Discplin A Kitschme

Fascinira Kojina svežina i aktuelnost koju on bez mnogo napora (ali dosta uloženog truda i insistiranja na detalju, što je odlika velikih majstora) iznova prezentuje, redefinišući svoj izraz, ne gubeći pri tom nimalo od početne ideje vodilje. Treću "Disciplinu" (treća-sreća!) uz Koju čine Buca (ex-"Električni Orgazam") koji podvriskuje na bubnjevima i Manja, koja sa Kojom deli vokalne zadatke, domaći parnjak Gofi Bebe. Ogoljenost i svedenost izraza imaju koren u minimalističkoj poetici, koja je odvajkada bila zaštitni znak grupe. Formula ''less is more'' je na ovom izdanju dovedena do vrhunca. Ona preuzima najbolje iz prethodne dve inkarnacije grupe i diže njenu egzistenciju na još viši nivo.

Prepoznatljive ''prljave'' bas deonice i funkcionalan bubanj daju za rezultat ne-baš-lako definišuću smešu zvukova čiji se koreni protežu do svih relevantnih bazičnih žanrova moderne muzike: ima tu zdravog hendriksovskog hard roka, koji je previše "funky" i tera na pokret, i nju vejva prilagođenog digitalnoj eri kroz dran end bejs filter, što ne čudi, jer je poznata činjenica da je "Disciplina Kičme" najverovatnije prvi "d'n'b" bend ikad.

Ova osnova je oplemenjena vokalnim harmonijama koje svoje poreklo vuku iz duhovnog nasleđa američkih crnaca, koja je na našem podneblju upravo najautentičnije transponovana u Kojinom radu . Uz takav senzibilitet ide i socijalni angažman čija osa predstavlja duhovnu potku celog albuma. Minimalistička poetika je ovde najdoslednije sprovedena: tekstovi su svedeni na nekoliko reči, lirika je na nivou grafita, podesna za poklič pred borbu i dugotrajno obitavanje u sivim ćelijama slušaoca zahvaljujući svojim hipnotičkim svojstvima. Takvim svedenim izrazom grupi polazi za rukom da uoči sve neuralgične tačke ambijenta u kome smo zatečeni; no britke poruke koje grupa odašilje nemaju granice: one su globalne i odnose se na većinu tačaka globalizovanog sveta na početku novog veka. To se posebno odnosi na triplet: Info/Neko mora to da spreči/Čovek koji ne nosi sat - u kojima se sa nekoliko poteza  stvaraju vrlo precizne skice stanja planete na kojoj živimo. Jednostavnost  forme u sebi skriva slojevitost kompleksnih slika koje otvaraju put višesmislenim, različitim tumačenjima.

Najnovijim ostvarenjem "Disciplin A Kitschme" cementira svoju odavno betoniranu reputaciju najosobenijeg muzičkog fenomena na ovim prostorima. Za razliku od  generacijskih bendova čiji se pamćenja vredni radovi uglavnom nalaze arhivirani u prošlosti, "Disciplina" ima u ponudi još svežine i relevantnosti  čime ubrizgava  preko potrebnu injekciju srpskoj muzičkoj sceni trenutka, koja kao da se budi iz letargije u poslednje vreme. To je dobra vest, jer ''muzika je naše tajno društvo'' - kako je jednom prilikom Luis Armstrong formulisao svoje rešenje zagonetke iz naslova ovog albuma.