Sabo i Samardžić na Paliću

"To sam odavno naučio. Druga je stvar kako priču preneti na platno, ispričati je bojama, senkama i svetlošću. Ali ono što daje pravu energiju filmu jeste živo ljudsko lice, dakle glumac, čovek koji predstavlja neki karakter i preko koga publika prima ideju ili emociju", rekao je na konferenciji za novinare Sabo, dobitnik Oskara za film "Mefisto".

On je 16. jula, na otvaranju Palićkog festivala, primio nagradu "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskom filmu, zajedno sa glumcem, rediteljem i producentom Ljubišom Samardžićem, koji je ovogodišnji dobitnik tog priznanja među domaćim umetnicima.

Samardžić je izjavio da mu je veoma drago što je u društvu Saboa, koji spada u vrh evropskog i svetskog filma.

"Naš posao traži ponekad i žrtve i poniženja", dodao je on, podsetivši da je u poslednje vreme sa svojim filmovima, naročito sa rediteljskim debijem "Nebeska udica", nailazio na otpore kako u zemlji tako i u inostranstvu.

"Međutim, dobio sam i pohvalu od reditelja Branka Bauera, koji je gradio moju glumačku karijeru. U takvim trenucima, shvatam da je imalo smisla raditi", istakao je Samardžić, najavljujući da će sa svojim novim filmom "Konji vrani" ovoga leta učestvovati na festivalu u Puli.

Za Saboa satisfakciju čini reakcija publike.

"Nagrade su značajne jer preko njih vidimo da se ljudima sviđa ono što smo uradili. To je ono što me čini srećim i što daje snagu da se borimo dalje u ovoj profesiji", rekao je on.

Nagrada "Lifka" nosi ime po jednom od pionira vojvođanske kinematografije koji je otvarao prve bioskope na ovim prostorima.

Na pitanje o odumiranju bioskopske mreže, Sabo je odgovorio da sam film neće odumreti.

"Od svoje pojave, krajem 19. veka, film je nova forma komunikacije u kulturi čovečanstva. Bioskop jeste posebno mesto, ali nije najbitnije da li se film gleda u sali ili putem interneta. Možda će za 20 godina svako u stanu imati beli zid na koji će projektovati sliku, ali film će opstati", rekao je on, podsetivši da je književnost od pisanja rukom, preko Gutenberga stigla do kompjutera, ali i dalje su jedino važne reči.

"Postoje dobri i loši pisci, nezavisno od forme. Svako ima olovku, ali jedan je Markes, pa tako i u svetu filma nije presudno što svako može da kupi istu kameru kojom snima Bergman. Dakle, tehnika se menja, ali umetnost je ta koja opstaje", zaključio je Sabo.

Na pitanje o zajedničkom evropskom identitetu, Sabo je odgovorio da je ta tema jako složena, a da su odgovori još u magli.

"Svakako postoje, na primer, nemačka kultura, italijanska kultura, a pitanje je da li je evropska kultura realnost ili fantazija. Naši koreni i tradicije su različiti, a kulturna politika veoma krhka u okviru Evropske unije koja inače ima dosta značajnu zajedničku spoljnu i monetarnu poitiku", ocenio je Sabo.

Samardžić je dodao da je "zaljubljen u svoju zemlju, takvu kakva jeste", mada je menjala imena i sisteme i mada demokratija još nije ostvarena na pravi način. Na pitanje da li će ponovo zaigrati sa Batom Živojinovićem ili Borisom Dvornikom, koji su takođe legende ju-kinematografije, odgovorio je da ne veruje da će se to desiti, ali da je sa svima sačuvao dobre odnose.

"Nema suživota bez dobrih komšijskih odnosa, bilo sa Hrvatskom ili Mađarskom. Mržnja nikome nije donela dobro", naglasio je on.

Samardžić je najavio da planira rimejk filma "Štićenik" (u kojem je igrao glavnu ulogu), jer prateći pažljivo zbivanja kod nas vidi da karijerizam nije iskorenjen, te da bi ta tema bila jako aktuelna.

Pročitajte više o Festivalu evropskog filma na Paliću