Alena Hagis ima dijabetes tipa 1 i oslanja se na Mejsi da je obavesti ako je u opasnosti od padanja u dijabetičku komu.
Naime, kada joj je nivo šećera u krvi nizak, Alenina koža miriše drugačije, dok ako je previsok, drugačije miriše njen dah, a sve to u stanju je da detektuje samo Mejsi.
Kada primeti da nešto sa šećerom nije u redu, Mejsi lagano gurka svoju vlasnicu, pa devojčica može da preuzme neophodne korake.
Alenina majka Viktorija kaže: “Alena je još mala da prepozna kada je nivo šećera u krvi nizak i to sve dok ne padne u dijabetičku komu. Međutim, mi verujemo Mejsi 100 odsto!”
Porodica Higis morala je da se navikne na mučnu terapiju koju je Alena počela da prima još u trećoj godini – svaki dan morala je da dobija injekcije šest puta.
Viktorija smatra da svako dete sa ovom bolešću treba da ima pravo na medicinskog psa, jer donosi veliko olakšanje.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 3
Pogledaj komentare