Jeremić pobedio u UN

Jeremić je izjavio da svoj izbor za predsednika vidi kao "odavanje priznanja srpskom narodu" i da će raditi na očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Jeremić je za B92 rekao da se s te funkcije ne može sprovoditi državna politika, ali da se ona može promovisati.

Jeremić je u izjavi za televiziju B92 posle izbora za predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN rekao da je danas Srbija ostvarila pobedu pošto će se od septembra narednih godinu dana nalaziti na "najvidljivijem mestu u sistemu UN".

"To neće biti lak zadatak, moraćemo da radimo za sve članice. Ovo ne mesto s kojeg možete da sprovodite svoju državnu politiku, naravno to je mesto s kojeg možete da promovišete državnu politiku. Svet od Srbije očekuje liderstvo, predvodništvo i umerenost. I ja sam uveren da ćemo mi kao zemlja biti u stanju da odgovorimo na izazove", rekao je Jeremić.

Za Jeremića je juče glasalo 99 delegata, a za drugog kandidata, ambasadora Litvanije pri UN Daliusa Čekuolisa 85 delegata. Ukupno je glasalo 190 delegata, od kojih je jedan bio uzdržan, dok je bilo pet nevažećih glasova.

"Ovo je značajan dan za našu zemlju. Ovo je pobeda Srbije koja je pre svega 20 godina bila isključena iz UN", rekao je Jeremić za B92.

Jeremić je rekao da će u narednih godinu dana biti puno izazova po svetski mir i stabilnost i da će na Generalnoj skupština UN raspravlajti "o svim svetskim probleima u toj teškoj godini, u tom varljivom periodu".

Ministar spoljnih poslova Srbije ističe da je Srbija u poslednjih nekoliko godina prošla kroz težak period i da je bila smo suočena sa velikim izazovima.

"Odlučili smo da se odupremo tim izazovima, tako što ćemo koristiti samo diplomatska sredstva. Mnogi su imali sumnju u to na koji način Srbija sprovodi svoju spoljnu politiku i na koji način se postavlja prema svetu, a sada vidimo da imamo veliki ugled i da je svet odlučio da predvodimo UN", kazao je Jeremić.

Jeremić je pobedio uprkos tome što je prethodnih meseci bilo neizvesno da li će dobiti dovoljno glasova kako zapadnih zemalja, tako i suseda. U domaćoj javnosti je posebnu pažnju izazivao stav Hrvatske, koja je navodila da je odlučila da podrži kandidata Litvanije, jer je Jeremić prekasno istakao svoju kandidaturu.

Za sada još nije poznato koje su sve zemlje glasale za Jeremića da on bude izabran za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja Generalne skupštine UN.

Svetske agencije ocenjuju da je Jeremić izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine UN većinom glasova u jednom od "retkih glasanja" za to mesto i "posle žestoke diplomatske borbe" sa litvanskim protivkandidatom.

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije ocenilo je sinoć da je pobeda šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića nad litvanskim kandidatom ambasadorom Dalijusom Čekulisom u UN rezultat Jeremićeve kampanje, ali i snažne podrške Rusije. Jeremić, koji će 18. septembra preuzeti tu funkciju, predvodiće u narednih godinu dana Generalnu skupštinu UN u ime istočnoevropske grupe, koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije.

Predsedavanje Generalnoj skupštini UN u Jeremićevom mandatu će trajati od septembra 2012. do septembra 2013. godine.

Jeremić je posle glasanja rekao da je Srbija "mala i nedovoljno razvijena zemlja koja ne pripada nijednom vojnom bloku ili političkom savezu" i da je "utoliko veća čast zadobiti poverenje sveta za predsedavanje glavnim reprezentativnim političkim organom Ujedinjenih nacija".

"Svoj izbor za predsednika Generalne skupštine UN prevashodno vidim kao odavanje priznanja srpskom narodu, kojem sam imao čast da više od pet godina služim kao ministar spoljnih poslova", rekao je Jeremić.

On je rekao da je Srbija pod rukovodstvom bivšeg predsednika Borisa Tadića, "svojim susedima pružila ruku prijateljstva i pomirenja", i dodao da je Srbija iskoračila i ka svim drugim članicama medjunarodne zajednice, uključujući i one sa kojima je "imala gorka neslaganja".

Jeremić je naveo da je Srbija demokratska država, koja osim zalaganja za očuvanje sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ostvarenja dobrobiti za svoje gradjane, nema druge ambicije osim da doprinese opštim interesima čovečanstva.

"Zbog toga smo čvrsto privrženi očuvanju medjunarodnog mira i bezbednosti - prvom deklarisanom cilju UN. Raditi na tom ostvarenju - najvažnijem i najplemenitijem - zaslužuje duboko poštovanje", rekao je Jeremić

On je za temu debate na otvaranju 67. zasedanja, predlažio "približavanje stavova i rešavanje međunarodnih sporova mirnodopskim sredstvima" i izrazio uverenje da može da doprinese sprovođenju "svih usaglašenih predloga, pogotovo onih koji se odnose na sprečavanje sukoba".

Šta kažu svetski mediji

AFP navodi da je rezultat je bio neizvestan do poslednjeg minuta, a obe strane su snažno lobirale, a evropske zemlje su bile posebno podeljene oko toga kog kandidata da podrže.

"Dok je lobirao za ovu funkciju, Jeremić je imao zapažene nastupe pred Savetom bezbednosti i na nedavnim medjunarodnim skupovima, ali Litvanija je optužila Rusiju da otvara rane iz Hladnog rata time što ga podržava", dodaje AFP, napominjući da je Čekulis bio kandidat od prošle godine, a da je Jeremić zvanično ušao u trku tek u januaru.

Jeremić je postao predsedavajući Generalne skupštine posle oštre diplomatske borbe, javio je i Rojters, navodeći da je borba za to mesto uključivala "tvrdnje o pretnjama i perfidne poteze nalik na one iz vremena Hladnog rata." Litvanski ambasador Dalijus Čekulis je, kako javlja Rojters, oputužio Rusiju da podstiče 36-godišnjeg srpskog ministra da spreči Litvaniju da dobije ovo mesto kako bi kaznila Vilnjus za stav o Drugom svetskom ratu - da je oslobodjenje Litvanije od Hitlera i pripajanje Sovjetskom Savezu toj baltičkoj zemlji donelo više od četiti decenije tiranije.

Prema Rojtersu generalna skupština medjutim "nema realnu moć". "Za razliku od Saveta bezbednosti koji može da donosi pravno obavezujuće rezolucije i uvodi sankcije ili vojne intervencije, Generalna skupština donosi preporuke koje nemaju pravnu snagu," navodi se u tekstu.

AP navodi Jeremićeve reči da izbor za predsedavajućeg Generalne skupštine predstavlja "priznanje narodu Srbije" koji je iza sebe ostavio ratove devedesetih i koji nudi "ruku pomirenja i prijateljstva" susedima i ostalim narodima u svetu.

Frans pres piše da su Jeremić i njegov protivkandidat Dalius Čekuolis mesecima vodili "žustru" kampanju, a da je Generalna skupština UN prvi put od 1991. morala da pribegne glasanju da bi odlučila o novom predsedavajućem, pošto u istočnoevropskoj grupi nije bilo konsenzusa o jednom kandidatu.

Francuska agencija navodi da je kandidatura Jeremića izazvala diplomatski spor u Istočnoj Evropi i da je šef litvanske diplomatije Odronius Azubalis optužio Rusiju da ponovo oživljava antagonizme iz Drugog svetskog rata.

Azubalis je kazao da je Jeremić pokušao da "uceni" njegovu zemlju optužujući Moskvu da je "stavila veto na litvanske ambicije", ali i da je Jeremić odbacio te optužbe ocenivši da Srbija zaslužuje da dobije prvoklasno diplomatsko mesto.

Nemačka agencija DPA prenela je da je Jeremić izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine UN koji uglavnom ima zadatak da rukovodi odborima i odeljenjima u svetskoj organizaciji.

Hrvatska agencija Hina javila je o izboru Jeremića uz podsećanje na to da je Zagreb obećao podršku litvanskom kandidatu i da je Jeremićeva kandidatura stigla prekasno.

Hina navodi i da je BiH bila uzdržana na glasanju pošto u Predsedništvu BiH nisu mogli da postiganu saglasnost.

Koja su ovlašćenja predsednika Generalne skupštine UN

Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu s nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu.

Iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je i da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina).

Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke.

On takođe ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilateralne konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga.

Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali određuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime.

Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupštine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera
Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007).

U Grupi istočnoevropskih zemalja su, pored Srbije, i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija. U toj grupi su i Albanija, Bugarska, Mađarska, Moldavija i Rumunija, kao i Češka, Poljska i Slovačka.

Članice istočnoevropske grupe zemalja takođe su Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina.

Istočnoevropska grupa sa 23 zemlje najmalobrojnija je od svih. Najviše članica imaju afrička grupa - 54 i azijsko-pacifička grupa - 53 zemlje.

Od Kembridža do Generalne skupštine UN

Vuk Jeremić (37) stupio je na dužnost ministra spoljnih poslova 15. maja 2007. godine.

Kao šef diplomatije, Jeremić je predsedavao Komitetom ministara Saveta Evrope od maja do novembra 2007. godine.

Rođen je 1975. u Beogradu i posle pohadjanja Prve beogradske gimnazije, srednju školu je završio u Londonu. Diplomirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji.

Bio je angažovan kao finansijski analitičar u Dojče banci, a potom u banci Drezdner Klajnvort Benson u Londonu, dok je istovremeno pripremao doktorsku disertaciju iz oblasti kvantativnih metoda u finansijama na Imperijal koledžu u Londonu.

U doba režima Slobodana Miloševića, Jeremić je, tokom studentskih dana i početaka radne karijere u Engleskoj, bio jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, gde je rukovodio informativnom kampanjom i uspostavljao kontakte za demokratsku opoziciju.

Posle magistarskih studija iz oblasti državne administracije na Univerzitetu Harvard u SAD, gde je proglašen za jednog od najboljih studenata generacije 2001-2003. godine, i demokratskih promena u Srbiji oktobra 2000. godine, postavljen je za savetnika ministra telekomunikacija SRJ, a od juna 2003. godine za savetnika za evroatlantska pitanja ministra odbrane Srbije i Crne Gore.

U februaru 2004. godine izabran je za predsednika Odbora za medjunarodne odnose Demokratske stranke, a u februaru 2006. i za člana Glavnog odbora. Od jula 2004. do maja 2007. godine je savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Jeremić je dobio plaketu "Najevropljanin" za 2008. godinu u oblasti politike. Oženjen je tv voditeljkom Natašom Jeremić (Lekić), govori engleski i nemački jezik.

Predsednik je i Teniskog saveza Srbije. Srbija je u januaru ove godine kandidovala Jeremića za mesto predsedavajućeg 67. Generalne skupštine UN.