12 pitanja za Online Atrakciju

Nedavno su objavljeni albumi dva po formi slična, ali i prilično različita sastava. U pitanju su bendovi za koje već neko vreme vlada prilično interesovanje a uveliko uživaju reputaciju izuzetno eksplozivnih gradskih rok formacija.

"Radost svakom domaćinstvu“ zvuči kao idealna želja, pozdrav ili možda podsmeh trenutku. Stuttgart Online (Bojan Slačala-bas i glas; Marko Barišić-bubanj i glas) detaljno preispituju u kojoj smo meri uspeli i da li je, sa ove distance, izvojevana pobeda rezultirala boljitkom. Ako jeste, kome je i šta donela, pošto se malo ko od prosečnog sveta od te slobode ovajdio. Oslobodioci i pobeđeni danas su na istim pozicijama, potlačeni i dalje robuju regenerisanom sistemu s tim da je sada mnogo više onih koji preturaju po kontejnerima i spavaju na autobuskoj stanici. SO se ne bave socijalnom strukturom društva. Ne ubiraju, u tom smislu, neke jeftine poene pežorativno se baveći tim temama. Svojom histerijom i ekspresijom podižu na momente jezivu tenziju, uspevajući da zairitiraju „držanjem banke“ ili intezivnim podcrtavanjem očiglednog sivila. Stuttgart Online razumno i trezveno istupaju iz kolotečine. Jednostavni primeri i slike iz svakodnevnog života velikog grada ili male sredine samo su refleksija mnogo širih, konkretnih i dramatičnijih situacija.

Odgovara Bojan Slačala

Otkud ime Stuttgart Online?
U moru raznih to je zvučan i lako pamtljiv naziv.

Zašto samo bubanj i bas?
Zato što je to idealna mera za ostvarenje koncepta zvanog rokenrol. Veoma fleksibilna forma u organizacionom smislu. Jako bučna.

Zašto je minimalizam beogradskog novog talasa sa početka osamdesetih još uvek inspiracija većini bendova tzv. nove generacije?
Iskrenost, neposrednost i direktnost u izrazu su zajedničke osobine svih koji se osećaju mladim i spremnim za promenu.

Da li danas prepoznajete nešto što bi se moglo tako definisati (kao novi talas)?
Drugo vreme je ono što svakog stvaraoca u njegovoj epohi čini originalnim - forma rokenrola je stara, isti su i stari ljudski problemi, ali pred nama je dobar deo 2010. godine za koji niko od nas ne zna tačno kako će izgledati - reakcija na njega je ono što će te učiniti originalnim i simbolom svoga vremena. A ime u stvari nije mnogo ni bitno… novi (nazovite ga kako želite uostalom) talas. Ne, nova generacija – to je mnogo objektivnije.

Ono što se preslušavanjem albuma jednostavno nameće jesu upečatljivi i vrlo izražajni tekstovi. Svedena višeznačna rečitost, ponekad su to samo nabacane fraze kojima pronalazite nova značenja. Koliko se u spisateljskom smislu oslanjate na svoju intuiciju i koliko je u tom smislu presudna tema koju obrađujete?
Najjednostavniji put da ukažete na problem ili njegovo rešenje je direktnost, sažetost i konkretizacija istog. Kratko i jasno. Današnji klinci ne trpe rasplinutost u formi, sve se sažima i uprošćava ali na taj način i veoma često osiromašuje sadržaj. To je borba protiv savremenog problema savremenom formom. Intuicija je tu da se brine o tome koja tema ima primat u obradi.

Gde ih (teme) pronalazite? Da li ih "tražite" ili vam same "dolaze"?
Pa kod nas postoji hipermarket problema, tj. izobilje tema za obradu (za razliku od visoko razvijenih zemalja čiji stanovnici “nemaju protiv koga” pa im je stvaralaštvo često sterilni surogat bezlične svakodnevice). To nas u nekom izopačenom smislu čini bogatim.

Ako govorimo o garažnom roku, njega je oduvek karakterisala britkost, oštrina, direktnost i često beskrupulozna kritičnost. Da apsurd bude veći čini mi se da su domaći sastavi dosta od toga izgubili i to u poslednjoj deceniji?! Šta mislite zašto je to tako i gde biste sebe s tim u vezi svrstali?
Životni standard je u protekloj deceniji skočio za crticu, ušli smo u kreditno razdoblje, stvorila se za trenutak jedna lažna vizija sreće i sigurnosti a sa poslednjim ekonomskim krahom se i ta kratkotrajna iluzija izgubila. I sada kad kaiši stežu, novčanici bivaju sve tanji, a nivo svesti o problemima raste i jezici bivaju oštriji, logično.

Oba benda karakteriše artistička crta, ona deluje kao veoma važan "sastojak" benda ovakvog formata?
Divna konstatacija :)

Kad smo vec kod igranih formi, šta mislite koliko je elemenat scenskog pokreta ili čak i glume možda neophodan naročito u ovako spečificnom pristupu rokenrolu?
Mislim da je u našem slučaju to više gest, grč i iskrena emocija nego isplaniran scenski nastup. Neposrednost doživljaja i interakcija sa publikom je veoma važna u našim nastupima. Sa glumom nemamo ništa!

Inače malo je domaćih bendova koji imaju nešto što bismo nazvali "odnos prema bini" neki ga u svojoj karijeri nikada ni ne steknu a oni koji na istom insistiraju bivaju, najblaže rečeno, ismejavani od dobrog dela rok kritike. Zašto je "gotivnije" izaći na scenu kao iz dnevne sobe nego osmisliti koncept svog nastupa odnosno pojave?
Na glem rok ili nešto što poseduje elemente mode i umetnosti se kod nas uvek gledalo sa podsmehom. To je problem male sredine i posledica kulturnog, obrazovnog i stilskog osiromašenja poslednjih decenija. Ne znam niti jedan ozbiljan bend koji izgleda kao da je izašao iz dnevne sobe.

Da li za sebe možete reći da ste konceptualisti?
U svakom pogledu. Bilo koje umetničko delo (pesma, slika, skulptura….) mora imati izgrađen koncept.

A, šta je onda Stuttgart Online?
Počećemo od lokalnog: nastavak radova na putu ka boljem Beogradu.

Multietnička Atrakcija je stopostotna energija, neobuzdana, divlja na momente nekontrolisano perverzna. Bučan izliv kreativnog atrticizma, slobodnog izraza i forme koji možete čuti ili da doživite uvek drugačije. Minimalizam Multietničke Atrakcije (Osman Ahmed-bubanj i glas; Demir Ahmetović-bas i prateći vokal) definitivno je vrsta unikatnog izraza na domaćoj sceni u ovom trenutku. Njihova lirika je, da se razumemo, na prvi pogled potpuno besmislena, međutim otpevana neočekivanom dinamikom, prožeta glumom i krikom u potpunoj je funkciji improvizovane radio drame. Iako posvećeni prežvakanom (starom) beogradskom novom talasu ovaj sastav, uz bend Petrol, apsolutno pripada onome što danas možemo nazvati savremeni garažni rok. “Multietnička Atrakcija” je omanji a ipak spektakularan incident sa margina domaće rok scene, “fusnota” koju hteli ili ne morate pročitati.

Odgovara Osman Ahmed

Otkud ime Multietnička Atrakcija?
To se najbolje vidi na koncertima!

Zašto samo bubanj i bas?
Vrlo jednostavno, jasno, direktno, spontano, minimalistički, dinamično, ritmično… i još mnogo toga. Da, pronašli smo se u svemu tome i našu ideju su ta dva instrumenta najbliže doveli zvuku i izrazu koji danas slušamo, a koji smo zamislili u samom početku!

Zašto je minimalizam beogradskog novog talasa sa početka osamdesetih još uvek inspiracija većini bendova tzv. nove generacije?
Ne znam da li je minimalizam tolika inspiracija ili je to nedostatak novca, te se mladi-umetnici snalaze u onome što se kaže ”daj šta daš” i na taj način sasvim spontano pronalaze skrivene talente, ideje i sl. I logično mi je da to samo može da ispadne nekako “novo”, unikatno, lepo ili ružno… Pre svega sigurno je da postoji i ta strana i jedna druga strana koja zaista svesno pronalazi sebe, želi da ostane u toj lepoti zvanoj minimalizam.

Da li danas prepoznajete nešto što bi se moglo tako definisati (kao novi talas)?
Prepoznajem dešavanja koja se odigravaju i dosta autorskog rada što je po meni stvarno jako pozitivna stvar s obzirom šta se sve dešavalo sa muzikom u poslednjih ne znam već koliko godina. Hoćemo li to nazvati novim talasom… hm, možda! Važno je da se borimo da izguramo svoje ideje!

Ono što se preslušavanjem albuma jednostavno nameće jesu upečatljivi i vrlo izražajni tekstovi. Svedena višeznačna rečitost, ponekad su to samo nabacane fraze kojima pronalazite nova značenja. Koliko se u spisateljskom smislu oslanjate na svoju intuiciju i koliko je u tom smislu presudna tema koju obrađujete?
Čista intuicija!

Gde ih (teme) pronalazite? Da li ih "tražite" ili vam same "dolaze"?
Teme koje se prožimaju u obliku nekog minimalnog teksta nastaju proživljavanjem situacija, osećanja, događaja i svega onoga što je na nas ostavilo nekog traga. Naravno ne znam kada se to sve beleži, ali sigurno je da u određenim trenucima jasno isplivava na površinu i mi smo tu da te ideje profiltriramo i izvedemo na kraju. Da, definitivno same dolaze!

Ako govorimo o garažnom roku, njega je oduvek karakterisala britkost, oštrina, direktnost i često beskrupulozna kritičnost. Da apsurd bude veći čini mi se da su domaći sastavi dosta od toga izgubili i to u poslednjoj deceniji?! Šta mislite zašto je to tako i gde biste sebe s tim u vezi svrstali?
Mislim da je u svemu važna iskrenost, istrajnost, požrtvovanost, naravno ideja je ona od čega sve kreće i koja se mora uvek i uvek negovati i istraživati, a ona će nas provesti i dovesti do cilja. Kvalitet i veličinu onoga što neko radi, a u ovom slučaju je to muzika prepustićemo slušaocima ili već… A sigurno sebe svrstavamo u progresivni rokenrol ili rokenrol koji ide u korak sa vremenom.

Oba benda karakteriše artistička crta, ona deluje kao veoma važan "sastojak" benda ovakvog formata?
Mislim da se ne trudimo da budemo i da imamo “art” momenata, ako se to čini onda je sasvim spontano i jednostavno dešava se.

Kad smo vec kod igranih formi, šta mislite koliko je element scenskog pokreta ili čak i glume možda neophodan naročito u ovako spečificnom pristupu rokenrolu?
Nezaobilazan momenat kod Multietničke Atrakcije jeste taj neki scenski pokret, da ne kažem gluma. Zašto? Zato što scenski pokret obogaćuje muziku, čak su u stvari rekao bih nerazdvojivi. Tako da ako nešto ne uspemo da izvedemo u tom muzičko-tehničkom smislu, pokret će nam pružiti sigurnu podršku a obogatiće vizuelnu stranu recimo koncerta!

Inače malo je domaćih bendova koji imaju nešto što bismo nazvali "odnos prema bini" neki ga u svojoj karijeri nikada ni ne steknu a oni koji na istom insistiraju bivaju, najblaže rečeno, ismejavani od dobrog dela rok kritike. Zašto je "gotivnije" izaći na scenu kao iz dnevne sobe nego osmisliti koncept svog nastupa odnosno pojave?
Volim da vidim bend ili izvođača koji je na sve mislio… to je jako važno da bih ja kao gledalac, slušalac imao kompletan dojam i sliku onoga što je meni muzičar želeo reći. Danas toga nema ili jako malo. Rekao bih da ljude mrzi da ponesu kostim sa sobom ili već šta god je potrebno da izgledaju spremni za binu, da udostoje svoje stvaralaštvo tim malim sitnim momentima, nekako najlakše je izaći u majci u kojoj si bio ceo dan, uzeti gitaru i idemo to je r’n’r... hm, hm hm!!!! Isto tako mislim da ljudima nedostaje “oko” i osećaj , a to je zastrašujuće po malo i zato imamo godine propasti iza nas. Verujem da se sada nešto menja i da se budi ta snaga koja je zaspala! A što se tiče ROK KRITIKE, neka pišu šta hoće, Atrakcija ide samo pravo i snažno!

Da li za sebe možete reći da ste konceptualisti?
Ne, mi smo Atrakcija!

A, šta je onda Multietnicka Atrakcija?
Multietnička je Zemaljska kugla, a Atrakcija ste Vi, Oni, Mi!