnost da ipak sami izaberete mesto kada uđete u avion. A ako ne bude bilo mesta za ručni prtljag, ne žalite se osoblju, jer će vam samo reći koje usluge sve kompanija nudi, ukoliko se doplati.”
- Da, mnoge američke kompanije imaju “basic economy” ili osnovnu ekonomsku klasu. Sa tom kartom imate pravo na ručni prtljag do propisanih dimenzija koji možete da unesete u kabinu, ali ne možete da čekirate veliki prtljag. Ako donesete veliki prtljag sa tom kartom, nećete proći kontrolu jer prtljag ne zadovoljava dimenzije, ali nikakav problem, kompanija će ga čekirati uz doplatu. Što se tiče obeleženih mesta, basic economy obično ne podrazumeva obeleženo mesto, nego ste u poslednjoj grupi za ukrcavanje i sedate na mesta koja su preostala nakon što su seli putnici sa skupljim kartama. Ako za ručni prtljag, na koji imate pravo i koji ste uneli u kabinu nema mesta, nikakav problem, osoblje će ili pronaći mesto ispod sedišta na primer, ili će ubaciti vaš ručni prtljag sa ostalim prtljagom, pa nakon leta pokupite vašu torbu na gejtu. To se radi bez naknade naravno, jer je uračunato u cenu karte. Basic Economy je dobra ideja za ljude koji idu na kraći put, na poslovne sastanke na primer, i nose osnovne stvari. Teoretski, trebali bi da prodju još jeftinije nego ranije kad su kupovali najjeftiniju Regular Economy klasu. Medjutim u praksi, u besomučnoj trci za profitom i izvlačenjem svakog centa od putnika, kompanije su podigle cenu Basic Economy na nivo koji je ranije bio Regular Economy, a Regular Economy je znatno skuplji nego ranije i plaća se kao dodatni luksuz. Mislim da je to problem sa tim kartama a ne ovo o čemu piše tekst.

influenseri bloger vlogeri. ti ljudi zive od ubedjenja da se zemlja okrece kako oni kazu i to je postalo previse iritantno. Organizujes putovanje prema sebi, aplikacije su dostupne, kontakt sa lokalcima... najlepse stvari se dese spontano, bez planiranja. Ako ti se lezi ispod palme na obali mora... lezi izpod palme na obali mora i sta te briga sta neki influenser kaze na to.

EU Citizen
Majstore, možda imaš (ne)opravdane razloge ali prilično si pobrkao pojmove, vezano za standard, kvalitet života i okolnosti u kojima se nalazimo sada i onda 70-tih, 80-tih...tako da te prazne priče o kojima lupaš ostavi za svoj muško/ženski kružok.
Imam dovoljno godina da znam, a ipak nedovoljno da se sećam svega što je bilo i što je sada, posebno što sam nekada živeo u SFRJ a sada živim u EU.
Svako ima svoja gledišta i stavove koji formiraju zaključke na određene teme i to je potpuno prirodno...znaš već ono - poluprazna i polupuna čaša...
Batali frustracije i tihu jezu, opusti živce i uživaj u trenutku.
Pozdrav svima.

@ Putnik

Generacijo, svaku ti potpisujem, sem tacke 5. Nisam dete generala, ali let na kafu do Dubrovnika jesam praktikovala. Nisu to tada bili neki veliki novci...

Ljudi putujte... Najosnovnije stvari u ranac i put pod noge... Neverovatno koliko se čovek bogati dajući, koliko dobija pružajući i koliko je srećniji putujući, upozajući predle, ljude, običaje, kulturu. Toliko toga ima i besplatno, jeftino, povoljno, a vredno za videti, doživeti... Putujte, sve ostalo je relativno...

@Lavina
Nemam ja ama baš nikakve frustracije, između ostalog i zato što. mi je već, kako sam pripadao onom manjem delu populacije koji je putovao, samo u slučaju moje porodice od pošteno zarađanog novca, a ne od otetih i prokletih komunističkih para, još u toj "zlatnoj" SFRJ bilo jasno da je to jedna drljava i polupropala komunistočka soft-diktatura, i da želim da živim negde drugde, što već više od dvadeset godina i radim, nažalost, iz porodičmih i privatnih razloga, ne u Americi koja bi mi po stavovima i mentalitetu daleko više odgovarala, već u socijalističkoj EU koju gledam kako propada iz sličnih ili istih razloga kao SFRJ, i moja jedina frustracija (inače sam bez mnogo muke uspeo da dođem do gormjih par procenata u materijalnom smislu, i živim izuzetno opuštenim i zadovoljnim životom) je što ću zbog toga verovatno morati da se selim iz grada koji sam zavoleo, prebacujem kapital i menjam navike, jer ovo sve za čoveka naviklog da prati simptome ne sluti na dobro, dakle, bežim od komunjara celog života :) A ovo ovde pišem zbog mlađih ljudi, da im ne bi razni nostalgičarski lažovi punili glavu "divnom" državom i "zlatnim dobom" koji nikada nisu postojali, jer je ta država bila dobra samo za neradnike i provlakače, a dobro, odnosno na nivou tanjih i siromašnijih zapadnih država, su živeli samo malobrojni "izabrani", oni bliski komunističkom režimu, ili nešto malo pametnih i snalažljivih ljudi koji su našli rupe u sistemu i uprkos svim suludim preprekama uspevali da vode nekakav privatan biznis. Ko mi ne veruje, neka potraži zapadne podatke o ekonomiji SFRJ,.i vrlo brzo će shvatiti da je to bila jedna siromašna zemlja, koja je tuđim parama i kreditima potplaćivala jedan deo stamovništva, ne preterano velikodušno, a i od toga je uspela da bankrotira početkom osamdesetih i da to sakrije od većine stanovništva lažima i propagandom, pa kad to što stoji u svim zapadnim knjigama i istorijama kažete nekom jugonostalgičaru, on vas gleda belo, jer je zgodno zaboravio par-nepar, bonove za osnovne potrebe, restrikcije struje krajem dvadesetog veka i slične sramne sumanutosti u toj "zlatnoj" državi :))