Planinarenje je u modi

Kamo srece da omladina zameni blejanje u kaficima i splavovima za lepote planinarenja.Kao drustvo bi smo bili zdraviji.

Najslađi deo mi je kad prevaziđem tu psihološku barijeru.
Osećaj je kao da sam tek krenuo da se penjem.
Kad to prevaziđem, ne znam da li bih stao da ne padne mrak.

Iznenadio sam se koliko je hajking po prirodi popularan pošto sam emigrirao iz Srbije - "popularan" nije prava reč, to je čitava grana turizma! Tu su berze opreme, specijalizovane prodavnice, udruženja, časopisi, knjige, filmovi, kursevi, višednevni aranžmani, putovanja u druge zemlje i šta sve ne.

Srbija ima ogromne potencijale za razvoj hajkinga, ali mora mnogo da se radi. Interesovanje ljudi je prvi i bitan korak, a dalje treba urediti staze, edukovati ljude, cela Srbija mora da se očisti od smeća, napraviti potrebnu infrastrukturu (problematike pružanja hitne medicinske pomoći, licenciranja domaćinstava za vršenje "prenoćište i doručak" usluga itd.).

Kada mlađi od 35 godina provale šta je dobar hajking sa finom ekipom između gradova, uz tok neke lepe reke ili po planini - zadimljene rupe od kafića ih neće više viđati češće od jednom mesečno u 90% slučajeva. Ista stvar sa starijima od 35 godina - zaboraviće svakodnevno kontaminiranje mozga televizorom u dnevnoj sobi i prazne priče po kafanama i kladionicama.

U Velikoj Britaniji hajkinguju od istočne do zapadne obale, od izvora do ušča Temze itd. a u Srbiji ne znam za opštinu bez potencijala za razvoj ove vrste aktivnosti/turizma. Nije skupo, ni komplikovano - Srbija bi trebalo na svim nivoima da se pozabavi ovim pitanjem.

Ja planinarim godinu dana...i to mi toliko znaci,to je fenomenalna stvar koju mozete uciniti za svoju psihu i telo..

Planinarenje , hodanje, biciklizam, to su zaista pravi odmori, posebno za nas koji sedimo u kancelarijama non-stop. Gde god da ste, pesacite po svojoj okolini, selima, pentrajte se po brdima, planinama. 25km je lako preci za jedno 5 sati umerenog hoda,a osecaj posle je predivan.Radim to i kad dodjem u Srbiju, lepo ranac na ledja, usput porazgovaram sa ljudima na koje naidjem, doduse malo me cudno gledaju i pitaju zasto setam kad ima prevoz - ja 'iz zadovoljstva'. Vise puta imam i drustvo, uvek mi se neki pas avanturistickog duha prikljuci, 'dignemo' i nekoliko fazana po njivama, nosim foto-aparat,slikam predele.
Jednom sam za 2 meseca presla 400km, osvojila nekoliko vrhova do 6km(doduse van Srbije), nit' sam profesionalac, nit' nesto fizicki jaka, ali volim da pustim korak u nepoznato pa gde stignem. Izadjite u prirodu i uzivajte! To ne kosta, a vraca vam se stostruko :)

Ma kakav hajking, treba poseći šume i napraviti ski staze. Takodje klisure i kanjone u veštačka jezera za snežne topove. To je ono što će doneti prosperitet.
Ili ipak neće. Možda je to samo ideja dobrih studenata koji su slepo učili iz starih udžbenika dokazanih autoriteta iz 20og veka.
Nisam sreo ni jednog Nemca koji bi rekao Srbija je super za skijanje, ali jesam one koji su biciklom prošli Dunav.
Vreme se menja, to neko treba da primeti.

@maja
nije to za svakog,drzi se ti bleje na nekom splavu u blokovima uz uslov da te neko pokupi kod kuce i doveze do samog splava,ne daj boze da dopesacis do autobusa ili tako nesto

Moda dodje, moda prodje. Samo pravi planinari ostanu.

@Ljiljana London
Pesacenje od 5km/h uzbrdo uopste nije umereno, nego je zahtevno. Nizbrdo moze i brze, narocito ako postoji staza.

@Samo necural bajo moj!, 25km je ok na ravnom i sa blagim usponima za to vreme, meni to ide bez veceg napora. Koliko km moze da se predje naravno zavisi od fizicke kondicije, terena i vremena. Ako je na velikoj nadmorskoj visini, ili je teren strm, to je onda zahtevno i smanjuje se dramaticno u kilometrazi. Pri silasku ide lakse, osim ako nije Huajna Pikcu il'sl., ali nikako ne treba zuriti jer ste tada najvise izlozeni povredama, upravo zbog mentalne opustenosti i onda je rizicno jer ne pazite na sebe kao pri usponu. U svakom slucaju, sto se vise seta i pentra, pokret je najbolji lek za fizicko i mentalno stanje svake osobe.

Jednom su me prevarili da krenem pešice 700m uzbrdo... gušenje, tahikardija, znojenje. Ako ne vidim odredište i ako nije u istoj ravni, neće me videti.

Trčanje je uvek u modi i to je odličan način očuvanja kondicije koja ti treba za planinarenje/livadarenje.
Ili planinsko trčanje, sve je popularnije ali je vrlo zahtevno.

hm... trcanje je trenutno...ne planinarenje...

Kale je brdo.

Jednom su me prevarili da krenem pešice 700m uzbrdo... gušenje, tahikardija, znojenje. Ako ne vidim odredište i ako nije u istoj ravni, neće me videti.

hm... trcanje je trenutno...ne planinarenje...

Ma kakav hajking, treba poseći šume i napraviti ski staze. Takodje klisure i kanjone u veštačka jezera za snežne topove. To je ono što će doneti prosperitet.
Ili ipak neće. Možda je to samo ideja dobrih studenata koji su slepo učili iz starih udžbenika dokazanih autoriteta iz 20og veka.
Nisam sreo ni jednog Nemca koji bi rekao Srbija je super za skijanje, ali jesam one koji su biciklom prošli Dunav.
Vreme se menja, to neko treba da primeti.

@Ljiljana London
Pesacenje od 5km/h uzbrdo uopste nije umereno, nego je zahtevno. Nizbrdo moze i brze, narocito ako postoji staza.

Najslađi deo mi je kad prevaziđem tu psihološku barijeru.
Osećaj je kao da sam tek krenuo da se penjem.
Kad to prevaziđem, ne znam da li bih stao da ne padne mrak.

Kamo srece da omladina zameni blejanje u kaficima i splavovima za lepote planinarenja.Kao drustvo bi smo bili zdraviji.

Iznenadio sam se koliko je hajking po prirodi popularan pošto sam emigrirao iz Srbije - "popularan" nije prava reč, to je čitava grana turizma! Tu su berze opreme, specijalizovane prodavnice, udruženja, časopisi, knjige, filmovi, kursevi, višednevni aranžmani, putovanja u druge zemlje i šta sve ne.

Srbija ima ogromne potencijale za razvoj hajkinga, ali mora mnogo da se radi. Interesovanje ljudi je prvi i bitan korak, a dalje treba urediti staze, edukovati ljude, cela Srbija mora da se očisti od smeća, napraviti potrebnu infrastrukturu (problematike pružanja hitne medicinske pomoći, licenciranja domaćinstava za vršenje "prenoćište i doručak" usluga itd.).

Kada mlađi od 35 godina provale šta je dobar hajking sa finom ekipom između gradova, uz tok neke lepe reke ili po planini - zadimljene rupe od kafića ih neće više viđati češće od jednom mesečno u 90% slučajeva. Ista stvar sa starijima od 35 godina - zaboraviće svakodnevno kontaminiranje mozga televizorom u dnevnoj sobi i prazne priče po kafanama i kladionicama.

U Velikoj Britaniji hajkinguju od istočne do zapadne obale, od izvora do ušča Temze itd. a u Srbiji ne znam za opštinu bez potencijala za razvoj ove vrste aktivnosti/turizma. Nije skupo, ni komplikovano - Srbija bi trebalo na svim nivoima da se pozabavi ovim pitanjem.

Moda dodje, moda prodje. Samo pravi planinari ostanu.

Ja planinarim godinu dana...i to mi toliko znaci,to je fenomenalna stvar koju mozete uciniti za svoju psihu i telo..

Planinarenje , hodanje, biciklizam, to su zaista pravi odmori, posebno za nas koji sedimo u kancelarijama non-stop. Gde god da ste, pesacite po svojoj okolini, selima, pentrajte se po brdima, planinama. 25km je lako preci za jedno 5 sati umerenog hoda,a osecaj posle je predivan.Radim to i kad dodjem u Srbiju, lepo ranac na ledja, usput porazgovaram sa ljudima na koje naidjem, doduse malo me cudno gledaju i pitaju zasto setam kad ima prevoz - ja 'iz zadovoljstva'. Vise puta imam i drustvo, uvek mi se neki pas avanturistickog duha prikljuci, 'dignemo' i nekoliko fazana po njivama, nosim foto-aparat,slikam predele.
Jednom sam za 2 meseca presla 400km, osvojila nekoliko vrhova do 6km(doduse van Srbije), nit' sam profesionalac, nit' nesto fizicki jaka, ali volim da pustim korak u nepoznato pa gde stignem. Izadjite u prirodu i uzivajte! To ne kosta, a vraca vam se stostruko :)

Trčanje je uvek u modi i to je odličan način očuvanja kondicije koja ti treba za planinarenje/livadarenje.
Ili planinsko trčanje, sve je popularnije ali je vrlo zahtevno.

@Samo necural bajo moj!, 25km je ok na ravnom i sa blagim usponima za to vreme, meni to ide bez veceg napora. Koliko km moze da se predje naravno zavisi od fizicke kondicije, terena i vremena. Ako je na velikoj nadmorskoj visini, ili je teren strm, to je onda zahtevno i smanjuje se dramaticno u kilometrazi. Pri silasku ide lakse, osim ako nije Huajna Pikcu il'sl., ali nikako ne treba zuriti jer ste tada najvise izlozeni povredama, upravo zbog mentalne opustenosti i onda je rizicno jer ne pazite na sebe kao pri usponu. U svakom slucaju, sto se vise seta i pentra, pokret je najbolji lek za fizicko i mentalno stanje svake osobe.

Kale je brdo.

@maja
nije to za svakog,drzi se ti bleje na nekom splavu u blokovima uz uslov da te neko pokupi kod kuce i doveze do samog splava,ne daj boze da dopesacis do autobusa ili tako nesto