Nova srpska scena

Oko pretencioznog naziva edicije “Nova srpska scena” mesecima se raspredaju priče i vode interne ili otvorene polemike. Činjenica je da sam naziv nije bio idealno rešenje za predstavljanje nekoliko novih domaćih sastava.

Takođe neki od njih (ili barem većina), se sa priličnim grčom ophodi prema tom imenu. Prvenstveno zbog toga što im, kao i nekolicini novinara, nije jasno šta bi ta formulacija mogla značiti: da godinama pomenuta scena nije postojala, ili jeste, ali smo je svi ignorisali ne želeći da je podržimo?! Da li se desila “eksplozija” širih razmera ili su stvoreni uslovi za pokretanje “talasa”, pa je akumulirana vanserijska energija jednostavno reflektovana kroz ovaj serijal, koji je (i da li je) morao imati ime? Ispostavilo se, što je u nastavku tog natpisa vidno izloženo, da nije bilo B92, Blica i Popboksa teško da bi iko iz domaćeg rokenrol miljea ikada shvatio ŠTA se (u stvari) u Srbiji dešava, itd...

I tako, ispod naziva i spiska “zaslužnih”, skinete celofan i sa tom nalepnicom ga zafrljačite u kantu za otpatke, susrećete se (konačno) sa sadržajem ne preterano revolucionarnih, debitantskih ostvarenja gore navedenih sastava.

Petrol su uspeli da se sačuvaju pompe ili iznuđenih (nametnutih?!) hvalospeva, koji je već unapred okruživao ovu ediciju. Trio je smireno nastavio sa koncertnim aktivnostima i dosta dugo pripremao prvi album. Izgleda da u tome zaista jeste poenta, jer su Petrol umeli da “doziraju” svoja pojavljivanja, izjave, komentare, izbegavši busanje u grudi i forsiranje bilo kakve vrste. Nezgodno vreme opasni dani najviše naginje zaostavštini ranih osamdesetih kroz neodoljivi minimalizam, distorziju, kratke aranžmane i produkciju koju ovu grupu zaista čini autentičnim beogradskim alt-rok sastavom. I to bez itekako prisutnog pozeraja novonastale gradske rok “elite” sa već razrađenim kodeksom ponašanja. Kao što je njihovo delovanje došlo iz potpuno drugog plana, tako neprentenciozno deluje i njihov prvenac.

Petrol su apsolutno definisali svoj zvuk, sebe i odnos prema muzici koju sviraju. U svojoj svedenosti Nezgodno vreme opasni dani ipak probija očekivane okvire uz uplive u psihodeliju i smeli eksperiment koji se najviše ogleda u boji gitare, rifovima i sinti solažama. Zbog svih tih okolnosti, činjenica (i pretpostavki), Petrol (Ilija-gitara, vokal; Ana-sintisajzer; Milan-bubnjevi) su vlasnici jednog od nekolicine najzanimljivijih domaćih albuma u 2008. godini.

Repetitorov album je jedan od onih za koji je, u okviru edicije i van nje, vladalo najveće interesovanje. Prošlogodišnjim singlom “Ja” (sa kompilacije “Jutro će promeniti sve?”, PGP RTS) asocirali su na beogradske novotalasne pionire. Za relativno kratko vreme Repetitor su postali ponos i dika grada. Njihovi koncerti odisali su neverovatnom energijom, potencijalom jedne potpuno mlade i nepoznate generacije koja je u postavci gitara-bas-bubanj uspela da poveže estetiku novog talasa, bes grandža i trenutak globalne otuđenosti.

Iako dve godine čekanja nije veliki raspon, ispostavilo se da Repetitor ipak pripadaju onoj vrsti bendova oko kojih se digla najveća prašina, a koji su kulminaciju takvog raspoloženja jednostavno propustili. Jedino tako mogu objasniti svoju iznenađujuću ravnodušnost prilikom preslušavanja toliko isčekivanog albuma. Produkcijski savršen, pomalo “prepeglan”, često vokalno prenaglašen, ritmički fenomenalan. Sve što vidim je prvi put najbolje funkcioniše u trenucima kada se slušaocu dozvoli da udahne, kada Boris (gitara, vokal) obuzda svoj glas ili vođstvo u tom smislu prepusti Mariji (bas, vokal), dok je Milenin (bubanj) angažman besprekoran.

Novosadski sastav Slaptrap je najprijatnije iznenađenje “Nove srpske scene” za sada. Sve ono što je nekoć krasilo generaciju “Brzih bendova Srbije” (poslednji događaj većih razmera na ovim prostorima), veoma zanimljivo je pretočeno u snimke ovog benda.

Mlad i perspektivan sadrži pristojnu dozu fanka, što ga čini albumom uz koji se može skakati ali i zaigrati. Neizbežne asocijacije na zlatno vreme DLM-a i Plejboja, čini Slaptrap (Ivan-bas, vokal; Nikola-gitara, vokal; Slobodan, bubnjevi), prilično interesantnim štivom u sklopu ovog serijala. Prvenstveno zbog toga što su najudaljeniji od ovdašnje alternativne rok menažerije, kako estetski tako i sadržajno.