Šta Srbija vraća Hrvatskoj?

Vest da su ministar kulture Predrag Marković i njegova koleginica iz Zagreba Andrea Zlatar Violić 23. marta potpisali Protokol o povraćaju kulturnih dobara izazvala je reakcije među stručnjacima, koji kritikuju dokument koji ozvaničava obavezu države Srbije da Hrvatskoj vrati imovinu SPC i baštinu prognanih Srba Krajišnika.

Postavlja se pitanje zašto država ne objavljuje šta je na spisku od 1.065 predmeta, koliko je saopšteno da se vraća u Hrvatsku. Gde će oni biti vraćeni kada srpske svetinje nisu obnovljene? Zbog koga se vraćaju, kada Srba u Hrvatskoj gotovo da više nema?... Zabrinuti su neće li tako Hrvati jedina preostala svedočanstva o vekovnom životu Srba na prostorima Krajine proglasiti svojim nasleđem, kako to pokušavaju da učine vlasti na Kosovu sa srpskim manastirima.

Reč je, pre svega, o stručnjacima koji su učestvovali u spasavanju kulturnih dobara iz Hrvatske početkom devedesetih, a posle radili i na njihovoj restauraciji i zaštiti kroz rad zvanične Komisije za spasavanje srpske kulturne baštine na ratom zahvaćenom području.

Ova institucija je formirana 1991. pri Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Na njenom čelu bio je tadašnji direktor Zavoda, Radomir Stanić, a u stručnom timu bili su i Slobodan Mileusnić, upravnik Muzeja Patrijaršije SPC i Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja, a uključen je bio i veliki broj saradnika. Kusovac, jedini živ od trojice stručnjaka koji su bili na čelu Komisije, bio je očevidac zločina nad srpskom kulturnom baštinom i doslovno ju je pod vatrom „zengi“ spasavao iz crkava i manastira. On se sada pita:

"Pokojni patrijarh Pavle bio je na otvaranju svih izložbi kulturnog blaga krajiških Srba koje je pravio Narodni muzej i uvek je ponavljao: 'Kad se naš narod vrati na svoja ognjišta, vratiće se i njegove svetinje.' Zašto se taj amanet ne poštuje? Uostalom, zna li se tačno šta to država i pod kojim uslovima vraća Hrvatskoj?"

"Spisak nije tajna, ali nije praksa da se takvi popisi kulturnih dobara objavljuju. Reč je o pokretnoj imovini Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj i tih 1.065 kulturnih dobara biće vraćeno u hramove i manastire tek kad se u Hrvatskoj steknu konzervatorski i bezbednosni uslovi. Sinod SPC se saglasio s vraćanjem ovih kulturnih dobara", rekla je Dušica Živković, pomoćnica ministra kulture za kulturnu baštinu i predsednica mešovite srpsko-hrvatske komisije za povraćaj kulturnih dobara.

"Ne znam o kakvom je spisku reč, a Sinod je na sednici samo konstatovao da je država potpisala taj protokol. Sinod mu sigurno nije dao blagoslov", rekao nam je đakon Ivica Čairović, iz Informativne službe SPC.

U saopštenjima Srpskog ministarstva kulture navedeno je da će kulturna baština biti vraćena u njene crkve i manastire, što u ovom međudržavnom ugovoru nigde ne piše.

To je potvrdila i hrvatska ministarka kulture kada je posle potpisivanja protokola saopštila hrvatskoj javnosti da će „hrvatska kulturna baština“ koja je „otuđena“ početkom devedesetih biti vraćena u Hrvatsku do kraja 2013. godine, u prostor koji će odrediti tamošnje Ministarstvo kulture i Konzervatorski zavod.

"Iz bezbednosnih razloga ne možemo stavljati predmete u crkve koje su napuštene. Postoji ideja da se u Ernestinovu kod Osijeka otvori muzej za eksponate koji se ne mogu vratiti u svoja matična područja", rekla je Andrea Zlatar Violić.