Kada je snaga jednog psa jača od sudbine

Doktori su predložili da bi paralizovanu životinju trebalo uspavati. Niko nije mislio da će Keni ikada ponovo prohodati.

Doberman, za kog se veruje da ima 10 godina, živeo je u prihvatilištu za dobermane u Los Anđelesu kada se nesreća desila. Vlasnik skloništa se odmah nakon nesreće obratio Lesli Mekmehon, osnivaču centra za fizičku rehabilitaciju za pse.

„Odvela sam Kenija pravo do neurologa, i on je znao da nismo imali sredstva da platimo skeniranje i operaciju tako da nas je uputio na rehabilitaciju ne bi li smo uspeli da podignemo Kenija na sve četiri noge“, izjavila je Mekmehonova.

„Tokom jednog jako dugog meseca, Keni je svakog dana imao četvorosatne seanse kako bismo probali da održimo njegove mišiće. Stavljali smo ga u bazen, imao je masaže, akupunkturu, podizanje i šetanje uz našu asistenciju“.

Kenijeve noge bile su toliko ukočene tako da jenaša pomoć pri hodanju bila poprilično naporna“, izjavila je ona.

Uprkos svim ovim poteškoćama, Lesli i njen tim neumorno su nastavljali sa terapijom.

Međutim, jednog zlokobnog dana, Keni je izgubio sposobnost da urinira. To je ozbiljno ugrozilo njegov život i svi su mislili da će ga izgubiti.

Na svu sreću, grupa stranaca odlučila je da ponudi svoju pomoć.

Ani Hart, osnivač organizacije za spasavanje pasa Bill Foundation, podelila je ovu tužnu priču sa svojim prijateljima i ljudima na socijalnim mrežama.

Hartova je izjavila za Huffington Post da su uspeli da preko noći sakupe preko 6.000 dolara za Kenija.

Uz pomoć ovog novca Keni je mogao da bude operisan. Međutim, doktori su otkrili da je Kenijeva kičma izuzetno oštećena u upozorili su da pas možda neće preživeti operaciju a kamoli povratiti svoju pređašnju snagu.

Na svu sreću, Keni je uspeo da preživi operaciju, ali svega tri nedelje kasnije, nesreća je ponovo udarila, dobio je upalu pluća.

Keni je odmah prebačen na urgentnu negu i nekoliko dana bilo je izuzetno stresno. Ali opet, uprkos šansama, Keni je uspeo da izađe kao pobednik.

Čak i kada se Keni oporavio, i dalje su postojali problemi, Zabrinuti da njegove noge neće reagovati na tretman ukoliko budu previše čekali nakon operacije, Mekmahonova i njeni saradnici proglasili su „opšte stanje uzbune“.

„U pojedinim trenucima sa njim je u bazenu bilo nekoliko ljudi. Svako od njih je pomerao njegove noge kako bi imitirao hodanje. Te nedelje je sasvim sigurno imao 25 časova vežbi uključujući i akupunkturu“.

Međutim, optimizam je i dalje bio na niskom nivou, ali zahvaljujući predanosti radnika u skloništu, kao i pomoći stranaca, Keni je šokirao mnoge kada je u julu napravio svoje prve korake.

Danas, kako kaže Mekmahonova, „Keni po ceo dan, svaki da, trči kao ludak“.

„On je sada potpuno drugačiji pas. Naučio je kako da se igra, šta su igračke, šta je šetnja i po ceo dan se šeta i trči. Pravo je uživanje gledati ga“, izjavila je ona.

Keni se trenutno nalazi u porodici koja se brine u njemu iščekujući stalni dom.