Kladovo, vremeplov na Dunavu

Krajnji severoistok današnje Srbije, oblast Ključa, kao pravo mesto za podizanje vojno-civilnog logora za odbranu carstva od upada varvara, još početkom nove ere uočili su Rimljani i napravili logor koji je, kako kažu zapisi, potrajao sve do 596. godine kada su mu zajednički „glave došli“ Sloveni i Avari. Na temeljima Zanesa nastao je novi grad čiji je vek trajanja bio nešto duži. Potrajao je čitav milenijum, da bi 1524. godine njime ovladali Turci i podigli svoje utvrđenje Fetislam. Feht-ul-islam, u prevodu kapija mira ili čuvar vere, u srpskome narodu imao je svoje ime - Svetislav i o njemu su pisali i turski putopisac Evlija Čelebija i Vuk Karadžić. Čelebija je, naime, putujući ovim krajevima 1666. godine zapisao da se Fetislam nalazi na jednom uzvišenju na obali Dunava, da se ne razlikuje od ostalih utvrđenja i varoši u Srbiji i da ima 400 kuća, prizemnih i na sprat, u kojima žive turski trgovci i zanatlije. Tvorac srpske azbuke neko je vreme proveo kao upravnik carinarnice u Kladovu i tada je pribeležio da je to bio gradić kao gospodska kula s malim, naokolo ozidanim jendekom. Sulejman Veličanstveni podigao je 1524. godine Mali grad zarad okupljanja trupa za veliki pohod na Beč, a Veliko utvrđenje građeno je u dva veka kasnije kada je Turska iscrpena dugotrajnim ratovima morala da se pobrine za odbranu već osvojenih teritorija.

Sa početkom prošloga veka u ovoj se dunavskoj varoši naglo razvija trgovina i turizam i Kladovo postaje društveno-ekonomski centar Podunavlja, i to zahvaljujući izvozu vina, rakije, grožđa, bostana, čuvenog kladovskog kavijara, ribe, stoke, drveta. Kladovo sa uspostavljanjem rečnog putničkog saobraćaja otkrivaju turisti i izletnici, a zarad njih Kladovljani dižu hotele i pansione čija se imena i danas pamte: Kasina, Velika Srbija, Balkan, Dubrovnik... Znamenitost Kladova bili su i svirači, a kako i ne bi kada je zahvaljujući njima ovaj gradić između dva svetska rata bio najveseliji na Dunavu. Svirači su, naime, na pristaništu dočekivali turiste, pratili ih kroz grad svirajući i svirku nastavljali u kafani koju je gost odabrao. I tako do kasno u noć ili do rane zore. Bez odmora. U to vreme na kladovskom su pristaništu bili „Karađorđe“, „Kralj Aleksandar“, „Kraljica Marija“, „Vojvoda Mišić“. Danas su te čuvene lađe samo istorija, prisećanje, ali i nada Kladovljana da će ponovo imati pristanište na kome će pristajati bele lađe.

Bio bi greh prema svetskoj istoriji ne pomenuti u ovoj kladovskoj priči i čuveni Trajanov most koji je početkom drugog veka naše ere na potezu od izvora do ušća jedini spajao dve dunavske obale. Iako fantastičan graditeljski poduhvat, uostalom ovde se na premošćavanje Dunava čekalo sve do 1971. godine kada su ga gradeći HE „Đerdap 1“ zajazili jugoslovenski i rumunski energetičari, Trajanov most potrajao je svega dvadesetak godina. Diku tadašnjih Rimljana je, da li zbog zavisti ili straha da će poslužiti neprijatelju, spalio car Hadrijan, a kao svedok toga vremena postoje ostaci stubova na srpskoj i rumunskoj obali. U istorijske čitanke ušlo je i ostrvo Ada Kale, sada pod vodama akumulacionog jezera, na kome su glave 1804. godine izgubile beogradske dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić.

Deo istorije Đerdapa sačuvan je u Arheološkom muzeju Đerdapa koji je kao vremeplov nezaobilazna stanica za stvaranje prave slike o milenijumskom trajanju života na obali Dunava. Treba zaviriti i u staru čaršiju i čuti priče o ikronosnim jesetrama, pastrugama i morunama kojih se sećaju Kladovljani sa pozamašnim pamćenjem. Vodena zvezda Dunava i Đerdap, dva savremena hotela smeštena na obali, vraćaju u sadašnjost čiji je deo i „duša dunava“, brendirano vino koje u sebi nosi toplinu sunca, mirise voća i arome svežih trava, kažu enolozi. U Kladovu tako imate priliku da se uverite u tačnost francuske poslovice da se „u vodi ogleda lice, a u vinu duša“. Ali s merom.

Jelena Bujdić-Krečković