Kultni lik beogradskog novog talasa: 25 godina bez Vda

Tvrde droge su usle medju mladez neke '78-'79, prvo medju muzicare i umetnike. I kako niko nije znao kakvo je to zlo, drustvo ni roditelji nisu imali predhodno iskustvo niti saznjanje o drogama, masovno su se navukli i onda poumirali, od overdoza, hepatitisa, trovanja, srca i side na kraju.

Eeee... Nekada se u Srbiji sviralo. A sad se samo turira

Rastao sam uz ove likove, nikada nisam probao ni laku drogu iako ih je većina pomenutih konzumiralo. Ta muzika se i dan danas rado sluša, mislim da, su 80te iznedrile najviše dobrih pesama i autora.

Lepo od redakcije što ga se setila.

U jednom periodu s njima trojicom svirala je i Magi!
Par godina za nas je pesma posvećena VD-u.

Hvala što ste se setili.

Ono sto mene fascinira je koliko su ovi ljudi bili ispred svog vremena. Pa ljudi moji, ovo je bilo pre 36 godina. A pogledajte sta klinci danas slusaju: Saka Polumentu, Rastu i Elitne odrede. Pa posle neko neka kaze da istorija ide uzlaznom linijom.

Ima raznih teorija, kako je dosao heroin u Beograd tih godina...
Ali to ne menja cinjenicu, da je ovaj veliki umetnik i muzicki talenat ispao naivan i lako pao pod uticaj narkotika, sto ga je na kraju i kostalo zivota.

Hvala na lepom clanku.
Lepo je setiti se i razmisljati o ljudima koji su uspeli da se izdignu iznad svakodnevnice (bilo koje) i prenesu (bar) deo energije koju su tamo pokupili I nama obicnima...
Jos je lepse sto su nekada na ovim prostorima postojali uslovi da se takvi ljudi pojave...
Nije lepo kako su ih ovi prostori ispratili... Vd, Sonja, Magi, Milan,...

Niko, niko kao ja...

Veliki Vd! Zauvek u sećanju!!!

Eh,to je bila muzika za usi,sad samo ponekad na vinilu zapucketa,zaleci mi dusu i onda opet nazad u stvarni svet.

Vd i Čavke vise nisu medju nama...

Hvala mu i hvala vam za podsecanje.

Veliki Čovek.
Neka mu je večna Slava i Hvala za jedno nezaboravno detinjstvo i mladost.

Hvala za članak. Uvek je dobro podsetiti ih se...

isao sam mu sa mladjim burazerom darkom u osnovnu.
bili smo klinci , pobegnemo iz skole i kod malog vd u praznu gajbu :d
tamo bubnjevi i jos neke klavijature,mi udri,cepaj,divljaj..
komsije cuju da je mnogo veselo u 10 ujutru i prijave roditeljima cudne zvuke:d
imali smo posle malo problema,ipak smo bili V-VI razred :d
ivica nam bio idol,stariji,imao svirke...ej!
i da, isti roten iz pistolsa!!

ps.vratiste me u detinjstvo :d

Imam,50 g i dan danas slusam EKV I uzivam .Prvu plocu koju sam kupio je bio "Paket arazman"
Sarlo Akrobata.Imali smo srece pa smo rasli uz EKV,SMAK ,LEB I SOL, HAUSTOR ,IDOLI,ELEKTRICNI ORGAZAM....

Veliki umetnik, kao i njegove kolege iz Šarla akrobate i Ekatarine Velike. Zaista su bili drugačiji, kategorija za sebe, posebnog ritma i aranžmana. Ne bih sada da dužim o tome šta za mene predstavlja njihova muzika, nema ovde dovoljno karaktera za to. O ličnim izborima nemojmo raspravljati, svako ima pravo da živi svoj život kako želi. Vdu neka je večna slava.

Hvala na podsecanju.
Imali smo srecu da nam je odradio ritam masinu na snimanju 1987 godine
kod Olivera u BGD-u... Jednom recju, bio je car kakav se retko srece.

Sanjam Dorcol,
vidim Rajka kako zamice,
knez je raskopan
srecem Vda nosi ramove...
i kad sve ovo prodje
i sve na svoje mesto dojdje...

Žalosno je što današnja scena nema ovakve umetnike, velike talente smo gurnuli pod tepih, a iznedrili gomilu tezgaroša koji nemaju veze ni sa čim a sebe nazivaju umetnicima ili još gore estradnim zvezdama. Osamdesete su donele nešto vrlo autentično i nedostižno, ostala su njihova dela po kojima ćemo ih zauvek pamtiti.

Muzika ne samo jedne generacije i danas obara s'nogu.
Samo je cenzurisana šundom.

Veliki Vd. Neka ti je vecna slava. Hvala za clanak, a posebno hvala Umetniku.

cia špijun je na nekoj beogradskoj žurci 80ih rekao da je dirigovani raspad yu počeo sa drogom među mladom elitiom i r'n'r-om i da za pad diktatorske države treba 10 godina.
sad sve to ide mnogo brže.

Ima raznih teorija, kako je dosao heroin u Beograd tih godina...

Kako ko, pa ja, 25. septembar 2017 18:21)

Navodno su ga doneli navijaci Ajaksa '76.

Kako god Ivica je bio sjajan bubnjar, steta sto nije ostao duze u Ekatarini.

Niko, niko kao ja to je bio moj omiljeni hit. Mozda nisam bio rodjen otkad su pevali tu pesmu i kad su bili u grupi Sarlo Akrobata ali znam iz prisecanja da su tu pesmu pevali a sad kad njih vise nema sve je otislo u krajnost. Nacin koji su pevali su me odusevljavali muziku i pesme a i inace da sam fan nekada popularne grupe Sarlo Akrobata.

Muzika jedne generacije. Ostali nismo impresionirani. Moja generacija je odrastala u mnogo strasnijim vremenima. Pa smo pored droge morali da se izborimo da prezivimo u celom ludilu u kom su nas rodili.

pročitati "Bog i rokenrol"

Bio jednom jedan kosmopolitski Beograd koji je imao svoje autentične urbane ikone.Sada je samo jedan veliki seljograd.

Ono sto mene fascinira je koliko su ovi ljudi bili ispred svog vremena. Pa ljudi moji, ovo je bilo pre 36 godina. A pogledajte sta klinci danas slusaju: Saka Polumentu, Rastu i Elitne odrede. Pa posle neko neka kaze da istorija ide uzlaznom linijom.
(Mare, 25. septembar 2017 22:11)
Uopste to nije bilo ispred svog vremena, nego je bilo bas u skladu sa tadasnjim vremenom. Tada je tu razvijana prava urbana kultura, modernizam, kosmopolitizam itd, a ta muzika je deo prave urbane kulture. Posle je izvrsen urbicid, urbana kultura ubijena, a od gradova su napravljene samo velike selendre, i to sto se danas "slusa" je primereno danasnjim "gradovima" u toj tzv zemlji. To je i najgora posledica nacionalistickog divljanja koje traje 30 godina. Ratovi i ekonomske krize dodju i prodju, ali kad se negde unisti zdrava kultura, to sto tu zivi je osudjeno na propast i izumiranje. I treba tako da bude. Ko je pao, padu je bio sklon.

"Ovo je jedan ružan i mali grad - okrenuo mu je leđa. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balon mantilu još godinu i po dana svirao bubnjeve"
Velike riječi...velike Sonje

A bitno je to što je bio pljunuti Rotten. To smo mi - ubogi palančani bez identiteta, sve tuđe je lepše i sjajnije, stadion zovemo Marakana, plaža nam je Lido, park nam je Hajd (Hyde) park, sad je jako važna stvar i što je ovo nesrećno dete ličilo na Rottena, to je kao nešto na šta treba da budemo ponosni. Čudi me da nismo promenili i državi ime u Srboland.

Muzika jedne generacije. Ostali nismo impresionirani. Moja generacija je odrastala u mnogo strasnijim vremenima. Pa smo pored droge morali da se izborimo da prezivimo u celom ludilu u kom su nas rodili.

cia špijun je na nekoj beogradskoj žurci 80ih rekao da je dirigovani raspad yu počeo sa drogom među mladom elitiom i r'n'r-om i da za pad diktatorske države treba 10 godina.
sad sve to ide mnogo brže.

pročitati "Bog i rokenrol"

Tvrde droge su usle medju mladez neke '78-'79, prvo medju muzicare i umetnike. I kako niko nije znao kakvo je to zlo, drustvo ni roditelji nisu imali predhodno iskustvo niti saznjanje o drogama, masovno su se navukli i onda poumirali, od overdoza, hepatitisa, trovanja, srca i side na kraju.

Ono sto mene fascinira je koliko su ovi ljudi bili ispred svog vremena. Pa ljudi moji, ovo je bilo pre 36 godina. A pogledajte sta klinci danas slusaju: Saka Polumentu, Rastu i Elitne odrede. Pa posle neko neka kaze da istorija ide uzlaznom linijom.

A bitno je to što je bio pljunuti Rotten. To smo mi - ubogi palančani bez identiteta, sve tuđe je lepše i sjajnije, stadion zovemo Marakana, plaža nam je Lido, park nam je Hajd (Hyde) park, sad je jako važna stvar i što je ovo nesrećno dete ličilo na Rottena, to je kao nešto na šta treba da budemo ponosni. Čudi me da nismo promenili i državi ime u Srboland.

U jednom periodu s njima trojicom svirala je i Magi!
Par godina za nas je pesma posvećena VD-u.

Ima raznih teorija, kako je dosao heroin u Beograd tih godina...
Ali to ne menja cinjenicu, da je ovaj veliki umetnik i muzicki talenat ispao naivan i lako pao pod uticaj narkotika, sto ga je na kraju i kostalo zivota.

Niko, niko kao ja to je bio moj omiljeni hit. Mozda nisam bio rodjen otkad su pevali tu pesmu i kad su bili u grupi Sarlo Akrobata ali znam iz prisecanja da su tu pesmu pevali a sad kad njih vise nema sve je otislo u krajnost. Nacin koji su pevali su me odusevljavali muziku i pesme a i inace da sam fan nekada popularne grupe Sarlo Akrobata.

Eeee... Nekada se u Srbiji sviralo. A sad se samo turira

Vd i Čavke vise nisu medju nama...

Veliki umetnik, kao i njegove kolege iz Šarla akrobate i Ekatarine Velike. Zaista su bili drugačiji, kategorija za sebe, posebnog ritma i aranžmana. Ne bih sada da dužim o tome šta za mene predstavlja njihova muzika, nema ovde dovoljno karaktera za to. O ličnim izborima nemojmo raspravljati, svako ima pravo da živi svoj život kako želi. Vdu neka je večna slava.

Hvala na lepom clanku.
Lepo je setiti se i razmisljati o ljudima koji su uspeli da se izdignu iznad svakodnevnice (bilo koje) i prenesu (bar) deo energije koju su tamo pokupili I nama obicnima...
Jos je lepse sto su nekada na ovim prostorima postojali uslovi da se takvi ljudi pojave...
Nije lepo kako su ih ovi prostori ispratili... Vd, Sonja, Magi, Milan,...

Ima raznih teorija, kako je dosao heroin u Beograd tih godina...

Kako ko, pa ja, 25. septembar 2017 18:21)

Navodno su ga doneli navijaci Ajaksa '76.

Kako god Ivica je bio sjajan bubnjar, steta sto nije ostao duze u Ekatarini.

Muzika ne samo jedne generacije i danas obara s'nogu.
Samo je cenzurisana šundom.

Eh,to je bila muzika za usi,sad samo ponekad na vinilu zapucketa,zaleci mi dusu i onda opet nazad u stvarni svet.

Hvala što ste se setili.

Veliki Čovek.
Neka mu je večna Slava i Hvala za jedno nezaboravno detinjstvo i mladost.

Veliki Vd! Zauvek u sećanju!!!

Veliki Vd. Neka ti je vecna slava. Hvala za clanak, a posebno hvala Umetniku.

Žalosno je što današnja scena nema ovakve umetnike, velike talente smo gurnuli pod tepih, a iznedrili gomilu tezgaroša koji nemaju veze ni sa čim a sebe nazivaju umetnicima ili još gore estradnim zvezdama. Osamdesete su donele nešto vrlo autentično i nedostižno, ostala su njihova dela po kojima ćemo ih zauvek pamtiti.

Niko, niko kao ja...

Rastao sam uz ove likove, nikada nisam probao ni laku drogu iako ih je većina pomenutih konzumiralo. Ta muzika se i dan danas rado sluša, mislim da, su 80te iznedrile najviše dobrih pesama i autora.

Hvala na podsecanju.
Imali smo srecu da nam je odradio ritam masinu na snimanju 1987 godine
kod Olivera u BGD-u... Jednom recju, bio je car kakav se retko srece.

Sanjam Dorcol,
vidim Rajka kako zamice,
knez je raskopan
srecem Vda nosi ramove...
i kad sve ovo prodje
i sve na svoje mesto dojdje...

Imam,50 g i dan danas slusam EKV I uzivam .Prvu plocu koju sam kupio je bio "Paket arazman"
Sarlo Akrobata.Imali smo srece pa smo rasli uz EKV,SMAK ,LEB I SOL, HAUSTOR ,IDOLI,ELEKTRICNI ORGAZAM....

Lepo od redakcije što ga se setila.

isao sam mu sa mladjim burazerom darkom u osnovnu.
bili smo klinci , pobegnemo iz skole i kod malog vd u praznu gajbu :d
tamo bubnjevi i jos neke klavijature,mi udri,cepaj,divljaj..
komsije cuju da je mnogo veselo u 10 ujutru i prijave roditeljima cudne zvuke:d
imali smo posle malo problema,ipak smo bili V-VI razred :d
ivica nam bio idol,stariji,imao svirke...ej!
i da, isti roten iz pistolsa!!

ps.vratiste me u detinjstvo :d

Bio jednom jedan kosmopolitski Beograd koji je imao svoje autentične urbane ikone.Sada je samo jedan veliki seljograd.

Hvala mu i hvala vam za podsecanje.

Hvala za članak. Uvek je dobro podsetiti ih se...

Ono sto mene fascinira je koliko su ovi ljudi bili ispred svog vremena. Pa ljudi moji, ovo je bilo pre 36 godina. A pogledajte sta klinci danas slusaju: Saka Polumentu, Rastu i Elitne odrede. Pa posle neko neka kaze da istorija ide uzlaznom linijom.
(Mare, 25. septembar 2017 22:11)
Uopste to nije bilo ispred svog vremena, nego je bilo bas u skladu sa tadasnjim vremenom. Tada je tu razvijana prava urbana kultura, modernizam, kosmopolitizam itd, a ta muzika je deo prave urbane kulture. Posle je izvrsen urbicid, urbana kultura ubijena, a od gradova su napravljene samo velike selendre, i to sto se danas "slusa" je primereno danasnjim "gradovima" u toj tzv zemlji. To je i najgora posledica nacionalistickog divljanja koje traje 30 godina. Ratovi i ekonomske krize dodju i prodju, ali kad se negde unisti zdrava kultura, to sto tu zivi je osudjeno na propast i izumiranje. I treba tako da bude. Ko je pao, padu je bio sklon.

"Ovo je jedan ružan i mali grad - okrenuo mu je leđa. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balon mantilu još godinu i po dana svirao bubnjeve"
Velike riječi...velike Sonje