Alan Ford kao metafora

“Alan Ford” (Magnus & Bunker) stvoren je 1969. u Italiji kao komentar na njihovu stvarnost, posleratno raslojavanje društva. U bivšoj Jugoslaviji, serijal o nespretnom njujorškom tajnom agentu sa likom Pitera O'Tula, počeo je da objavljuje zagrebački "Vjesnik" 1972, tačno pre 35 godina. Ubrzo, serijal je doživeo veliku popularnost koja se nije ugasila ni do danas. Zašto se "Alan Ford" urezao u kolektivnu kulturu ex-YU prostora?

Jedan od najvažnijih elemenata bila je dostupnost stripa na kioscima. Potom, njegova veličina od 22 x 14 cm činila ga je pogodnim za lako nošenje u džepovima, čitanje u autobusu ili ispod školske klupe. Jednostavan grafizam i dobra vizuelna karakterizacija likova obezbeđivala je brzo prepoznavanje protagonista i situacija. Pravolinijska naracija urađena kroz jednostavnu montažu omogućavala je lako i pravilno praćenje zapleta. Podjednako važan bio je i prevod pokojnog Nenada Brixyja. Upotrebljavajući vrlo teatralizovan hrvatski jezik sa kalamburima i veštačkim konstrukcijama, on je čitavoj pripovesti davao komičnu notu. Burleskni i satiričan ton strip serijala, odgovarao je ukusu urbane publike koja je upravo otkrivala i popularne engleske humorističke serije "Leteći Cirkus Montija Pajtona” i "Marti Feldman Šou", koje su pored klovnovskog tona i parodije, negovale i apsurdistički pristup.

U osnovi, strip “Alan Ford” opisuje polarizovan svet – sa jedne strane bogataši, a sa druge sirotinja. Posebnost ovog sistema je nemešanje društvenih slojeva sa retkim dodirima prepunim varnica. Početak 70-ih godina, u bivšoj Jugoslaviji, ljudima je delovao alanfordovski. Nezaposlenost, osiromašenje dela radnika i seljaka, odlazak u inostranstvo na rad, pojavljivanje privatnika i crvene buržoazije, raslojavanje novih bogataša od nove sirotinje... Danas, tri i po decenije kasnije, serijal i dalje izgleda aktuelan, jer su društveni uslovi slični. U većini zemalja bivše Jugoslavije svet je i dalje polarizovan. Naspram novobogatih političara, biznismena mafijaša i raznih mutivoda, nalazi se nova sirotinja. Zato, “Alana Forda” danas mogu da čitaju i deda i otac i unuk.

Istovremeno, “Alan Ford”, nalik modernoj bajci, duhovitim metaforama pomaže ljudima da prihvate svet u kome žive, što je prilično retko u modernom stripu. Osnovna pouka ovog serijala jeste da je život sačinjen od malih svakodnevnih radosti, a ne od velikih para. Drugačije rečeno, posedovanje materijalnih dobara uništava snove. Etika tandema Magnus & Bunker najbolje se iskazala u epizodi o bogatom mališanu koji tuguje, jer nema poslednjeg olovnog vojnika da bi kompletirao čitavu armiju. Superhik, lopov koji krade od siromašnnih i daje bogatima, otima tog vojnika od siromašnog dečaka kome je to bila jedina igračka. Mali bogatun, čim je dobio poslednjeg vojnika i time dovršio kolekciju, besno je odbacio čitavu igru kao besmislenu i dosadnu. Narovoučenije ove epizode, ali i čitavog strip serijala “Alan Ford”, moglo bi da se ilustruje starom srpskom izrekom - nije bogat ko puno ima, no je bogat kome malo treba.