Kultura se (ne) kupuje novcem

Istraživače je zanimalo da li i u vreme sve veće globalizacije još postoji ona plodonosna simbioza novca i kulture kakva je postojala u stara vremena u bankarskim i trgovačkim centrima kakvi su bili Firenca, Đenova, Amsterdam ili London. Tema je, smatraju autori studije, zanimljiva i zato što se sve češćhe govori i o tome da gradovi koji su novi akteri na finansijskom i privrednom planu, kao Šangaj, Singapur ili Dubai, igraju sve veću ulogu i u svetu umetnosti i kulture.

No, već površan pogled na rang liste 36 vodećih finasijskih i kulturnih metropola pokazuje da privredna moć i kulturni renome nisu uvek koncentrisani na istom mestu. Jer, od 10 vodechih finansijskih centara, samo se četiri našlo na prvih deset mesta najuticajnijih globalnih kulturnih središta: Njujork, London, Tokio i San Francisko.

London, koji je na prvom mestu finansijskih centara, nalazi se na trećem mestu liste najuticajnijih kulturnih metropola. Samo 16 vodećih kulturnih metropola nalazi se na listi 36 vodećih finansijskih centara - jasan signal da finansijski i kulturni uticaj ne idu uvek zajedno.

Na listi značajnih kulturnih centara nalaze se finansijki ne mnogo uticajni gradovi Los Anđeles, Barselona i Hamburg a Berlina uopšte nema među 77 gradova na Globalnom indeksu finansijskih centara koji svake godine pravi londonska Z/Yen grupa.

Berlin, kako se navodi u studiji holandskih naučnika, kulturni ugled i uticaj ima zahvaljujući činjenici da godišnje organizuje 87 renomiranih međunarodnih umetničkih i kulturnih manifestacija, da svake nedelje nudi 1.000 događaja u oblasti likovnih i oko 500 u oblasti scenskih umetnosti. To je u apsolutnim brojkama manje od onoga što nudi Njujork ili druge metropole, ali u odnosu na broj stanovnika, kojih je u Berlinu nešto preko 3,5 miliona, daleko više.

Holandski naučnici su imali četitri ključna kriterijuma u sastavljanju liste: broj manifestacija u oblasti likovnih umetnosti, dramskih, muzičkih i plesnih manifestacija, te broj lokalnih i međunarodnih kulturnih događaja. Na listi 36 globalnih svetskih centara premoć i dalje ima Evropa sa 24 grada. Na listi je samo pet američkih gradova - Njujork, Los Anđeles, San Francisko, Majami i Santa Monika, dok su se moćni finansijski centri Boston, Čikago ili Vašington pokazali kao kulturne provincije.

Zaključak naučnika je da, iako ima određenih preklapanja na listama kulturnih i finansijskih centara, ona nisu dovoljna za konstataciju da svet finansija oblikuje svet umetnosti.

Muzej moderne umetnosti u Njujorku (hibino/wikimedia commons)

Jedan finansijski centar nije neminovno i kulturno središte; svakako, ima određenih faktora koji su ključni za obe sfere, recimo broj gradske populacije ili ukupna ekonomska situacija. Međutim, to nije dovoljan dokaz da finansijska akivnost može da podstakne umetničku aktivnost jednog grada, naročito ako se uzme u obzir da neki jaki finansijski centri - Hong Kong, Singapur ili Šangaj - nisu na radaru globalnih umetničkih centara. I obratno - neki od umetnički najuzbudljiijih gradova poput Berlina, Beča ii Los Anđelesa, vođeni su faktorima koji nisu direktno povezani sa finansijama.

Jasno je da umetnički uticaj ne proiziliazi samo od stepena ekonomske razvijenosti jednog grada i da bogatstvo ne može kupiti njegov kulturni duh.

Finansijski centri

1. London
2. Njujork
3. Hong Kong
4. Singapur
5. Šangaj
6. Tokio
7. Čikago
8. Cirih
9. San Francisko
10. Toronto
11. Seul
12. Boston
13. Ženeva
14. Vašington
15. Sidnej
16. Frankfurt
17. Vankuver
18. Melburn
19. Peking
20. Montreal
21. Džerzi
22. Minhen
23. Tajpej
24. Pariz
25. Šenžen
26. Osaka
27. Velington
28. Stokholm
29. Luksemburg
30. Katar
31. Gernzi
32. Edingburg
33. Glazgov
34. Kopenhagen
35. Amsterdam
36. Dubai