Boris Nikolić - posvećen dizajnu i modi

Nažalost, pokazalo se još jednom da svet nije savršen i da kreativna i lična snaga nisu dovoljne. Bolest je bila jača i Boris je preminuo 5. aprila 2008. godine.

Boris Nikolić je jedan od najpoznatijih modnih dizajnera mlađe generacije u Srbiji. Rođen je 1974. godine, diplomirao je na Katedri za savremeno odevanje Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 1998. godine svoje autorske kolekcije je prikazivao u okviru najznačajnije domaće modne manifestacije, Beogradske nedelje mode. U poslednjih deset godina postao je jedan od najpoštovanijih i najviše nagrađivanih dizajnera u Srbiji.

Njegov modni potpis bio je specifičan i maštovit dizajn, s posebnom emocionalnom notom. Boris je izbegavao ekstreme, ali je smelo kombinovao kontrastne elemente. Njegovi odevni predmeti bili su posebno prepoznatljivi po upotrebi prugastih motiva i zanimljivih formi. Divili smo se njegovim rafiniranim kolekcijama neobičnih naziva - od prve Introspective (1998), preko Exorcism (2000), The Consequences of Falling` i Tea or Coffee (2002), LoveSexDevotion (2003), Attack of the Superstar Wannabe Nation (2004), Doručak na travi i I Finally Get to See Marilyn ... (2005), Smem li da te volim? Upita lasta, koja je volela odmah da pređe na stvar... (2006), do, nažalost, poslednje Midnight in a Perfect World“(2007).



Nikolić je bio finalista Smirnoff Fashion Award za 1998, 1999. i 2001. godinu i trostruki dobitnik nagrade BazArt, koju Časopis „Bazar“ dodeljuje najuspešnijim kreatorima na Beogradskoj nedelji mode. Bio je suvlasnik dizajnerskog studija „Peekaboo“ sa talentovanom kreatorkom Anom Ljubinković. Bio je dugogodišnji stilista televizije B92.

Na nedavno završenom Beogradskom Fashion Weeku Borisu je posthumno dodeljena specijalna nagrada za doprinos razvoju mode kao umetnosti. Beogradska modna scena ostaje siromašnija za jednog od svojih najtalentovanijih dizajnera, onog koji je svojim radom, talentom i energijom podržavao ideju o razvijanju naše modne scene po najvišim standardima svetskih centara mode. Ovaj talentovani, perspektivni mladi čovek, uvek pristojan, odmeren i pozitivan ostavio je dubok, prepoznatljiv pečat na Beogradskom Fashion Weeku koji bez njega više neće biti isti.

INTROSPECTIVE V FASHION WEEK/ novembar 1998. / revija mladih kreatora „Pogledom unutra, autentičnost tražim isključivo među svojim mislima, doživljajima i osećanjima. To znači zaploviti kroz dubinu crne boje, pronaći originalnost u asimetriji, osetiti fleksibilnost trikotaže, doživeti introvertno-ekstrovertnu prirodu tela...„ Boris Nikolić

EXORCISM VII FASHION WEEK/ april 2000. Za svoju kolekciju EXORCISM Boris Nikolić inspiraciju nalazi u rečima Gabrijela Garsije Markesa “... u pobuni protiv boga, đavo je verovatno pobedio... sada on sedi na nebeskom tronu ne otkrivajući svoje pravo lice kako bi u zamku ulovio one nepoznate...” ( iz kataloga BFW)

CONCEQUENCES OF FALLING XI FASHION WEEK/ april 2002. Boris je neponovljiv! Dopadaju mi se nove konstrukcije modela; primenio je neka nova rešenja u ovoj kolekciji. Podjednako je dobro uradio i žensku i mušku kolekciju. Iako su linije bile oštre, bilo je romantike u svemu tome. Sve najlepše za Borisa! On je čovek koji obećava. Mišutka Košutić, novinar

TEA OR COFFIE XII FASHION WEEK/ oktobar 2002. Od početka do kraja čitava priča je divno zamišljena, ideja je odlična, realizacija besprekorna. Ukoliko govorimo pak o samoj kolekciji kažem "da" ukoliko ćemo zaista viđati ljude na ulici u ovim kombinacijama. Tanja Stevanović, novinar

LOVE SEX DEVOTION XIII FASHION WEEK /april 2003. Boris Nikolić, čiji prvi nastup i danas pamtim, vrlo je maštovit, vrlo čudan. Ima masu ideja, koji put ne ume da se uzdrži, pa mora sve da kaže. U ovoj kolekciji je maksimalno iskoristio prostor u kome se igrao svakakvim formama, ali je sproveo misao od početka do kraja. Kolorit, takođe, „drži u malom prstu“ Inače, nije nimalo lako igrati se crnom. Ima veoma uspelih modela. Ima naravno i stvari koje smo već videli, ali ne možete stalno ni izmišljati novo. Sve u svemu, mislim da Boris ide sjajnim putem. Zora Davidović, profesor FPU

WANNABE NATION XV FASHION WEEK/ april 2004. „Inspirisano epidemijom opsesije, slavom koja stvara imaginarnu „superstar wannabe” naciju... egocentrizam, pozajmljenim identitetima, ukradenim licima, slatkim snovima, lažnim bojama...“ Boris Nikolić

WOW, ovo mi se jako dopalo! čitav koncept revije, od piste koja se podiže sa WARNING glasom iz off-a, pa sve do superstarova na sceni, sve je bilo ABSOLUTELY FABOLOUS! Boris stvarno ima nešto specifično, nije ga moguće svrstati u neki pravac, iako možda nekome to može tako da izgleda kada stvari sagleda letimično. Dobro se igra sa bojama, ali nije drečav u detaljima. Umereno i vrlo CHIC. Marija Vujanić, marketing manager

DORUČAK NA TRAVI XVII FASHION WEEK /april 2005. Moram reći da mi je favorit ove večeri Boris Nikolič, iz prostog razloga što je on jedan od retkih dizajnera koji ne poseže za efektom na prvu loptu, odnosno, vrlo složeno razvija svoj kreativni rukopis. To je vredno poštovanja jer iz sezone u sezonu ostaje dosledan sebi, a ima tu progresivnu crtu. Druga stvar: vrlo smelo se uhvatio boje, koja je kod naših dizajnera tabu tema, odnosno ne upotrebljava se na način na koji on to radi. Ašok Murti, stilista

XVIII FASHION WEEK/ oktobar 2005. Inspirisan zelenom bojom trave po kojoj je trčao Jo DiMaggio, legendarna petica njujorških Jenkija, cevenom bojom svežih ruža koje je dvadeset godina slao na grob Marilyn Monroe i crnom u koju se sve na kraju pretvori... (iz kataloga Beogradskog Fashion Weeka).

Revija Borisa Nikolića je vrlo interesantna i vrlo vesela i mislim da je Boris jako lepo podvukao tu liniju trenda pedesetih kroz “street look” i Merlin Monro imidž, poput Gven Stefani u sadašnjem vremenu, tako da čak mislim da je ovo jedna od njegovih najboljih kolekcija. Boris je uvek imao duha, sad se još više opustio, pa mi se posebno dopadaju ovi brkovi na devojkama i cela ta nekakva dvosmislena priča. Irena Mišović, novinar

Dosta ekscentrična prezentacija Borisove kolekcije koja me je pomalo podsetila na kostime iz nekog filma. Mislim da ovde nije reč o modi za svakodnevnu upotrebu i za svaku priliku i ova revija ostavlja jak utisak o autorskoj kolekciji, koja je tematski dobro osmišljena i koncipirana. Sandra Perović, novinar

“SMEM LI DA TE VOLIM?” UPITA LASTA, KOJA JE VOLELA ODMAH DA PREĐE NA STVAR... XIX FASHION WEEK / april 2006. “Bajku Oskara Vajlda Srećni kraljević pamtim još iz detinjstva a mnogo godina kasnije poslužila mi je kao polazište za nastanak ove ženske kolekcije. Iz “neobične privrženosti” opisane u njoj, jake emocije između Laste i statue srećnog kraljevića dolazi lepršavost kao glavna karakteristika kolekcije. U njoj dominiraju haljine od svile sa naglašenim dizajnerskim intervencijama na rukavima, kao posledica razmišljanja o formi ptice, konkretno laste, krilima i karakterističnom repu…” Boris NIkolić

Boris Nikolić je pokazao veliki napredak. Koristio je vrlo zanimljive boje i vrlo kvalitetne materijale. Koristio je malo detalja, ali se poigravao sa krojem i oblicima. U ovoj kolekciji sve je tako novo i veoma dobro, ali i povezano sa prethodnim. Kolekcija je vrlo nosiva i ženstvena, što mi se posebno dopada. Ingrid Huljev, profesor FPU

Večeras me je impresionirala revija Borisa Nikolića, šarmantna odeća je bila u stilu bajkolikih bića, kao iz nekog sna i to je bilo lepo videti. Bila je umetnička i nije nešto što biste nosili svakog dana. Friedrich von Borries, arhitekta, učesnik Belgrade Design Weeka

MIDNIGHT IN A PERFECT WORLD XXII FASHION WEEK / oktobar 2007. Boris Nikolić je pokazao vrlo elegantnu kolekciju sa puno različitih ideja. Mogu da kažem da je publika uživala u istinski sentimentalnom modnom trenutku. Košulje i pantalone koje smo videli su potpuno fantastični. Podsetio me na trenutak na Martin Margiela i Comme des Garson. Na kraju moram da dodam da su i crne haljine bile vrlo šik i vrlo očaravajuće. Bravo za Borisa. Zoran Bosanac, modni konsultant iz Pariza

Postoje ljudi o kojima je teško jednostavno i koncizno govoriti, a postoje i oni koji su sami po sebi jednostavni i koncizni. Boris je imao prirodu koja se potpuno uklapala u prirodu B92 kada je reč o osnovnim vrednostima, a svojim učešćem doprineo je evoluciji, neophodnom pomaku. Krasila ga je izuzetna suptilnost, što je u vremenima koje smo živeli, nažalost, predstavljalo pre hendikep nego izraženu vrednost. Njegova blagorodnost je češće bila neshvaćena i neprimećena nego istaknuta kao vrednost. Imao je sposobnost da se prilagodi i to na takav način da bude potpuno jasno da nije odstupio od svoje poetike i sopstvenog identiteta. Čuvao je svoj integritet a da to nikom nije naškodilo. U B92 je bio pionir kada je reč o pravilnom prihvatanju korporativne svesti, uz diskretni plasman svog umetničkog izraza. Nismo imali intenzitet komunikacije koji bi se mogao nazvati prijateljstvom. Ali postoje ljudi koji mogu biti prijatelji i bez stereotipnog kompleta druženja. Imam utisak da smo imali taj odnos.

Nije mu bio potreban neki temeljni brif... Shvatao je moje nedostatke i manjkavosti kada je reč o stilu, i znao je da uvek predloži ono što bih i sam, da sam ekspert, odabrao, a da pri tom, nije odstupao od sopstvenog izraza. Najintenzivnije smo se družili kada sam morao za određenu priliku da kupim odelo... Znao je da ponudi ono što ja negde treba i tim odelom da predstavljam. Znao sam da je to oblik zloupotrebe mog položaja, ali sam znao i da je on svestan vrednosti priznanja nepostojanja određenog znanja ili talenta za bilo kakvu priču o izgledu. Najsnažniji Borisov uticaj, ipak, bio je kroz ulogu dobrog duha B92. Ta vrednost je vrlo retka i nas je kroz Borisa obasjala. Veran Matić direktor i glavni i odgovorni urednik B92

Borisa sam upoznala još na prvim godinama studija na Fakultetu primenjenih umetnosti. Izdvojen tihom prirodom i otmenom komunikacijom, u neobičnom spoju sa preciznim, gotovo matematičkim pristupom radu, koji ne priznaje slučajno, u svoj fokus rada stavlja istraživanje u polju konstrukcije kroja. To Borisov rad, na dalje, čini prepoznatljivim, i na poseban način izdvaja. Inovativne i inteligentne prezentacije zaokružuju sliku kompletnog autora nemirnog i istraživačkog duha. Boris je dobio nagrade. Mladi Boris je mnogo uradio. Boris se borio za afirmaciju svog dara u svim uslovima, Češće neuslovima. Koliko je energije morao potrošiti. A koliko je još mogao dati ovaj prerano i tužno prekinut let. Borisa više nema. Nama ostaje da ne zaboravimo. Doda Komad, modni kreator i profesor FPU

Boris i ja smo studirali zajedno, na istoj klasi. Prvo čega se setim u vezi njega već sa prve godine fakulteta je da je bio neverovatan crtač. Počinjao bi da crta modnu figuru od stopala, ne prekidajući liniju, do glave. Mislim da sam ovaj primer već dovoljno govori o tome kakva je ličnost Boris bio. Sve što je radio delovalo je da izlazi iz njega sa lakoćom međutim iza svega je stajao veliki rad i predanost. I u svemu je bio takav. Nije lako napisati samo par redova o nekome koga znamo kao prijatelja i kolegu 15 godina. Još uvek mi je teško i čudno da prihvatim činjenicu da sam izgubio dragog prijatelja, a naša modna scena jednog kvalitetnog i talentovanog dizajnera. Aleksandar Protić, modni dizajner

Strašan je trenutak, kao ovaj, kada je čovek prinuđen da rezimira nečiji rad a da je savršeno svestan da je autor tek u vremenu ispred sebe imao toliko toga da kaže. Iako se radi o (tek) deset godina rada za svakog ko se imalo udubio u rad Borisa Nikolića fascinantna je ta uzlazna linija kojom se on nenametljivo kretao iz kolekcije u kolekciju, nijednog trenutka ne gubeći ni korak ni samodoslednost. Visoko intelektualan i nenametljiv rukopis (svako delo je, u krajnjoj liniji, autoportret autora) Borisa Nikolića ostavlja srpskoj modnoj istoriji čitave tomove elokventne kosmopolitske ali autentične građe. Iako se na trenutke činilo da se njegove kolekcije vrte oko eseja, nikada ne posežući za grandioznošću romana, sada, kada se osvrnem unazad, shvatam da je ostajući veran samo nekim elementima (košulja, pantalone, suknja, prugasti dezeni) Boris je uspeo da artikuliše čitav jedan mali univerzum. Kao prijatelju nedostaje mi mnogo (naročito njegov obezoružavajući osmeh, posle koga ništa nije bilo tako strašno ili ozbiljno); kao neko ko religiozno veruje u kreativnost bez pompe shvatam potpunu besmislenost njegovog preranog odlaska. Ashok Murty, stilista

Boris Nikolić je pripadao retkim stvaraocima kod kojih je srećno spojena kostimografska inteligencija i intuicija. Bio je student neobičnog senzibiliteta iz kog razloga sam mu za diplomski rad, u jeku minimalizma, dala da prouči genijalnog engleskog ilustratora Aubrey Beardsley (1872-1898) koji je, na prelazu dva veka, u svom vrlo kratkom životu mnogo ostvario. Ceo vek kasnije, Boris je na osnovu toga stvarao svoje bajkovite forme i uz pomoć konstruktora sa fakulteta, ali i sam, učestvovao u izradi najsitnijih detalja. Rađao se kreator koji će se brzo potom dokazati kao vrstan autor sa prepoznatljivim, pročišćenim stilom. Igrom sudbine Boris je tokom svog, takođe kratkog, života ispoljio francuski rafinman radeći i kao stilista na televiziji B92. "Šik" odeća koju su nosili voditelji sa kojima je sarađivao postala je sinonim dobrog ukusa i urbanog stila. Mislim da su mnogi već u ovom kratkom periodu osetili koliko nam Boris svojom plemenitom prirodom umetnika i svim svojim umećima nedostaje. Ljiljana Žegarac, profesor savremenog odevanja na FPU

Nema nikakve sumnje da je odlaskom Borisa Nikolića domaća moda izgubila možda i više nego što u ovom momentu može da sagleda. Od trenutka kada se pojavio, pre deset godina, bilo je prilično jasno da je na vrata ovdašnje modne scene zakucao jedan vrlo poseban senzibilitet, kome nije nedostajalo ni hrabrosti, ali ni poetike. U kolekcijama koje su sledile i sa kojima je sazrevao iz sezone u sezonu, najviše pamtim to mudro korišćenje eklektike koju je Boris sledio kao jedan, možda i najprepoznatljiviji princip rada i razmišljanja, kao i inspiraciju klasicima umetnosti ili ikonama pop kulture. U odnosu na njih je, zatim, uvek umeo da zauzme finu distancu, a ponekad čak i uz dozu diskretnog humora. Takav njegov uzlazni put prekinut je u trenutku kada je trebalo da obeleži desetogodišnjicu rada... Ne mogu da kažem da sam Borisa Nikolića poznavala lično, ili dobro. Ipak, nekako sam sigurna da on i sada negde sanja svoj modni san, koji na žalost, više ne deli sa nama... Marina Kosanović Stefanović, glavni urednik magazina ELLE

Moj drug Boki je bio maštovit, blag, precizan, nasmejan, ćutljiv, odmeren, duhovit, učtiv, zamišljen, kreativan, nenametljiv, i uvek u pravu... Moj kolega Boris je radio sa velikim uživanjem, a boravak u radionici dok on pravi kolekciju bio je privilegija i zadovoljstvo. Zajedno smo krojili, ušivali dugmiće i parali, bez mnogo razgovora, uživali smo u razmeni pozitivne kreativne energije. Kroz kolekcije nam je pričao iskreno o svom lepom svetu i na taj način je uspeo da bude jedan od najznačajnijih srpskih kreatora. Ana Ljubinković, modni dizajner i modni urednik magazina L’Officiel

Ostaće nam u sećanju njegov nežan lik, mirnoća i blagost kojom je zračio, smirivao sagovornike, unosio prijatnost oko sebe, a istovremeno bio je čovek od akcije, ispunjen enormnom energijom. U radu entuzijasta, hrabar, perfekcionista, zahtevan prema sebi, sposoban da pomiri suprotnosti i različitosti. Taj diskretan mladić vesele prirode izvlačio je iz sebe, iz svojih misli, teme koje bi besprekorno obrađivao, likovno i scenski. Zato su modeli bili dobri ali se i na pisti uvek nešto događalo i to mu je donelo tri nagrade „Bazart“ za najbolju reviju u okviru Beogradske nedelje mode. Borisov pristup radu bio je karakterističan i to ga je formiralo u kreatora osobenog stila, prepoznatljive poetike, snažne misli koja lebdi do poslednjeg trenutka trajanja prikaza modela. Koncept kojim je čvrsto dirigovao povezivao je manekene i publiku stvarajući interakciju. Dobro se sećam tog osećaja pripadnosti prilikom revije inspirisane Moneovom slikom „Doručak na travi“. Dekonstrukcija je bila njegovo sredstvo izražavanja, ali je isto toliko koliko je bio blag znao da pomiri različitosti. Ta sposobnost kao magijska moć da ostvari rafinirane celine ostaće nam pre svega u sećanju kada pomislimo na Borisa i njegovo delo. Gordana Ćirić Krstić, profesor na FPU

Ovaj talentovani mladi čovek koji je plenio svojim darom, odmernošću i pozitivnim stavom, ostavio je dubok i prepoznatljiv pečat na srpskoj modnoj sceni. Jedini je dizajner koji je čak tri puta dobijao prestižnu nagradu “Bazart” za najbolje revije na Beogradskoj nedelji mode. Te nagrade dobijaju na još većoj težini ako znamo da su u žiriju sedeli vrhunski stručnjaci i profesionalci iz modnih krugova. Divili smo se njegovim kolekcijama neobičnih naziva. Ostaje nam da verujemo da će Boris zauvek ostati sa nama jer je za sobom ostavio divne, neprolazne kreacije. Branka Kovačević, urednik u časopisu Bazar

U modnom svetu punom glume i neiskrenosti, Boris je bio jedinstvena ličnost. Uvek tih, povučen, posvečen dizajnu i modi. Cenio je rad, težio perfekciji. Njegovi modeli bili su, neverovatan, spoj klasičnog i modernog. Inspirisao se umetnošću, teme koje je birao za kolekcije je ozbiljno istraživao, završavao i ostajao im veran do kraja. Borisov rad nikada nije bio jednoznačan, banalan, pretenciozan, uvek se izražavao u metaforama. Revije Borisa Nikolića bile su posebna priča. Oživljavao je na pisti velika umetnička dela: “Doručak na travi”, stvarao atmosferu aviona, stavljao manekenkama brkove, ozbiljno se igrao i bio autentičan. Odlaskom Borisa Nikolića, srpska moda je izgubila deo sadašnjosti i veliki komad budućnosti. Dragana Ćosić, novinar Studija B Boris Nikolić je bio jedan od najinspirativnijih dizajnera u našoj zemlji. Uvek mi je bilo zadovoljstvo da radim njegove revije jer su bile obeležene originalnim idejama, dizajnom modela i neobičnim scenografijama kao i izborom muzike. Jedna od takvih revija za pamćenje bila je i revija pod nazivom “Doručak na travi” u okviru Beogradske nedelje mode. Nekako mi je ostalo u sećanju da su ga dugo nazivali mladim modnim kreatorom, a on je već bio potpuno afirmisan modni dizajner. Zasigurno je prerano izašao iz naših života, i svima nama koji smo ga poznavali ostao je u najlepšem sećanju. Andrija Bikić, maneken, MS Click

Zamalo da doživim posledice pada usled napada Superstar Wannabe nacije. Nabacila sam brkove i uradila egzorcizam, nabadajući štiklama, ponavljajući neprestano “Introspective”. Konačno sam uspela da vidim Marilyn - đuskala je po travi pevajući svoj novi technojazz hit “LoveSexDevotion”. Vetar joj je zadizao lepršavu svilenu haljinu dok sam doručkovala na travi, obučena u cveće, ispijajući čaj i kafu odlučna da sačekam ponoć u savršenom svetu. “Smem li da te volim?”upita lasta, koja je volela odmah da pređe na stvar... Zauvek... Nedostajaće mi! Maja Atanasijević - Yoma, stilista