Ne sudi o knjizi po koricama

Da li se i na koji način, sada sa pozicije učesnika u promociji a u isto vreme i potrošača, menja naš odnos prema dotičnom delu, odnosno proizvodu.

Prazan prostor (čitaj: prostor bez reklama) postao je jedna od kategorija u izumiranju u savremenom konzumerskom društvu. Reklamnim agencijama ništa nije nedostupno, ne postoje ograničenja ni kada se radi o ciljnim grupama – svi mogu postati meta: jednako deca i odrasli, jednako žene i muškarci, jednako na svim krajevima sveta.

U šarenoj zbrci reklama plasira nam se kako treba da izgledamo, kako da se ponašamo, šta treba da jedemo i pijemo, šta treba da slušamo, šta treba da čitamo, šta želimo i šta možemo...naprosto, određeni brend ili proizvod postaje kalup prema kome se ljudi identifikuju.

Uporedo sa razvojem brendova rasla je popularnost reality emisija i, naravno, sajta za razmenu video klipova „You Tube“ koja je donela i čitavu poplavu video snimatelja amatera.

Svi žele i svi mogu da učestvuju, svi imaju pravo na nešto autentično, individualizovano, a reklamni stučnjaci nude rešenje u vidu marketinga po principu „uradi sam“ koji se pokazao kao apsolutni hit!

Ideja „uradi sam“ marketinga zasniva se na principu da se potrošačima ponudi opcija da sami kreiraju reklamu za određeni proizvod koji će na kraju sami i kupiti.

Između ostalih možemo podsetiti na kampanju kompanije „Dove“ koja u potrazi „za pravom lepotom“ poziva potrošače (potošačice) da pošalju spostveni reklamni klip za „Dove“ proizvode.

Kao i u brojnim granama industrije ovaj princip implementiran je i u domenu umetnosti.

Izdavački gigant Penguin books tako je objavio novu liniju džepnih izdanja klasika svetske književnosti sa potpuno belim koricama ostavljajući čitaocima slobodno da se late slikarske četkice, markera, tuša ili po volji već, i dekorišu ih kako požele tj. kako misle da bi korice dotične knjige trebalo da izgledaju.

U prvoj ediciji Penguin će objaviti dela „Zločin i kazna“ Dostojevskog, „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda, bajke braće Grim, „Talasi“ Virdžinije Vulf, „Ema“ Džejn Ostin...

Korice ovih dela napravljene su od veoma kvalitetnog umetničkog papira pogodnog skoro za sve slikarske tehnike.

Objavljivanje ove edicije potaklo je pitanje koliko je izgled knjige, odnosno, knjiga kao umetnički predmet važan publici.

Čitaoci kupovinog ovog dela stiču tako utisak da dobijaju nešto potpuno lično, a stručnjaci kažu da se na ovaj način pored drugačijeg vizuelnog doživljaja menja i naša predstava o samom sadržaju, što je dovoljan razlog da kupimo knjigu, pa čak iako imamo već jedan primerak u kućnoj biblioteci.

Sličnu je zamisao imao i Bek (Beck) kada je u oktobru prošle godine objavio album "The Information" sa praznom naslovnom stranom omota koju kupci sami mogu da ukrase, mada je, za razliku od Penguinovih izdanja, u svaki primerak spakovao i par nalepnica kao inspiraciju.

Ubrzo po objavljivanju albuma Bek je za časopis Wired izjavio da mu je namera bila da svaki primerak albuma izgleda drugačije: „Dizajn albuma biće prilagodljiv. Zamisao je bila da se stvori nešto što poziva na interaktivnost“.

Penguin Books takođe ističe interaktivnost i pozvao je svoju publiku da omote knjiga koje načine skeniraju i postave u onlajn galeriju izdavačke kuće, u kojoj neki od već okačenih omota pokazuju zaista izvanredna dizajnerska rešenja. Teško je, pak, i pomisliti da će profesionalni dizajneri ili umetnici izgubiti posao uprkos trendu „uradi sam“ reklama, jer iako publika dobija osećaj individualnosti, autentičnosti i u krajnjoj linji transparentnosti i otvorenosti proizvođača, ne sme se zaboraviti da su ovaj trend zapravo započele iste kompanije koje na račun toga zarađuju novac.

Sa druge strane da je uticaj konzumenata na tržište nezanemarljiv postalo je jasno još kada su online servisi poput Amazon-a ili Imdb-a, ponudili mogućnost posetiocima da sastavljaju sopstvene kritike i opise proizvoda, a samo potvrđeno brojnim video klipovima i amaterskim reklamama na servisu "YouTube", s toga ne treba da čudi da ste baš „Vi“, koji učestvujete u stvaranju sličnih, personalizovanih, sadržaja proglašeni za ličnost 2006. prema izboru Time magazina.