Četnici nemaju prava kao partizani

Od kada je Srbija svečano usvojila zakon kojim se ovi rivali iz Drugog svetskog rata stavljaju u istu ravan, Ministarstvu rada i socijalne politike obratilo se čak 3.000 četnika sa zahtevom da im se prizna borački status. Svi oni su, međutim, još "na čekanju".

Skupština Srbije je, objašnjavaju u Ministarstvu, još 21. decembra 2004. usvojila Izmene zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, a 17. juna 2005. Vlada je donela i Uredbu o načinu ostvarivanja njihovih prava.

"U početku su propisi bili rigorozniji i vojni angažman se dokazivao samo pisanim tragovima, a to je malo kome moglo da pođe za rukom. Zato je uredbom omogućeno da se status borca prizna i na osnovu tuđih izjava, ali samo ako ih daje "kvalifikovani svedok", odnosno onaj borac koji je uspeo da pisano dokaže svoje vojno učešće. Ova fleksibilnija mogućnost mogla je da se iskoristi do 31. jula 2007. godine i upravo je u tom periodu predato i najviše zahteva", objašnjava Ljubiša Veličković, načelnik Sektora za boračka pitanja pri ovom ministarstvu.

U Ministarstvu rada i socijalne politike kažu da je od 3.000 zahteva odbijenicu dobilo njih oko 700.

"To su oni borci koji nisu imali nikakvog osnova da im se prizna status jer svoj vojni staž nisu uspeli ničim da dokažu ", kaže Veličković.

A onima kojima je to pošlo za rukom, preostaje samo da čekaju. Ipak, ispostavilo se da ni to nije bilo dovoljno. Da bi četnici mogli uopšte da zatraže penziju ili neko drugo pravo moraju da imaju i blagoslov Vladine komisije, koja do dan danas nije formirana.

"Odluka o njenom osnivanju doneta je još 2005, ali do danas nije zaživela. Komisiju bi trebalo da čine četiri člana koje delegira Narodna skupština i tri koja imenuje SUBNOR i oni bi o svakom predmetu argumentovano raspravljali. A, pošto SUBNOR bojkotuje ovu odluku, samim tim što četnike identifikuje sa fašističkim pokretom, komisija ne može da započne rad. Samim tim nijedan predmet ne može da bude zaključen", nastavlja Veličković.

Zato je Ministarstvo rada već više puta prepravljalo važeće propise, a nove verzije, u kojima se traži da mišljenje ove komisije ne bude obavezujuće - nisu usvojene. U Skupštini, zbog ideoloških razlika među poslanicima, ovi propisi nisu ni stizali na dnevni red.

"Ponovo smo doradili zakon i prosledićemo ga i novoj vladi", najavljuje Veličković.

Zato ni na adresu Fonda PIO još nije stigao nijedan zahtev četničkih boraca. S druge strane, partizanske penzije se redovno isplaćuju. Aprilske čekove je primilo 64.396 bivših partizana, a najveće iznose imali su nosioci “Spomenice 1941” pa je njih 1.283 u proseku dobilo 47.295 dinara mesečno.

"Najbrojniji na spisku Fonda su učesnici NOR posle 1943. Njih je 49.791 i u proseku podižu po 22.091 dinar. Lane u ovo vreme je bilo 72.767 bivših boraca, odnosno 8.371 više nego danas", kaže Jelica Timotijević iz Fonda PIO i dodaje da se broj ovakvih korisnika svake godine smanjuje.